Tokeni, „talasi“ i daska za peglanje

Za razliku od prethodnih godina, kada je kiša umela da pokvari zabavu, vremenske prilike tokom ovog Egzita bile su idealne: za četiri festivalska dana temperatura nije prešla 27 stepeni, a nebo nad Petrovaradinskom tvrđavom je uglavnom bilo vedro.

Ovogodišnji Egzit otvoren je akrobatskim spektaklom „Akro“ grupe Stars koji su dvadesetak minuta sa četiri mlazna aviona tipa „galeb G2“ leteli iznad Novog Sada. Muzički deo festivala počeo je nastupom Tanje Stivens na Mejnstejdžu. Nakon nje, na glavnoj festivalskoj bini nastupio je Robert Plant, nekadašnji frontmen grupe Led Cepelin, sa pratećim bendom Strejndž senzejšens. Obožavaoci Led Cepelina uglavnom su bili oduševljeni Plantovim nastupom. Jedina primedba odnosila se na termin u kome je on svirao (21h), što je po mišljenju mnogih isuviše rano, pa je Plant ostao uskraćen za veći broj posetilaca.

HIP I HOP: Vrhunac prve večeri bio je nastup grupe Prodidži. Atmosferu koja je vladala tokom njihovog nastupa možda najbolje opisuje jedan od komentara na sajtu B92: „U trenutku je utisak bio kao da su se skupile subote prethodna četiri festivala u jedan četvrtak – prvi na Egzitu 07.“ Publika je došla u tolikom broju, da je čak i nekoliko desetina metara od bine bilo teško doći do vazduha. Iako je većina fanova grupe Prodidži bila u kolektivnom transu, na igranje su mogli da zaborave jer je bilo – neizvodljivo. Kao svojevrsna kompenzacija za to poslužilo je skakanje u vis, ali izgleda da je to publiku brzo izmorilo, pa se sa skakanja prešlo na pravljenje „talasa“. Komešanje koje je tom prilikom nastalo, ali i neopisiva gužva, naterali su i najveće obožavaoce da koncert napuste pre kraja.

Posle vatrometa održanog oko ponoći, glavnu binu preuzeli su članovi benda Gruv armada, koji su posetiocima pružili sjajnu dens žurku, a na Dens areni, inače jedinoj koja po posećenosti parira Mejnstejdžu, prvoga dana su briljirali Riči Hotin, Trentmoler i Grin velvet. Ostali „stejdževi“, osim domaće Fjužn bine, za razliku od prethodnih godina, nisu se naročito istakli ni entuzijazmom ni posećenošću.

Ljubitelji hip-hopa, repa i r’n’b-ja, međutim, dobili su nezaboravan provod.

Tačno u ponoć, druge večeri, na glavnu binu izašli su prvi beli hip-hoperi Bisti bojs. Tri momka u braon, zelenom i plavom odelu (jedino što su tražili od organizatora bili su jedna pegla i jedna daska za peglanje), tokom skoro dva sata pokazali da ni posle višedecenijskog stvaranja nisu izgubili trku sa mlađim bendovima. Ređale su se stare i novije stvari, a po završetku nastupa „Bojsi“ su odsvirali bis koji su otvorili temom Intergalaktik i završili hitom Sabotaž. Pre Bisti bojsa na glavnoj festivalskoj bini nastupili su CSS i britanski ženski bend Pipetis, dok su iste večeri na Dens areni briljirali Deni Tenalja i Pol Vulford.

Subotu, treći dan, osim sjajnih izvođača, obeležila su i kašnjenja (neuobičajena) na Mejnstejdžu. „Kraljica soula“ Lorin Hil pošteno je iznervirala desetak hiljada ljudi koji su prvo 45 minuta čekali početak njenog koncerta, a potom bili primorani da slušaju neke nove rep pesme koje je pevačica uporno forsirala ili stare hitove grupe Fjudžis u kojoj se ova pevačica proslavila, ali obrađene do neprepoznatljivosti. Utisci o nastupu Lorin Hil, koja je važila i za najzahtevniju od svih izvođača ovogodišnjeg festivala (stigla je u Novi Sad sa 160 kofera), različiti su. Dok su neki u transu horski pevali poznate numere, ostali su bili razočarani što je sjajan glas Lorin Hil zakazao baš na Egzitu. Bisa nije bilo, jer ga niko nije tražio.

S obzirom na to da je nastup Lorin Hil počeo sa zakašnjenjem, neminovno je da su usledila kašnjenja i ostalih izvođača na glavnoj bini. Bejsmet Džeks, jedna od najvećih svetskih dens atrakcija, napravili su sjajnu žurku, a nakon njih pojavio se i Snup Dog. Odeven u pidžamu i sa „šljaštećim“ mikrofonom na kome je cirkonima pisalo Snup Dog, gotovo sat i po vremena je skakutao po bini i pevao svoje najveće hitove, uz neizbežnu reč „fuck“, što tokom pesme, što tokom priče. Oni koji su brojali, kažu da je Snup Dog postavio rekord u pominjanju „reči na f“. Dens arenom brujala je sjajna haus muzika: evergrin DJ Rodžer Sančez i jedan od najboljih dens producenata Frani Nakls, a na Fjužn bini su svirali Darkvud dab, Hladno pivo i Beogradski sindikat.

Iako je vest da će četvrtog dana Mejnstejdž biti rezervisan za domaću grupu Van Gog dočekana s popriličnom nevericom stalnih posetilaca Egzita, ovaj bend se pojavio pred nekoliko stotina svojih najvernijih obožavalaca.

Nekoliko minuta nakon što je na satu otkucala ponoć, na velikoj bini pojavili su se „kraljevi hip-hopa“ – Vu Teng klan, a njihovom nastupu prethodio je vatromet (manje spektakularan od onog na otvaranju). Kolektivno oduševljenje koje je zahvatilo publiku učinilo je završnicu Egzita 07 dostojnom pamćenja, a komunikacija članova ovog benda sa publikom bila je, za razliku od Lorin Hil, spontana, energična i intenzivna. U jednom trenutku publika je zamoljena da dvominutnim ćutanjem oda poštu preminulom članu benda Ol Drti Bastardu. Dvominutna tišina je, ispostavilo se, nemoguća misija, pa je publika izašla u susret ćutanjem koje je trajalo dvadesetak sekundi. Nakon devedesetominutnog koncerta, članovi benda su se vratili na bis, a posle toga publiku su počastili peškirima i vodom koji su sve vreme stajali na sceni.

PARE ZA PARE: Opšte nezadovoljstvo izazvala je novina koju su mnogi ocenili kao najveći promašaj ovogodišnjeg Egzita – tokeni. Iako je ideja da ovi žetoni (od sada zvanična valuta Stejt ov Egzita) smanje probleme sa sitnim novcem i kusurom, a samim tim i gužve na šankovima, desilo se upravo suprotno. Pored uobičajenih redova za piće, ovoga puta su nikli i veliki redovi za tokene. U udarnim terminima, pre i posle koncerata gužve su bile ogromne, tako da je za operaciju zamene dinara u tokene i kupovinu pića onim agresivnijima koji su imali snage da se guraju bilo potrebno više od sat vremena. Dodatan problem je što je za zamenu novca bilo instalirano samo šest štandova, od kojih je najveće probleme pravio onaj na raskrsnici između Mejnstejdža i Dens arene.

Problema oko nabavke tokena bilo je tokom sva četiri dana festivala što je demantovalo izjavu Bojana Boškovića, generalnog menadžera Egzit festivala, koji je procenio da će gužve trajati samo prvog dana: „Mislim da će gužva biti prvi dan festivala, a onda će shvatiti da za ono za što su pet ili deset puta čekali na šanku, sad urade jednom na pultu gde se menjaju dinari za festivalski novac, odnosno za tokene, a onda na šankovima uopšte neće biti gužve.“

Da su organizatori festivala potpuno omanuli u proceni pokazuje i to da niko od posetilaca nije čekao za jedan ili dva tokena. Naprotiv, svi koji su nabavili veću količinu Egzitove valute, imali su dodatan problem jer neiskorišćene tokene nije bilo moguće zameniti za dinare.

Kao da muke sa novouvedenim žetonima nisu bile dovoljne, u šankovima je vladalo i jedno krajnje nepraktično pravilo: sokovi i voda prodavani su isključivo u otvorenim flašama. Zatvarači su ostajali kod radnika u šanku koji su bili potpuno imuni na preklinjanja posetilaca da im ne otvaraju flaše, jer je iste bilo gotovo neizvodljivo proneti kroz gužvu i ostati suv. Iz nekog razloga, kasnije, kada se gužva raščistila, ovo pravilo više nije važilo. Na svu sreću, tokenima se nije mogla kupiti hrana. Sendviči (glavni sastojak – salama), pica (na parče) i hot-dogovi prodavani su po ceni od 150 dinara, a snalažljivi Novosađani su na improvizovanim tezgicama na ulazu u tvrđavu, kao i do sada, osim sendviča i čokoladica, prodavali pečenjake, kuvani kukuruz i krofne.

Dupli cenovnici u prodavnicama, kafićima i taksijima važili su i ove godine, a posetioci Egzita koji su shvatili da su prevareni nisu imali kome da se obrate, jer se nadležnima nije dalo ući u trag, a na telefone inspekcija nije se javljao niko.

Uprkos komentarima da je ovogodišnji Egzit i po kvalitetu i po atmosferi bio daleko od dosadašnjih, uprkos činjenici da je ove godine vladala znatno agresivnija atmosfera koja je podrazumevala laktanje i gaženje na sve strane i uprkos spektaklu koji su u Beogradu napravili Stonsi, Egzit 07 je, sve ukupno, posetilo oko 200.000 ljudi.