foto: tomislav medak
Prevodilac, urednik na Trećem programu Hrvatskog radija, filozof, pronicljivi posmatrač političkih prilika, Leonardo Kovačević umeo je, bez greške, da se nađe u pravom trenutku na pravom mestu bilo da je reč o razgovoru o knjizi, o protestu protiv političke mafije, na naučnom ili filozofskom skupu bilo gde na potezu od Ljubljane do Skoplja, ili da se, kao tog maja 2013, jednostavno ukaže u paviljonu “Hajnrih Hajne” u Studentskom gradu u Parizu i, kao da je to najnormalnija stvar na svetu, priđe i zagrli me, jer, naravno, od svih mesta na svetu on se baš tada, tog lepog majskog dana, našao baš tu, u Parizu. Znao je, onako tih i neobičan, naprosto da se pojavi i da nikome ne bude čudno što je Leo tu, jer gde bi drugde i mogao biti nego tu, na mestu koje bi, od toga časa, postajalo njegovim mestom, svejedno da li se ono nalazi u Ulici Preradovićevoj u Zagrebu, ili se zove Centar za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, ili već negde u Osijeku, Sarajevu ili Dubrovniku. Popili smo kafu te majske večeri u kafeu na Bulevaru Raspaj, a da ga, sećam se, nisam pitao otkud on u Parizu.
Prevodio je Ransijera, Bodrijara, Deridu, Levinasa, pravio je odlične emisije na Trećem programu Hrvatskog radija, bio organski deo kulturnog kluba MAMA, konsultant Subversive Foruma, rečju, dobri i tihi duh Zagreba. Od detinjstva krhkog zdravlja, o svojim je nevoljama retko govorio, a čak i kada bi se požalio na svoje telo koje ga ne sluša, uradio bi to kao da nam saopštava da je na pijaci upravo kupio kilogram paradajza. Ta mešavina uljudnosti, nenametljivosti i čvrstine činila ga je pomalo romanesknim likom. Retko kad bez osmeha – osim kad pažljivo sluša – krajnje pristojno bi postavljao pitanja bez ikakvog okolišanja, te se ne jednom dogodilo da taj povučeni čovek zaledi govornika i da ga, makar na nekoliko trenutaka, ostavi bez reči. Lojalan prijatelj, u javnosti je igrao po pravilima te javnosti, te ni prijatelje nije štedeo svojih komentara smatrajući da se slobodna scena gradi upravo na taj način: slobodnim, odvažnim i pametnim govorom.
I sada Lea više nema. Ostaje nam da se nadamo (ili, ako nam je tako lakše: verujemo) da je taj dobri čovek i ovoga puta pronašao mesto koje mu pripada. Nije to nikakva uteha. Ali jeste mala pobeda nad ništavilom.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
