Aranžmani za Hag počeli su da funkcionišu. Sezonu je otvorio general Ojdanić, a mediji su u nedostatku spektakularnog hapšenja prenosili izjave njegovih advokata koje su mi najviše ličile na replike turističkih vodiča. Kao, sve je regularno, general će leteti redovnom linijom, a zakleo bih se da sam čuo i gong koji poziva putnike da čekiraju karte i upute se ka određenom izlazu. Hajdučija će s Đurđevdanom (a ovde se izručenja poklapaju s crvenim slovom) ustupiti mesta turizmu. Ko će iskoristiti popust za povratnu kartu tek ćemo videti.
U emisiji Kanala Yu info koja se zove „In klub“ gostovala je spisateljka u trendu: Ljiljana Bulatović. Emisija je inspirisana Minimaksom, znači, red sponzora, red tračeva i na kraju red muzike. Ona je već u prethodnoj knjizi (kako smo saznali, bestseleru) obradila sudbinu generala Mladića. Nova knjiga bavi se, naravno, Karadžićem. Ovaj životopis na 500 strana započinje razgovorima s majkom, a zatim slede dokumenti i svedočenja prijatelja. Autorka je ostavila knjigu i za Radovana, a ona će već nekako stići do ‘ajduka. Kupca knjige očekuje i poklončić u vidu CD izdanja svih pesama koje su opevale Karadžića, svojevrsni box–set, samo za najljuće fanove. Udarno poglavlje koje treba da nam objasni početak rata nosi neverovatan naziv „Krvavi nokti Radovanovi“. Ovaj izliv patriotizma i jedva prikrivene strasti, stvorio mi je utisak da nas sve odnekud posmatra maskirani Radovan. On je svuda oko nas, namiguje s plakata, korica knjiga, upućen je u sitovaciju, a, evo, postade i erotski simbol. Posle priče o Karadžiću, u studiju su bila deca manekeni, koja uredno rade za nekog baju što ima dečiju agenciju. Rade i reklame i revije, posao im je zabavan, sve može, samo ne smeju da reklamiraju alkohol, cigarete i političke partije.
U emisiji „Tabloid“ gošća je bila ćerka Đorđa Balaševića. Nisu mi bile zanimljive afere o kojima se govorilo, ali voditelj je u trenutku lucidnosti lupio pitanje: „Kako se osećate kao tabloidna ličnost?“. Odjednom, sve je dobilo smisao. Ako bolje razmislim, 99 odsto likova koje danas gledam na televiziji su tabloidne ličnosti, samo je potrebno zaželeti, prepustiti se budalaštinama i za tren oka – postaješ žut. Eto, usred kampanje za obnovu dečije klinike, video sam i na RTS-u i na B92 delove duela bivšeg i sadašnjeg predsednika njenog Upravnog odbora. Posle sam saznao da je novi predsednik svojevremeno petljao s Arkanom i SSJ-om – tabloidna ličnost. Međutim, ne treba gajiti iluziju da je lako biti u ovom fazonu. Potreban je svakodnevni napor pa tako vidim da je voditeljka „Cityja“ svetu pokazala svoju trudnoću, Ognjen iz jutarnjeg programa polako propada pod teretom obaveza, uništi dete veliki grad. Umesto optimističkog buđenja, sve češće je mrzovoljan, neobrijan, s podočnjacima – težak je lebac ružičasti.
Ipak, postoje, na sreću, emisije tokom kojih pratiš voditelja i čuješ kako izgovara pitanja koja bi želeo da postaviš nekom od gostiju. Takav utisak ostavljaju retki profesionalci, a jedan od njih je sigurno Jugoslav Ćosić, koji na TV Politici vodi emisiju „60 minuta“. U poslednjoj emisiji razgovarao je s ministrom kulture gospodinom Lečićem i vikarom Tanasijem Rakitom. Obojicu je pošteno oznojio, samo su vađenja bila različita. Ministar tvrdi da nismo razumeli suštinu reformi, a vikar ima univerzalni izgovor – Crkva je iznad zakona. Ono što je nesvakidašnje za naše medije jeste činjenica da voditelj nikada ne vređa ličnost gosta, već isključivo traži objašnjenja za postupke. Takođe ostavlja utisak da je informisan o temi koja je u pitanju. U poplavi ovdašnjih TV divana, ovo je najbliže nečemu što je premijer Đinđić osetio na BBC-ju u emisiji „Hard Talk“. Znači, ipak može da bude zanimljivo a da ne bude tabloidno.
Na kraju, još jedan veliki gubitak je obeležio ovu TV nedelju. Autorka Popa Ćire i popa Spire Soja Jovanović je preminula. U znak sećanja, RTS je emitovao definitivno najbolju domaću TV dramu svih vremena Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo. Umesto tabloidnih, nedostajaće nam njene priče o običnim ljudima.
