Poslednja premijera u 2024. je „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Dušana Kovačevića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, drama za koju reditelj Milan Nešković kaže da je „možda najlepše napisana melodrama na srpskom jeziku“
Ova pozorišna godina u Beogradu završava se premijerom važnog dela naše literature, dramom „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Dušana Kovačevića, u petak u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Reditelj nove postavke je Milan Nešković. Adaptaciju Kovačevićevig komada napisali su reditelj Milan Nešković i Jelena Mijović, а autorka tekstova pesama je Julija Petković (Duda Buržujka).
Priču o ljubavnom trouglu na početku Prvog svetskog rata u malom mestu u Srbiji Nešković nije izmestio u sadašnje vreme, samo je predstavlja iz savremenog ugla.
Ljubavna priča
Nešković smatra da je to „možda najlepše napisana melodrama na srpskom jeziku“.
„To je melodrama, ljubavna priča Đorđa, Gavrila i Katarine, kojoj rat daje kontekst. U melodramskim zapletima između tri lika obično postoji jedan koji je negativac. Ovde, kod Kovačevića, mi sva ta tri lika apsolutno razumemo, čak i opravdavamo njihove postupke iz tog razumevanja. Za mene je to fascinantno. Tri lica u sukobu i saspens, na tome smo imali fokus“, rekao je Nešković novinarima pre premijere.
Akademik Dušan Kovačević je medijima izjavio da ta predstava „prelazi u 21. vek sa novom tehnologijom, novim čitanjem i novom vizuelnom percepcijom te priče“, napisane pre 40 godina.
„Gledao sam generalnu probu. Predstava se približava generaciji koja nije imala prilike, a to će biti 90 posto ljudi u sali, da gleda one od pre 40 godina“, rekao je Kovačević, podsetivši da su tada bile dve premijere jedna za drugom – u Ateljeu 212 u režiji Ljubomira Mucija Draškića i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu u režiji Egona Savina, a obe su se striktno držale vremena i ambijenta te klasične priče, dramaturgije i glumačke igre na poznat način tih godina. 
„Ono što su sada uradili moji dragi prijatelji glumci, to je približavanje ovom vremenu. Na nesreću, ide im na ruku to što mi svaki dan gledamo rat. Priča o ratu je toliko aktuelna da mešavina nekog skoro panka i rok muzike s tim strašnim događajima iz 1914. godine deluje kao sublimacija našeg haosa i života u kom živimo. Na televiziji gledate direktan prenos smrti iz Gaze ili Ukrajine, a posle toga ide zabavna muzika. Taj miks je nepodnošljiv, ali se čovek privikne na sve“, rekao je Kovačević.
Tragičan kraj koji ohrabruje
Na pitanje o kraju predstave, Nešković je odgovorio da su „ostali verni autoru i prvoj savezničkoj pobedi u Prvom svetskom ratu“.
„Pobeda se dogodila na Ceru. Ipak, svi su izginuli. Ali tragičan kraj ne znači da nas ta priča ne ohrabruje. Podstiče te da se preispituješ i budeš, možda, plemenitiji“, rekao je Nešković.
Gavrila igra Milan Marić, Đorđa – Nikola rakočević, Katarinu – Jovana Belović, Krivog Luku – Aleksej Bjelogrlić.
U ansamblu su i Srđan Timarov i Zoran Cvijanović (učitelj Mićun), koji su tokom svojih karijera u različitim postavkama igrali više likova iz „Svetog Georgija“ (Timarov čak od svoje šeste godine kada je bio Vane siroče, a sada je doktor Konstanin Grk). Igraju i Nebojša Ljubišić, Marko Janketić, Anđelika Simić, Aleksandar Đurica, Joakim Tasić, Ognjen Nikola Radulović, Teodor Vinčić, Miloš Samolov, Lazar Đukić, Luka Antonijević i Lazar Nikolić.
Scenograf je Gorčin Stojanović, kostimografkinja Biljana Grgur, kompozitor je Vladimir Pejković. Koreografkinja je Andreja Kulešević, koja je oblikovala i scenski pokret, a dr Dijana Marojević oblikovala je scenski govor.
„Sveti Georgije ubiva aždahu“ je treće delo Dušana Kovačevića na repertoaru tog teatra, prethodili su mu „Balkanski špijun“ i „Limunacija“.
Izvor: SEEcult
Ni Ministarstvo ni Gradski sekretarijat za kulturu nisu objavili rezultate konkursa za sufinansiranje projekata, iako su rokovi odavno prekoračeni, pa se nameće pitanje da li u budžetu uopšte ima novca za kulturu
Autor poslanice za ovogodišnji Svetski dan igre, Mihail Barišnjikov, poručuje da je „umetnost je i dalje najbolji način da se odredi oblik neizrečenom, i postavi pitanja: Gde je moja istina? Kako da poštujem sebe i svoju zajednicu? Kome ili čemu dugujem odgovornost?“
“U državama koje imaju diktatore na čelu, kultura je svedena na propagandu. Sve što izlazi iz tog okvira, ili pokušava da kritikuje režim, smatra se nepoželjnim aktivizmom, intruzijom državnih neprijatelja, koje treba ugušiti i obeshabriti”
Zrenjanin je zbog nedostatka novca poništio konkurse za programe Prestonice kulture, ali to ne znači da su izgubili i ovaj laskavi status - odgovorili su na upit „Vremena“. Tvrde da nastavljaju sa nešto revidiranim programom
Septembar će ove godine u Beogradu biti mesec festivala: Fest, Bitef, Martovski festival, „Sedam veličanstvenih“... Osim ako Skupština grada ne odluči da će neki od njih ove godine napraviti pauzu
Brutalno pendrečenje studenata i građana u Novom Sadu pokazuje da je režim ne samo spreman na osvetu – nego je već i sprovodi
Ako se u stvarnosti naruši princip ravnoteže - onako kako je nesposobni režim narušio odnos između betonskih elemenata na novosadskoj Železničkoj stanici – stvarnost će se ponašati kao nadstrešnica: otkazaće poslušnost
Ministri često nazivaju Vučića razrednim starešinom. U njegovoj učionici nema radosti ili kritičnog promišljanja. Ima da svi pognu glave nad klupama, bubaju i slušaju. O čemu se ovde radi, čitalac gleda na televiziji svaki dan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
