Do sada nepoznata slika Svetog Georgija koji ubiva aždahu, autora Uroša Predića može se pogledati u Srpskom crkvenom muzeju u Sentandreji
Po hladnom februarskom danu stižemo u Sentandreju. Nedelja je i u glavi mi odjekuju taktovi „Szomorú vasárnap“ („Tužna je nedelja“), čuvene mađarske „pesme za samoubistva“ kako su je nazvali kada je 1933. snimljena i objavljena.
Prvi put sam u Sentandreji i fasciniran sam lepotom ovog gradića na obali Dunava. Komentarišem kako je prava sreća da je u Mađarskoj pa su Mađari sačuvali impresivnu baštinu jedne od najstarijih srpskih dijaspora. Kod nas bi, verovatno – svaka druga kuća iz 18. i 19. veka već bila srušena i zamenjena betonskom petospratnicom.
U restoranu „Corner Szerb“ na obali Dunava u Sentandreji jelovnici su na srpskom, mađarskom i engleskom, sva tri jezika govore i konobari, zidovi su prekriveni novčanicama iz celog sveta, služe srpska i mađarska vina i jela a četvoro ljudi mogu se dobro najesti uz bocu vina za 100 eura.
Nešto dalje, nalazim se na kafi sa jeromonahom Varnavom Kneževićem, ličnim sekretarom episkopa budimskog Lukijana. Priča mi kako od 90 Srba koliko ih danas zvanično ima u Sentandreji, njih oko 40 učestvuje u aktivnostima zajednice. Sentandreja je, kaže, povezana brodskom linijom sa Budimpeštom što mi daje ideju za sledeću posetu.
Od sedam crkava u Sentendreji, još četiri su sada u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve: Požarevačka, Preobraženjska, Bogorodična (poznata i kao Saborna ili Beogradska katedrala). Bogorodična crkva je podignuta između 1756. i 1764. Njen ikonostas potiče iz 1780. Blagoveštenska, Rokoko-crkva, i danas je pravoslavni hram. Crkva Svetog Petra i Pavla ( Ćiprovačka crkva) je sada grkokatolička, katolička zajednica je preuzela Zbešku crkvu, dok je reformatska zajednica preuzela Opovačku crkvu. Ikonostas ove crkve prenet je u Santovo, mesto u mađarskom delu Bačke.
U Lovri, najvećem srpskom selu u Mađarskoj koje se nalazi na Čepelskom ostrvu na Dunavu 50 kilometara južno od Budimpešte, Mađari su prema poslednjem popisu za nekoliko duša postali brojniji od Srba. Kada je reč o ovako malim zajednicama, asimilijacija neminovno čini svoje.
U Srpskom crkvenom muzeju u centru mesta, u toku je izložba posvećena jednoj slici Uroša Predića koja do sada nikada nije bila izlagana, čak je bila i nepoznata stručnoj javnosti.
Reč je o ikoni Svetog Georgija koji ubija aždahu koji je muzeju prošle godine poklonila jedna 90-godišnja meštanka Sentandreje.
Naime, slavni slikar je bio u rodbinskim odnosima sa Olgom Barić iz Pančeva koja se 1901. godine udala za sentandrejskog trgovca Stevana Vujića. Predić je Svetog Georgija naslikao kao svadbeni poklon, jer je porodica Vujić imala slavu upravo tog svetitelja-zaštitnika.
Stevan Vujić je imao trgovačku radnju na glavnom trgu Sentandreje, a kao ugledni građanin bio je jedno vreme i predsednik Srpske pravoslavne crkvene opštine u Sentandreji.
Unuka Stevana Vujića odlučila je da sliku koja je u njihovom domu više od jedno veka služila kao slavska ikona – pokloni muzeju.
Moto Nišvil džez teatarskog festivala glasi „Igrati ili ne igrati” jer zaista živimo tu dualnost koju živi Hamlet i koja asocira na „biti ili ne biti”, kaže za „Vreme” Maja Mitić, umetnička direktorka i selektorka festivala
Ko zapravo politizuje Festival scenarija u Vrnjačkoj banji i da li je Srpska napredna stranka napravila festival za sebe i svoju kulturu
Barem desetak festivala različite muzike biće održano do kraja avgusta diljem Srbije, nekoliko njih čak i istovremeno
Bivši niški odbornik tužio je pisca Dejana Stojiljkovića zbog nanesene duševne boli koja je trajala tri dana a počela, koicidencijom, dan nakon što je Stojiljković studentima predao svoju nagradu „11. januar“
Producent šest od devet filmova Glavnog programa Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji je Željko Mitrović. Javnosti se to nije dopalo. Producent festivala Marko Jovičić kaže da nije imao drugu opciju
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
