Ove subote ujutro počelo je rušenje još dve lepe vile na Neimaru, zidane početkom prošlog veka: u Hadži Milentijevoj 72 i 47. Predlog da Neimar postane zaštićena prostorna celina je predat još pre dve i po godine
Rušenje dve beogradske vile, u Hadži Milentijevoj 72 i 47 na Neimaru, počelo je u subotu, pred praznik, u vreme kad su i do sad stizali bageri pred lepe kuće da ih sklone i oslobode prostor za neke bezlične ali investitoru isplative.
U ovom slučaju, to je „Homes and Villas“, već su napravili zgradu u Lamartinovoj ulici koja štrči i odudara od okoline, mirnog rezidencijalnog kraja Neimara. Na osnovu dostupnih rendera, jasno je da ni ove u Hadži Milentijevoj neće biti bolje.
Biser nasleđa
U Hadži Melentijevoj 72 je do subote ujutro bila vila, sagrađena 1927. godine za Jakova Kozinskog, građevinskog inženjera ruskog i jevrejskog porekla, predstavljala je biser našeg arhitektonskog nasleđa. Umesto nje, planira se izgradnja objekta koji bi imao dve podzemne etaže, prizemlje, tri sprata i jedan uvučeni. Takođe i objekat u Hadži Melentijevoj 47, tamo gde je bio čuveni restoran „Đorđe“, biće slične spratnosti.
Bivši restoran „Đorđe“
Sekretarijat za urbanizam i građevinske dozvole je tri puta odbacivao zahtev investitora za pribavljanje građevinske dozvole zbog raznih nepravilnosti, sve do ovog avgusta. Nigde to nisu objavili.
Vračarci i stručnjaci smatraju da opštinska vlast imogućava rušenje ovakvih kuća. Ovima u Hadži Milentijevoj je 2020. godine istekla privremena zaštita, a vlast nije bila zainteresovana da ih obnovi. Tako je investitorima dala zeleno svetlo da ih poruše.
Vlast ne želi da sačuva Neimar
Marta 2022. godine Vračarci su predali Ministarstvu kulture elaborat o stavljanju Neimara pod zaštitu, o proglašenju ovog dela opštine za prostornu celinu. Neimar predstavlja jedno od najlepših delova prestonice prošlog veka, a oivičen je ulicama Maksima Gorkog, Đorđa Vajferta, Internacionalnih brigada i Nebojšinom. Poslednjih nekoliko godina, brojne zgrade od izuzetne vrednosti, kao i one koje su uživale prethodnu zaštitu, našle su se na meti investitora. Do danas, Ministarstvo kulture nije njihov predlog poslalo Vladi na razmatranje.
Neda Maletić iz Društva za očuvanje Neimara kaže za portal „Vremena“ su saznali da je „Ministarstvo vratilo njihov predlog Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, a da su ga oni prosledili Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Samo pronalaze razloge da odugovlače proces, očigledno ne žele da sačuvaju i zaštite Neimar“.
Na Neimaru je ostalo još veoma mali broj gradskih vila iz početka prošlog veka, svedoka tadašnje arhitekture i života.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Novina etičke koncepcije Tome Akvinskog sadržana je i u činjenici kako u njoj ima mjesta i za “nekršćansku”, laičku etiku koja čovjeka (pri)vodi dobru, ali sama po sebi nije dovoljna za ostvarenja vječnog spasenja. Za to je potrebna Božja milost, kojom se usavršavaju “teologijske” vrline: vjera kao natprirodni dar, nada koja nas nosi optimizmom i energijom i ljubav, najveći i najljepši dar kojim je Bog podario čovjeka
Danas se u novinarstvu retko sreće ličnost takve svestranosti i dubine znanja kakvo je posedovao Teofil Pančić. Nosio je u sebi renesansnu radoznalost i životnu radost. “Bez kulture nema slobode”, napisao je u jednom članku, pa nastavio: “Sloboda ne proizlazi iz puke borbe za opstanak, već iz sposobnosti da reflektujemo sami sebe, da se raspravljamo, smejemo, sanjamo”
Istina je da meni niko nikada neće valjati. Kada se bude desila promena, ja ću opet krenuti u akciju. Nisam siguran ni za one prethodne pobede da li su se ikada potpuno ostvarile. Zato je “Pobednik” na Kalemegdanu tu da nas stalno opominje da je pobeda utopija, ali utopija kojoj stalno treba težiti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
