Foto: Društvo za očuvanje Neimara
Ove subote ujutro počelo je rušenje još dve lepe vile na Neimaru, zidane početkom prošlog veka: u Hadži Milentijevoj 72 i 47. Predlog da Neimar postane zaštićena prostorna celina je predat još pre dve i po godine
Rušenje dve beogradske vile, u Hadži Milentijevoj 72 i 47 na Neimaru, počelo je u subotu, pred praznik, u vreme kad su i do sad stizali bageri pred lepe kuće da ih sklone i oslobode prostor za neke bezlične ali investitoru isplative.
U ovom slučaju, to je „Homes and Villas“, već su napravili zgradu u Lamartinovoj ulici koja štrči i odudara od okoline, mirnog rezidencijalnog kraja Neimara. Na osnovu dostupnih rendera, jasno je da ni ove u Hadži Milentijevoj neće biti bolje.
Biser nasleđa
U Hadži Melentijevoj 72 je do subote ujutro bila vila, sagrađena 1927. godine za Jakova Kozinskog, građevinskog inženjera ruskog i jevrejskog porekla, predstavljala je biser našeg arhitektonskog nasleđa. Umesto nje, planira se izgradnja objekta koji bi imao dve podzemne etaže, prizemlje, tri sprata i jedan uvučeni. Takođe i objekat u Hadži Melentijevoj 47, tamo gde je bio čuveni restoran „Đorđe“, biće slične spratnosti.
Sekretarijat za urbanizam i građevinske dozvole je tri puta odbacivao zahtev investitora za pribavljanje građevinske dozvole zbog raznih nepravilnosti, sve do ovog avgusta. Nigde to nisu objavili.
Vračarci i stručnjaci smatraju da opštinska vlast imogućava rušenje ovakvih kuća. Ovima u Hadži Milentijevoj je 2020. godine istekla privremena zaštita, a vlast nije bila zainteresovana da ih obnovi. Tako je investitorima dala zeleno svetlo da ih poruše.
Vlast ne želi da sačuva Neimar
Marta 2022. godine Vračarci su predali Ministarstvu kulture elaborat o stavljanju Neimara pod zaštitu, o proglašenju ovog dela opštine za prostornu celinu. Neimar predstavlja jedno od najlepših delova prestonice prošlog veka, a oivičen je ulicama Maksima Gorkog, Đorđa Vajferta, Internacionalnih brigada i Nebojšinom. Poslednjih nekoliko godina, brojne zgrade od izuzetne vrednosti, kao i one koje su uživale prethodnu zaštitu, našle su se na meti investitora. Do danas, Ministarstvo kulture nije njihov predlog poslalo Vladi na razmatranje.
Neda Maletić iz Društva za očuvanje Neimara kaže za portal „Vremena“ su saznali da je „Ministarstvo vratilo njihov predlog Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, a da su ga oni prosledili Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Samo pronalaze razloge da odugovlače proces, očigledno ne žele da sačuvaju i zaštite Neimar“.
Na Neimaru je ostalo još veoma mali broj gradskih vila iz početka prošlog veka, svedoka tadašnje arhitekture i života.
Nedavno otvoren Muzej Viminacijum izuzetan je u državi jer se nalazi na samom lokalitetu. Arheologija i zaštita nepokretnog kulturnog nasleđa prioriteti su Ministarstva kulture, rekao je ministar Selaković. Međutim, za Belo brdo nema novca u ovogodišnjem budžetu, a Generalštabu je oduzet status kulturnog dobra
Zbog projekta Prestonica kulture, Leskovac će ove godine u svoju kulturu uložiti najviše do sad, a Ministarstvo kulture je osiguralo potpuno nova sredstva, od kojih će biti podignut i spomenik kralju Milanu
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
