Foto: Društvo za očuvanje Neimara
Ove subote ujutro počelo je rušenje još dve lepe vile na Neimaru, zidane početkom prošlog veka: u Hadži Milentijevoj 72 i 47. Predlog da Neimar postane zaštićena prostorna celina je predat još pre dve i po godine
Rušenje dve beogradske vile, u Hadži Milentijevoj 72 i 47 na Neimaru, počelo je u subotu, pred praznik, u vreme kad su i do sad stizali bageri pred lepe kuće da ih sklone i oslobode prostor za neke bezlične ali investitoru isplative.
U ovom slučaju, to je „Homes and Villas“, već su napravili zgradu u Lamartinovoj ulici koja štrči i odudara od okoline, mirnog rezidencijalnog kraja Neimara. Na osnovu dostupnih rendera, jasno je da ni ove u Hadži Milentijevoj neće biti bolje.
Biser nasleđa
U Hadži Melentijevoj 72 je do subote ujutro bila vila, sagrađena 1927. godine za Jakova Kozinskog, građevinskog inženjera ruskog i jevrejskog porekla, predstavljala je biser našeg arhitektonskog nasleđa. Umesto nje, planira se izgradnja objekta koji bi imao dve podzemne etaže, prizemlje, tri sprata i jedan uvučeni. Takođe i objekat u Hadži Melentijevoj 47, tamo gde je bio čuveni restoran „Đorđe“, biće slične spratnosti.
Sekretarijat za urbanizam i građevinske dozvole je tri puta odbacivao zahtev investitora za pribavljanje građevinske dozvole zbog raznih nepravilnosti, sve do ovog avgusta. Nigde to nisu objavili.
Vračarci i stručnjaci smatraju da opštinska vlast imogućava rušenje ovakvih kuća. Ovima u Hadži Milentijevoj je 2020. godine istekla privremena zaštita, a vlast nije bila zainteresovana da ih obnovi. Tako je investitorima dala zeleno svetlo da ih poruše.
Vlast ne želi da sačuva Neimar
Marta 2022. godine Vračarci su predali Ministarstvu kulture elaborat o stavljanju Neimara pod zaštitu, o proglašenju ovog dela opštine za prostornu celinu. Neimar predstavlja jedno od najlepših delova prestonice prošlog veka, a oivičen je ulicama Maksima Gorkog, Đorđa Vajferta, Internacionalnih brigada i Nebojšinom. Poslednjih nekoliko godina, brojne zgrade od izuzetne vrednosti, kao i one koje su uživale prethodnu zaštitu, našle su se na meti investitora. Do danas, Ministarstvo kulture nije njihov predlog poslalo Vladi na razmatranje.
Neda Maletić iz Društva za očuvanje Neimara kaže za portal „Vremena“ su saznali da je „Ministarstvo vratilo njihov predlog Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, a da su ga oni prosledili Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Samo pronalaze razloge da odugovlače proces, očigledno ne žele da sačuvaju i zaštite Neimar“.
Na Neimaru je ostalo još veoma mali broj gradskih vila iz početka prošlog veka, svedoka tadašnje arhitekture i života.
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Bivši članovi Odbora Festa o smeni su saznali iz medijskog istupa sekretarke za kulturu, i sumnjaju da će bez profesionalne strategije i analize dosadašnjih grešaka biti moguć dalji razvoj te manifestacije
Herojstvo i ranjivost, pobunjenički poklič i onirička askeza, sećanja na slavne dane, ali i aktuelno osećanje sputanosti, samopouzdanje i frustracija, danas se u Irskoj kao goruće teme prelivaju sa rock pozornice na scenu inficiranu folkom. Živopisni sastavi “Madra Salach” i “The Scratch”, ili čudo od mladića Dav Elis, otvaraju teme bola i izdržljivosti, demantujući potpuno onu Džojsovu napomenu o naprslom ogledalu sluškinje kao simbolu irske umetnosti
Milutin Bojić, Gospođa Olga, Narodno pozorište Beograd; režija Jug Đorđević; igraju Nela Mihailović, Aleksandar Vučković, Smiljana Marinković, Slađan Zrni, Ljubiša Savanović, Iva Milanović
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
