Izložba studenata Univerziteta umetnosti na tri nivoa Kule: prvi sprat predstavlja studentski život, drugi protestni, a treći potencijalnu idealnu sliku. Svuda je neverovatna gužva. Kad studenti zovu, svi se odazovu
Izložba „stUUdenti“, studenata Univerziteta umetnosti, otvorena je u sredu 05.02.2025. u galeriji Kula u Cetinjskoj 15 u Beogradu. Kolona za ulazak protezala se preko celog parkinga. Kad studenti zovu, svi se odazovu.
Nekoliko sati pre otvaranja, u galeriji na tri nivoa spojenih uskim stepeništem atmosfera je užurbana. Kače se poslednji radovi i seckaju stikeri.
Na poslednjem spratu zatičem studentkinju kako hekla dugačke niti različitih dužina na kojima su okačene vezene poruke podrške studentima i blokadama. “Ove poruke bile su ispisane u knjizi utisaka na našoj poslednjoj izložbi na Fakultetu likovnih umetnosti. Ovaj nivo je posvećen budućnosti, pomalo utopijskoj“ objašnjava Katarina Vundać, studentkinja smera za dizajn tekstila sa Fakulteta za primenjene umetnosti.
Ujedinjeni
„Na izložbi učestvuju sva četiti fakulteta umetnosti. Studenti sa Muzičke akademije su uradili zvučne efekte za ovaj sprat. Studenti dramske zaduženi su za svetla. Sve je počelo kada su se plenumski sva četiri fakulteta ujedinila i kada smo shvatili da možemo zajednički da organizujemo izložbe gde su pozvani svi. Mnogo studentata učestvuje u ovome, čak i oni koji nemaju radove, dođu da doprinesu nešto.“
Na prvom spratu u uglu je dušek na naduvavanje sa ćebadima. „To je naš život sada, deo je izložbe“, dobacuje jedna studentkinja.
Parole, posteri i pištaljke isto imaju svoje mesto.
Istina u tabloidima
Na jednom zidu, studenti lepe odštampani medijski sadržaji, uglavnom tabloidni. Fotografije ispod naslova nisu one na koje smo navikli da ih objavljuju ti mediji.
Četiri koleginice, pregledale su štampu, a Iva Bunjevac, jedna od njih, kaže da su reagovale na ironiju da tabloidi prikazuju realnost koja ne odgovara ovim dešavanjima. „Koristile smo svoje fotografije nastale tokom protesta i blokada. Prenaglasile smo tu ironiju i htele da potvrdimo reči i stavove iza kojih stojimo. Promenili smo fotografije ispod tekstova u tabloidima, onako kako mi mislimo da bi odgovaraju istini”.
Važan segment izložbe je i omaž tri najveća studentska protesta u Srbiji, 1968, 1996/97. i 2024/25. Oivičeni mnoštvom fotografija stoje zahtevi studenata iz tih perioda. Pravda im je zajednička potka.
Preispitivanje realnosti
„Imamo tri sprata u Kuli, hteli smo da se povežemo sa prošlom izložbom na FLU, i da prikažemo naš studentski život, našu svakodnevnicu, i lepe i ružne stvari. Prvi sprat predstavlja naš studentski život, drugi protestni, a treći potencijalnu idealnu sliku, naše ideje, zamisli i želje, koje ponekad mogu biti sjajne, a ponekad iskrivljene. Poigravamo se sa realnošću i ispitujemo da li su stvari onakve kakve se prikazuju. Želimo da damo naš komentar i viđenje na celokupnu situaciju koja je izuzetno komplikovana i nimalo laka. Ima puno stresa, pritisaka i neprijatnosti, ali borimo se i želimo da pokažemo kroz ono u čemu smo najbolji, a to je umetnost“, priča Strahinja Radoičić, student Muzičke akademije i jedan od organizatora.
Sa parkinga stiže i dva metra dugački sendvič, okićen novčanicama. Postao je poznat ispred RTS-a.
„Umorni jesmo ali se rotiramo da bi svako uspeo da se malo odmori. Odgovornost je velika. Pokret je ogroman, a i dalje se omasovljava. Trudimo se da budemo odgovorni, da preispitujemo stalno ono što radimo i smanjimo greške, da ne bismo stradali ni mi a ni ostali koji nas podržavaju“, zaključuje Strahinja.
Izložba „stUUdenti“ traje dve nedelje.
Učenici Škole za dizajn, autori humanitarne izložbe „DizaLica“ koja je upravo u toku, sav prihod namenili su studentima u blokadi Fakulteta likovnih i Fakulteta primenjenih umetnosti. Kažu da im je izložba bila neka vrsta spasa, „osetili smo za šta smo sposobni i da kao umetnici imamo moć“
Predstava koju je dovela direktorka Šabačkog pozorište nije predstava Teatra „Slavija“ kao što ona tvrdi. Ne zna se kojim novcem je plaćena ni koliko. Zna se samo da su ulaznice podeljene besplatno SNS kolektivima
Sa nekim našim pesnicima, jednim filozofom anarhizma i drugim prijateljima, pravili smo neke hepeninge na kojima smo na bini kuvali špagete. Na dva-tri gostovanja ovog hepeninga oterali su nas sa bine, jer je to bilo previše ludo. Bio sam ubeđen sam da će “Pankrti” trajati koliko i ti hepeninzi. Ali desilo se sledeće: kad smo svirali u Moščanskoj gimnaziji svoj prvi koncert – koji smo inače reklamirali kao “Prvi pank koncert iza Gvozdene zavese” – toliko je puno ljudi došlo da smo se iznenadili. Da su pripadnici sile reda i zakona tom prilikom svratili, ne bi ni mogli da uđu unutra, jer je u sali sve bilo skroz puno, a i da su nekako ušli, ne bi ništa razumeli
Izdavačka kuća Biblioteka XX vek organizovala je, dan pre nego što će se ovaj broj “Vremena” pojaviti na kioscima, svoj sajam knjiga u Novom Sadu i posvetila ga Teofilu Pančiću. Objavio je Teofil u XX veku šest knjiga: Urbani Bušmani 2001, Čuvari bengalske vatre 2004, Kroz klisurine 2007, Vremeplov na remontu 2010, Kritika vatrene moći 2013, svih pet s podnaslovom “Život i smrt u srpskom postkomunizmu”, te Karma koma 2007, a neposredno pred novosadski sajam pojavilo se drugo izdanje Urbanih bušmana, “ojačano” predgovorom Ivana Čolovića i indeksom imena
Snežana, “Dizni”, režija Mark Veb,
scenario Greta Gervin i Erin Kreside Vilson,
uloge Rejčel Zegler, Endru Bernap i Gal Gadot
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
