Nikola Čuturilo & Zoran Predin
KNU, Beograd, 19. XI 2024.
Jedan od njih, onaj gostujući iz Slovenije, navikao nas je na svoje redovne nastupe, uvek u novoj postavi i s dovoljno variranim repertoarom (Vreme br. 1106, 1155, 1507, 1692). Onaj drugi, nažalost, retko siđe i na koncertne bine po svom Beogradu. Odavno su Zoran Predin (r. ‘58) i Nikola Čuturilo (r. ‘62) najavili zajednički poduhvat, a opet je album Analogna rasa (Croatia Records/Lampshade Media) zakasnio u prodaju. No, donekle neočekivani tandem već je uigrao bend i krenuo na turneju: kvartet starih Čuturinih saradnika ‒ braća Dejan (bas) i Darko (klavijature) Grujić, bubnjar Blagoje Nedeljković (Manu?) Pače, dobar akustični/slajd-gitarista Goran Stojković ‒ obogatila su dva ženska prateća vokala; tačnije, stajaća vokala, jer su muški sedeli (a i pevali). No pre njih, gosti koncerta su bili Avtomobili (Nova Gorica, Slovenija), u skraćenom izdanju ‒ glavna osovina, braća Mirko (klavijature) i Marko (vokal, ovog puta ne i bas) Vuksanović, koji su davno sarađivali s Predinom. Odličan pop sastav iz doba novog talasa, Avtomobili su zapamćeni po pitkim i pametnim pesmama, tekstovima na srpskohrvatskom, nezavisnom izdavaču, i naročito po divnom, svom drugom albumu Dugo toplo ljeto (1985, RTVLJ) bez gitariste! Sad su nas podsetili na rane hitiće Ona nosi uniformu i Novac, a obnovljena izdanja mogla bi njihovu isprekidanu karijeru opet izvesti izvan Slovenije.
Dvorana Kolarčevog narodnog univerziteta (KNU) bila je puna (ulaznice: 2400 dinara), prisutni gotovo bez izuzetka stariji od 50, dobro držeći i raspoloženi, pa nije mnogo smetalo ni neprekinuto belo osvetljenje, valjda neophodno samo kamermanima (zar opet?!). Uslovno akustičarska postava (gitare umereno amplificirane) Analogna rasa u početku je mogla delovati kao popuštanje samima sebi/godinama, napola unplugged tumačenje sopstvenog autorskog nasleđa s nekoliko novih programskih tačaka. Zvanični deo uokvirile su naslovna novog albuma i Još imaće nas, a unutra naizmenično pevanje hitova onog drugog ‒ Zoran lagodno u Nikolinom Kišobranu, ovaj čvrsto u Šta bi mi bez nas, pa očinske brige (Čuturilova Slušaj me, sine, Predinova Moja prva molitva), pa sećanja na otišle (Kosa boje srebra, Zoranovo na Margitu ‒ Da kažem Ti, Nikolino na Boru), pa ‘prozivka’ idola onih mladosti (Lenona, nova Javi se Che Guevara)… i bend je zakuvao, razvio snagu (ne buku) i za znatno veće prostore.
Dovoljno iskusni da komanduju dinamikom, Čuturilo i Predin se znalački dopunjuju: prvi daje rokerski napon a drugi šansonjersku ležernost; prvi je u zavidnoj gitarističkoj formi, drugi posle dužeg vremena i svira s grupom. Naizmenična konferansa ima istorijsku perspektivu (Nikola) s humornim prelivom (Zoran, iz Bandiera Rossa ‘izvadi’ Tri junfera). Od standarda Predinovog Lačnog Franza neizbežni su (prva na slovenačkom) Ne mi dihat za ovratnik, Poljub, ki riše ustnice, a prvi gost ‒ kantautorski uvažen Kralj Čačka ‒ izveo je Gastarbajter trubadur. Od manje poznatih poslastica, Kanarinci u rudniku i Bez tragova i sjene.
Čuturina razređena diskografija za odrasle, nekima iznenađujuće, sadrži i solidne rifove i hitove koji su ovde osveženi ‒ Bio sam jako mlad, Neko kao ja, Vrati se, a njegov drug-veteran Dejan Cukić k. g. razigrao je Voli me. Lično, voleo bih da su uvrštene i neke za koje je (pesme, i druge izvođače) Nikola pisao tekstove, npr. Mornar YU grupe.
Pred kraj, zna se, arhetipski vapaj Praslovan, a preko dva sata otišao je bis, Čuturina žestoka Ne i Predinova smirujuća, odlazeća Čakaj me.
Ispratila ih je, i čekaće ih oduševljena publika. Ana/logično, uskoro će stari momci sve to izneti i na nogama.
Udruženje arhitekata Srbije upozorava Džareda Kušnera da je od srpske Vlade dobio „nepotpune ili netačne informacije“ o Generalštabu, i argumentovanom analizom ga poziva da uputi otkazno pismo predviđeno članom 4 investicionog ugovora
Bes i protest srpskih studenata poslužio je kao inspiracija za skulpturu u parku u srcu Londona. Nju je izradio srpski umetnik Vladimir Lalić i tako postao prvi savremenik u Srba čija će skulptura ostati u Velikoj Britaniji
Radovi na četiri od šest muzeja čije je otvaranje najavljeno za Ekspo, trenutno su tek u početnoj fazi. Zato deluje kao nemoguća misija da će taj plan biti ostvaren
Kao da kultura ove godine nje ostala bez materijalne pomoći države, do kraja meseca u Srbiji se održava čak sedam festivala, od kojih su četiri međunarodna
Postoji rizik da se konkurs za spomenik žrtvama nadstrešnice koji je raspisao Novi Sad instrumentalizuje kao zamena za izostanak pravnog razjašnjenja, navode u Nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
