Objavljen je 13. Hartefaktov konkurs za angažovani dramski tekst. Staša Bajac čiji je tekst Ovaj će biti drugačiji jedan od prethodno nagrađenih, ističe da se osim od pisca i pozorišta, angažman zahteva i od gledaoca „da na trenutak odstupi od stava ili raspoloženja u kom je ušao u pozorišnu salu i otvori se prema nekoj novoj perspektivi, bilo da je ideološka ili stilska“
Fondacija Hartefakt je upravo objavila 13. regionalni konkurs za najbolji savremeni angažovani dramski tekst, jedini ovakve vrste u nas, i jedan od retkih konkursa za dramski tekst uopšte.
Staša Bajac, čiji je dramski tekst Ovaj će biti drugačiji pobedio na 5. Hartefaktovom konkursu i postao veoma tražena predstava „Ateljea 212“, kaže za „Vreme“ da „naša pozorišta nemaju otvorene konkurse za tekstove domaćih pisaca. Čak i da se bavite nekom benignom temom, vrata tih institucija su mahom zatvorena, i za nas koji smo izvođeni autori. I onda kada se odškrinu, pogubno je za rad ući u kalkulisanja kako će vaš rad biti protumačen u trenutnoj političkoj klimi ili upravničkoj strukturi tog pozorišta. Pisanje zahteva potpunu slobodu, oslobođenu ne samo auto-cenzure, nego i razmišljanja da li će se to ikome uopšte dopasti.“
Pozicija bavljenja “angažovanom” umetnošću je specifična, kaže Staša Bajac, „jer ne pišete propagandni letak ili manifest, već stvarate neko delo. Kada je vrhunsko, ono i kroz svoju formu provocira, kroz jezik, izbor teme. Samim tim taj angažman se zahteva i od gledaoca – da na trenutak odstupi od stava ili raspoloženja u kom je ušao u pozorišnu salu i otvori se prema nekoj novoj perspektivi, bilo da je ideološka ili stilska.“
Prvi čitaoci tog teksta jesu upravo članovi žirija, ističe Staša Bajac, i „neophodno je da su to neki širokogrudi, obrazovani ljudi čijem sudu verujete. Ja sam na konkurs izlazila tri puta, međutim svake godine kada se konkurs objavi meni to bude kao neki simbolični trenutak kada promišljam da li imam nešto da ponudim tom pozorišnom prostoru.“
A pozorište je „živa stvar, menja se sa društvenim tokovima, sa ljudima koji ga stvaraju, a vi kao autor ste u specifičnoj poziciji nekog ko na te tokove odgovora, ali ih i stvara. To nosi i dozu odgovornosti, pogotovu u našoj lako zapaljivoj sredini.“
Pitanje da li ima smisla pisati angažovane tekstove u društvu čija kultura ima minornu poziciju i uticaj, Staša Bajac naziva „defetizmom u koji je lako pasti“ i smatra „da su to zablude koje sami sebi poturamo kad znamo da ne radimo dovoljno ili kad smo na ivici da uradimo nešto problematično. Kad sve ovo sažmem, jasno je koliko je dragoceno imati konkurs koji pravi prostor za sve ove namere, ideje i nedoumice.“
Do sada je u okviru Hartefaktovog konkursa prijavljeno više od hiljadu novih, nikada objavljenih drama.
Nagrađeni tekstovi Hartefaktovog konkursa, pa i neki preporučeni, postanu predstave ovdašnjih pozorišta. Tekst Staše Bajac Ovaj će biti drugačiji je deo „Ateljea 212“, režirala ga je Đurđa Tešić, a u predstavi glume Tamara Dragićević/Tijana Marković, Ana Mandić i Milica Janevski. Premijera je bila 2019. godine. Osim ovog, na repertoaru „Ateljea 212“ je i predstava Ova će biti ista u režiji Ivana Vukovića.
Ovogodišnji Dan Narodnog pozorišta se obeležava kao ni jedan prethodni, bez umetnika na sceni i publike u gledalištu - kažu umetnici. Pa šta – kaže Uprava njihovog pozorišta. Skupština svih Srba u rasejanju im poručuje: sa kulturom izlazimo pred istoriju
Zaposleni u Republičkom i Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture odbijaju da se povinuju zahtevima leks specijalisa i izbrišu kompleks Generalštaba iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara Republike Srbije, iako im se preti otkazima. Osim baštine brane i integritet svojih institucija i svoju struku
SNS traži da se područje obuhvaćeno leks specijalisom proširi do Slavije i da se status kulturnog dobra ukine sa još 15 objekata među kojima su Amam kneza Miloša, Vaznesenjska crkva, Jugoslovensko dramsko pozorište, Studentski kulturni centar, Vlada RS...
„Portret Elizabet Lederer" Gustava Klimta postala je druga najskuplja slika u istoriji i najskuplja među delima moderne umetnosti
U Indiji mi je pre neki dan prišla devojka koja je rekla da je imala utisak kao da gleda kroz prozor u neki njoj nepoznati svet koji joj je jako blizak. To je divno, jer shvatiš da ta priča, iako je vrlo balkanska, zapravo ima univerzalnu emociju. Ljudi se smeju na mestima za koja sam mislio da su samo meni smešna i koja sam pisao sebi za zabavu
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
