Objavljen je 13. Hartefaktov konkurs za angažovani dramski tekst. Staša Bajac čiji je tekst Ovaj će biti drugačiji jedan od prethodno nagrađenih, ističe da se osim od pisca i pozorišta, angažman zahteva i od gledaoca „da na trenutak odstupi od stava ili raspoloženja u kom je ušao u pozorišnu salu i otvori se prema nekoj novoj perspektivi, bilo da je ideološka ili stilska“
Fondacija Hartefakt je upravo objavila 13. regionalni konkurs za najbolji savremeni angažovani dramski tekst, jedini ovakve vrste u nas, i jedan od retkih konkursa za dramski tekst uopšte.
Staša Bajac, čiji je dramski tekst Ovaj će biti drugačiji pobedio na 5. Hartefaktovom konkursu i postao veoma tražena predstava „Ateljea 212“, kaže za „Vreme“ da „naša pozorišta nemaju otvorene konkurse za tekstove domaćih pisaca. Čak i da se bavite nekom benignom temom, vrata tih institucija su mahom zatvorena, i za nas koji smo izvođeni autori. I onda kada se odškrinu, pogubno je za rad ući u kalkulisanja kako će vaš rad biti protumačen u trenutnoj političkoj klimi ili upravničkoj strukturi tog pozorišta. Pisanje zahteva potpunu slobodu, oslobođenu ne samo auto-cenzure, nego i razmišljanja da li će se to ikome uopšte dopasti.“
Pozicija bavljenja “angažovanom” umetnošću je specifična, kaže Staša Bajac, „jer ne pišete propagandni letak ili manifest, već stvarate neko delo. Kada je vrhunsko, ono i kroz svoju formu provocira, kroz jezik, izbor teme. Samim tim taj angažman se zahteva i od gledaoca – da na trenutak odstupi od stava ili raspoloženja u kom je ušao u pozorišnu salu i otvori se prema nekoj novoj perspektivi, bilo da je ideološka ili stilska.“
Prvi čitaoci tog teksta jesu upravo članovi žirija, ističe Staša Bajac, i „neophodno je da su to neki širokogrudi, obrazovani ljudi čijem sudu verujete. Ja sam na konkurs izlazila tri puta, međutim svake godine kada se konkurs objavi meni to bude kao neki simbolični trenutak kada promišljam da li imam nešto da ponudim tom pozorišnom prostoru.“
A pozorište je „živa stvar, menja se sa društvenim tokovima, sa ljudima koji ga stvaraju, a vi kao autor ste u specifičnoj poziciji nekog ko na te tokove odgovora, ali ih i stvara. To nosi i dozu odgovornosti, pogotovu u našoj lako zapaljivoj sredini.“
Pitanje da li ima smisla pisati angažovane tekstove u društvu čija kultura ima minornu poziciju i uticaj, Staša Bajac naziva „defetizmom u koji je lako pasti“ i smatra „da su to zablude koje sami sebi poturamo kad znamo da ne radimo dovoljno ili kad smo na ivici da uradimo nešto problematično. Kad sve ovo sažmem, jasno je koliko je dragoceno imati konkurs koji pravi prostor za sve ove namere, ideje i nedoumice.“
Do sada je u okviru Hartefaktovog konkursa prijavljeno više od hiljadu novih, nikada objavljenih drama.
Nagrađeni tekstovi Hartefaktovog konkursa, pa i neki preporučeni, postanu predstave ovdašnjih pozorišta. Tekst Staše Bajac Ovaj će biti drugačiji je deo „Ateljea 212“, režirala ga je Đurđa Tešić, a u predstavi glume Tamara Dragićević/Tijana Marković, Ana Mandić i Milica Janevski. Premijera je bila 2019. godine. Osim ovog, na repertoaru „Ateljea 212“ je i predstava Ova će biti ista u režiji Ivana Vukovića.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Fest remake u februaru, uvođenje umetničkih direktora festivala, pravednija raspodela budžeta, neke su od najava za 2026. sekretarke za kulturu Beograda Jelene Medaković
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
