Objavljen je 13. Hartefaktov konkurs za angažovani dramski tekst. Staša Bajac čiji je tekst Ovaj će biti drugačiji jedan od prethodno nagrađenih, ističe da se osim od pisca i pozorišta, angažman zahteva i od gledaoca „da na trenutak odstupi od stava ili raspoloženja u kom je ušao u pozorišnu salu i otvori se prema nekoj novoj perspektivi, bilo da je ideološka ili stilska“
Fondacija Hartefakt je upravo objavila 13. regionalni konkurs za najbolji savremeni angažovani dramski tekst, jedini ovakve vrste u nas, i jedan od retkih konkursa za dramski tekst uopšte.
Staša Bajac, čiji je dramski tekst Ovaj će biti drugačiji pobedio na 5. Hartefaktovom konkursu i postao veoma tražena predstava „Ateljea 212“, kaže za „Vreme“ da „naša pozorišta nemaju otvorene konkurse za tekstove domaćih pisaca. Čak i da se bavite nekom benignom temom, vrata tih institucija su mahom zatvorena, i za nas koji smo izvođeni autori. I onda kada se odškrinu, pogubno je za rad ući u kalkulisanja kako će vaš rad biti protumačen u trenutnoj političkoj klimi ili upravničkoj strukturi tog pozorišta. Pisanje zahteva potpunu slobodu, oslobođenu ne samo auto-cenzure, nego i razmišljanja da li će se to ikome uopšte dopasti.“
Pozicija bavljenja “angažovanom” umetnošću je specifična, kaže Staša Bajac, „jer ne pišete propagandni letak ili manifest, već stvarate neko delo. Kada je vrhunsko, ono i kroz svoju formu provocira, kroz jezik, izbor teme. Samim tim taj angažman se zahteva i od gledaoca – da na trenutak odstupi od stava ili raspoloženja u kom je ušao u pozorišnu salu i otvori se prema nekoj novoj perspektivi, bilo da je ideološka ili stilska.“
Prvi čitaoci tog teksta jesu upravo članovi žirija, ističe Staša Bajac, i „neophodno je da su to neki širokogrudi, obrazovani ljudi čijem sudu verujete. Ja sam na konkurs izlazila tri puta, međutim svake godine kada se konkurs objavi meni to bude kao neki simbolični trenutak kada promišljam da li imam nešto da ponudim tom pozorišnom prostoru.“
A pozorište je „živa stvar, menja se sa društvenim tokovima, sa ljudima koji ga stvaraju, a vi kao autor ste u specifičnoj poziciji nekog ko na te tokove odgovora, ali ih i stvara. To nosi i dozu odgovornosti, pogotovu u našoj lako zapaljivoj sredini.“
Pitanje da li ima smisla pisati angažovane tekstove u društvu čija kultura ima minornu poziciju i uticaj, Staša Bajac naziva „defetizmom u koji je lako pasti“ i smatra „da su to zablude koje sami sebi poturamo kad znamo da ne radimo dovoljno ili kad smo na ivici da uradimo nešto problematično. Kad sve ovo sažmem, jasno je koliko je dragoceno imati konkurs koji pravi prostor za sve ove namere, ideje i nedoumice.“
Do sada je u okviru Hartefaktovog konkursa prijavljeno više od hiljadu novih, nikada objavljenih drama.
Nagrađeni tekstovi Hartefaktovog konkursa, pa i neki preporučeni, postanu predstave ovdašnjih pozorišta. Tekst Staše Bajac Ovaj će biti drugačiji je deo „Ateljea 212“, režirala ga je Đurđa Tešić, a u predstavi glume Tamara Dragićević/Tijana Marković, Ana Mandić i Milica Janevski. Premijera je bila 2019. godine. Osim ovog, na repertoaru „Ateljea 212“ je i predstava Ova će biti ista u režiji Ivana Vukovića.
Zaposleni Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda su iz „Vremena“ saznali da je njihov direktor Aleksandar Ivanović poslao Ministarstvu kulture nezakonit dokument kojim predlaže da se kompleksu Generalštab ukine status spomenika kulture. Sad se ograđuju od tog dokumenta
Pitam se koliko je umetnost bitna, koliko je bilo šta važno u odnosu na ovo što se dešava. Trenutno u Muzeju savremene umetnosti imamo izložbu Dejvida Hoknija, jednog od najvećih slikara današnjice. To je izložba godine. Baš sam razmišljao kako i dalje nisam otišao da je vidim, ali sam shvatio da je potrebna određena vrsta mira da bi se otišlo na izložbu. Da budeš tamo tri sata i da ne pogledaš na telefon kako bi proverio da li je ispred policija
U filmu svoje kćeri Džejn Mensfild prvi put dobija šansu da bude viđena kao stvarna žena od krvi i mesa, sa svim vrlinama i manama, a ne puka projekcija muških seksualnih fantazija o nezasitoj prsatoj plavuši. S druge strane, Ešli Ejpril i Amanda Lir na scenu izvode svoje višesmislene identitete, prihvatajući ih i odbacujući ih. Zapravo, poigravajući se njima
Jun Fose, Septologija; s norveškog preveo Radoš Kosović; Treći trg i Srebrno drvo, 2023–2024.
Drugo ime (I-II), Ja sam neko drugi (III-V), Novo ime (VI-VII)
Već od naslova, dakle, ulazi se u jedan kompleksan poetski i kulturnoistorijski dijalog, koji, međutim, umesto odgovora i objašnjenja nudi strepnje i nedoumice
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
