foto: vicencio zaknic
Prva dobra vest ove godine o Srbiji na političkoj međunarodnoj sceni tiče se kulture i obrazovanja. Naime, ovog utorka pre podne Radna grupa za proširenje (KOELA) Saveta EU koja se bavi zemljama kandidatima podržala je otvaranje poglavlja 26 u pregovorima sa Srbijom. Poglavlje 26, podsetimo, odnosi se na obrazovanje i kulturu, a krajem prošle godine Hrvatska je blokirala njegovo otvaranje iznoseći rezerve u pogledu prava hrvatske manjine kada je reč o obrazovanju na maternjem jeziku u Srbiji.
U Kancelariji za evropske integracije očekuje se da će do kraja nedelje usvajanje zajedničke pregovaračke pozicije za poglavlje 26 biti na dnevnom redu Komiteta stalnih predstavnika, a da će se naknadno zakazati Međuvladina konferencija na kojoj će poglavlje biti i otvoreno. Malta, koja predsedava EU, početkom ove godine potvrdila je agenciji Tanjug da se kao mogući termin razmatra kraj februara.
Tih dana, na redakcijski mejl stizali su pozivi za premijere i gostovanja iz Hrvatske i drugih republika bivše Jugoslavije u Beogradu. Recimo, premijera dokumentarnog hrvatskog filma Gazda zakazana je u Domu omladine Beograda za 19. januar. To je film Darija Juričana o Ivici Todoriću i njegovom koncernu, film koji je 2015. godine bio treći najgledaniji film u Hrvatskoj iako su ga bojkotovali najveći televizijski lanac i sve komercijalne televizije. Zatim, iduće nedelje, 24. januara, Zagrebačko kazalište mladih uzvraća decembarsku posetu beogradskog Narodnog pozorišta gostovanjem na njihovoj sceni sa predstavom Hinkeman u režiji mladog Igora Vuka Torbice (rođen u Drvaru, a diplomirao režiju u Beogradu). Inače, predstava Hinkeman je prošle godine bila apsolutni pobednik dva festivala u Srbiji. U Užicu na poslednjem Jugoslovenskom pozorišnom festivalu osvojila je tri nagrade: za najbolju predstavu, za režiju i za najbolju mušku ulogu (Ozren Grabarica), dok je u Novom Sadu, na Internacionalnom festivalu alternativnog i novog teatra (INFANT) proglašena za najbolju predstavu u celini.
Tog istog dana, u Centru za kulturnu dekontaminaciju biće predstavljena knjiga Gradimira Gojera Summa theatralica i Pjesni iz Vallarse. Gradimir Gojer je bosanski režiser, teatrolog i pisac, a na rečenoj promociji o njemu će govoriti beogradski poznavaoci njegovog rada. Od pre desetak dana u „Krokodilovoj“ Kući za pisce je Lejla Kalamujić, spisateljica iz Sarajeva čiju je zbirku priča Zovite me Esteban objavila beogradska kuća „Red box“. U utorak, kad je javljeno o pomenutoj odluci KOELA, u ciklusu književnih večeri „Razgovori u knjižari“ koju organizuje „Beopolis“, gostovala je Lamija Begagić, autorka dve zbirke priča i novinarka iz Sarajeva, čiji je debitantski roman U zoni upravo objavljen u izdanju beogradske „Fabrike knjige“.
Navedene informacije i tekstovi iz Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji slede samo su nasumice izabrani detalji obimne priče o kulturi našeg prostora. I o tome da kultura nikako ne može da bude prepreka zajedništvu, odnosno da u suštini kultura i obrazovanje nisu ni bili sporni u poglavlju 26.
Ukrali su nam vojsku, ukrali su nam emociju, rekao je Aleksandar Radić komentarišući najnoviju vojnu paradu u Beogradu, i setio se dokumentarnog filma „Parada“ Dušana Makavejeva iz vremena kad je svega toga bilo
Sa dve nagrade, za Vesnu Smiljanić Rangelov i Luku Tilingera, izdavačka kuća „Službeni glasnik“ pobednik je ovogodišnjeg izbora za nagradu „Neven“
Radove tri umetnika izabrala je galerija Novembar da, kao jedina iz Srbije, predstavi ovdašnju umetnost na poznatom sajmu umetnosti ArtAtina u Grčkoj
Izdavači traže od Beogradskog sajma knjiga da promeni termin Sajma knjiga kako ne bi obuhvatao 1. novembar. Kažu da Sajam knjiga u tom terminu nije moguć
Na konkursu Ministarstva kulture za umetničku igru najviše novca opredeljeno je Festivalu igre Aje Jung - 7.000.000 dinara i – folkloru. Ovaj konkurs treba shvatiti kao obračun Ministarstva za SNS propagandu sa kritički usmerenom javnošću, komentariše Marijana Cvetković. Više nema ni pokušaja da se prave da su barem delimično objektivni ili da delimično rade po zakonu - kaže Minja Bogavac
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
