U toku je četvrti Beogradski festival mozaika. Stari mozaici korišćeni su najčešće u arhitekturi, a danas za te velike formate nema poručilaca. Zato se rade manje slike, koriste nove tehnologije, ali je princip rada ostao isti. Najvažniji je izražajni momenat
Šta je savremeni mozaik, ne može se reći jednostavno. To nema veze sa temom, materijalom, formom, zapravo radi se o želji da se otkrije ono što je iza umetnosti, ona unutrašnja sila koja daje smisao postojanja. Savremeni mozaik ne teži nekoj spoljašnjoj raznovrsnosti, on teži da otkrije šta je bit stvaralaštva.
O svemu tome govori “Beogradski festival mozaika” koji okuplja domaće i svetske mozaičare, slikare, vajare, druge vizuelne umetnike, autore ove drevne likovne tehnike, istoričare umetnosti i razne dodirne profesije, geologe, tehnologe, muzičare, reditelje.
Osnovan je 2016.godine sa željom da se skrene pažnja na savremeni mozaik koji nije imao ni publiku ni tržište. U Kući legata u toku je četvrti saziv sa pratećim programima, održavaju se predavanja, radionice, forumi.
Osnivač projekta je Petar Vujošević koji se sa kolegama još 2000.godine okupio u grupi “Ametist” i započeo borbu za njihovu zapostavljenu profesiju: ”Svi su verovali da mozaik pripada samo dalekoj prošlosti, nisu shvatali da je to dragocena, savremena likovna tehnika”, kaže Vujošević za “Vreme”.
“Mi smo istraživali prošlost mozaika na Balkanu, izlagali smo u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, na starim lokalitetima Romulijani, Medijani, Herakleji…kombinovali smo naše radove sa antičkim i starohrišćanskim mozaicima, počeli da se bavimo teorijom mozaika, koje nije bilo, i otkrili da nas ima mnogo više nego što smo verovali i da smo zaista dobri u svom poslu.”
Na festival su, pod sloganom “Bolji svet je moguć”, prokazani slike i predmeti od raznobojnih pravilnih i nepravilnih kockica kamena, keramike, stakla, sedefa, metala ili plastike. Kompozicije su ornamentalne, figuralne i apstraktne. Posetiocu samo ostaje da se divi ili čudi kako su postignuti koloristični kontrasti i detalji uklopljeni u celinu sa namerom da se izraze ideje i emocije autora dela.
Petar Vujošević kaže da je ”naziv izložbe potekao iz uzaludnosti bavljenja mozaikom. Od mozaika ne može da se živi. Samo trošite vreme, snagu, novac, pa zašto onda to naporno radi toliko umetnika. Oni za sebe i ljude koji žele da ih otkriju stvaraju bolji svet. Traže neku ličnu unutrašnju vezu i kada je nađu spajaju nespojive materijale, papir i kamen, staklo i plastiku u jednu sliku. Kada se odmaknete iz sveta umetnosti vidite da je to jedan princip po kome se može boraviti na ovoj planeti. Suprotnosti ne moraju da vode u sukobe, kada prihvatimo sebe i druge takve kakvi smo, možemo biti skladna celina.”
Stari mozaici korišćeni su najčešće u arhitekturi za ukrašavanje podova, zidova, svodova, kupola. Danas za te velike formate nema poručilaca. Zato se rade manje slike, koriste nove tehnologije, ali je princip rada u suštini ostao isti. Za savremeni mozaik, materijali, postupak i teme su u drugom planu, izražajni momenat je najvažniji:
”Postoje rimski reljefi gde su prikazani mozaičari koji koriste isti čekić i podlogu kakve i mi sada upotrebljavamo. Tehnika je jednostavna, verovatno najjednostavnija od svih ostalih slikarskih metoda. Oblikovanje kamena je najmanji problem, u tom smislu se može brzo napredovati. Zahtevniji je drugi nezanatski deo , on traži visok nivo koncentracije zato što je mozaička slika popunjena od ivice do ivice. I poslednji delić se mora obraditi tako da se uklopi u celinu”, kaže Vujoševuć.
“U slikarstvu možete i da zabašurite, prevučete malo boje, popravite utisak, a mozaik ne dozvoljava ni najmanju improvizaciju. Postoje postupci gde vas vode materijali ali to je poluindustrijski mozaik nižeg reda. Ovo što bismo mogli nazvati beogradska mozaička škola je dublji izraz, koji nije ni tradicija ni modernizam nego sve to zajedno i još nešto više. Mi radimo sa fugama, sa prazninama izmedju tesera, pauze su dodatni likovni izražajni momenat. Nevidljivi spoj jači je od vidljivog, primetio je još Heraklit iz Efesa. Trudimo se da ovde što više razvijemo svest o mozaiku zato što je on duboko ukorenjen u našu tradiciju, u ovo tlo.”
Povezanost, Daleko je šuma, Omaž Kosti Bogdanoviću, Srećni susreti u metaverzumu, Svetla i obećavajuća budućnost neki su od naziva radova, predstavljeni su manastiri, bogorodica, portreti, autoportreti, životinje, dočarani su voda, jesen, raspoloženja, fasade, milovanja, melanholija.
Sto dela 84 autora možete pogledati do 15.jula Ili, kako sa polukiselim osmehom kaže Petar Vujošević, povoljno dobiti umetničko delo, naročito ako atelje umetnika posetite krajem meseca.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
