U toku je četvrti Beogradski festival mozaika. Stari mozaici korišćeni su najčešće u arhitekturi, a danas za te velike formate nema poručilaca. Zato se rade manje slike, koriste nove tehnologije, ali je princip rada ostao isti. Najvažniji je izražajni momenat
Šta je savremeni mozaik, ne može se reći jednostavno. To nema veze sa temom, materijalom, formom, zapravo radi se o želji da se otkrije ono što je iza umetnosti, ona unutrašnja sila koja daje smisao postojanja. Savremeni mozaik ne teži nekoj spoljašnjoj raznovrsnosti, on teži da otkrije šta je bit stvaralaštva.
O svemu tome govori “Beogradski festival mozaika” koji okuplja domaće i svetske mozaičare, slikare, vajare, druge vizuelne umetnike, autore ove drevne likovne tehnike, istoričare umetnosti i razne dodirne profesije, geologe, tehnologe, muzičare, reditelje.
Osnovan je 2016.godine sa željom da se skrene pažnja na savremeni mozaik koji nije imao ni publiku ni tržište. U Kući legata u toku je četvrti saziv sa pratećim programima, održavaju se predavanja, radionice, forumi.
Osnivač projekta je Petar Vujošević koji se sa kolegama još 2000.godine okupio u grupi “Ametist” i započeo borbu za njihovu zapostavljenu profesiju: ”Svi su verovali da mozaik pripada samo dalekoj prošlosti, nisu shvatali da je to dragocena, savremena likovna tehnika”, kaže Vujošević za “Vreme”.
“Mi smo istraživali prošlost mozaika na Balkanu, izlagali smo u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, na starim lokalitetima Romulijani, Medijani, Herakleji…kombinovali smo naše radove sa antičkim i starohrišćanskim mozaicima, počeli da se bavimo teorijom mozaika, koje nije bilo, i otkrili da nas ima mnogo više nego što smo verovali i da smo zaista dobri u svom poslu.”
Na festival su, pod sloganom “Bolji svet je moguć”, prokazani slike i predmeti od raznobojnih pravilnih i nepravilnih kockica kamena, keramike, stakla, sedefa, metala ili plastike. Kompozicije su ornamentalne, figuralne i apstraktne. Posetiocu samo ostaje da se divi ili čudi kako su postignuti koloristični kontrasti i detalji uklopljeni u celinu sa namerom da se izraze ideje i emocije autora dela.
Petar Vujošević kaže da je ”naziv izložbe potekao iz uzaludnosti bavljenja mozaikom. Od mozaika ne može da se živi. Samo trošite vreme, snagu, novac, pa zašto onda to naporno radi toliko umetnika. Oni za sebe i ljude koji žele da ih otkriju stvaraju bolji svet. Traže neku ličnu unutrašnju vezu i kada je nađu spajaju nespojive materijale, papir i kamen, staklo i plastiku u jednu sliku. Kada se odmaknete iz sveta umetnosti vidite da je to jedan princip po kome se može boraviti na ovoj planeti. Suprotnosti ne moraju da vode u sukobe, kada prihvatimo sebe i druge takve kakvi smo, možemo biti skladna celina.”
Stari mozaici korišćeni su najčešće u arhitekturi za ukrašavanje podova, zidova, svodova, kupola. Danas za te velike formate nema poručilaca. Zato se rade manje slike, koriste nove tehnologije, ali je princip rada u suštini ostao isti. Za savremeni mozaik, materijali, postupak i teme su u drugom planu, izražajni momenat je najvažniji:
”Postoje rimski reljefi gde su prikazani mozaičari koji koriste isti čekić i podlogu kakve i mi sada upotrebljavamo. Tehnika je jednostavna, verovatno najjednostavnija od svih ostalih slikarskih metoda. Oblikovanje kamena je najmanji problem, u tom smislu se može brzo napredovati. Zahtevniji je drugi nezanatski deo , on traži visok nivo koncentracije zato što je mozaička slika popunjena od ivice do ivice. I poslednji delić se mora obraditi tako da se uklopi u celinu”, kaže Vujoševuć.
“U slikarstvu možete i da zabašurite, prevučete malo boje, popravite utisak, a mozaik ne dozvoljava ni najmanju improvizaciju. Postoje postupci gde vas vode materijali ali to je poluindustrijski mozaik nižeg reda. Ovo što bismo mogli nazvati beogradska mozaička škola je dublji izraz, koji nije ni tradicija ni modernizam nego sve to zajedno i još nešto više. Mi radimo sa fugama, sa prazninama izmedju tesera, pauze su dodatni likovni izražajni momenat. Nevidljivi spoj jači je od vidljivog, primetio je još Heraklit iz Efesa. Trudimo se da ovde što više razvijemo svest o mozaiku zato što je on duboko ukorenjen u našu tradiciju, u ovo tlo.”
Povezanost, Daleko je šuma, Omaž Kosti Bogdanoviću, Srećni susreti u metaverzumu, Svetla i obećavajuća budućnost neki su od naziva radova, predstavljeni su manastiri, bogorodica, portreti, autoportreti, životinje, dočarani su voda, jesen, raspoloženja, fasade, milovanja, melanholija.
Sto dela 84 autora možete pogledati do 15.jula Ili, kako sa polukiselim osmehom kaže Petar Vujošević, povoljno dobiti umetničko delo, naročito ako atelje umetnika posetite krajem meseca.
Čukarički likovni salon koji organizuje Galerija 73 doveden je u pitanje zato što je cik-cak linija koja na crtežu Jovana Rakidžića predstavlja nadstrešnicu novosadske železničke stanice, protumačena kao ideološka poruka
Nema umetničke nagrade ali zato ima one za izuzetne zasluge, ne znaju ga ni u Srbiji ni u Pragu gde živi, njegov rad nema vrednosti relevantne u međunarodnom kontekstu – kaže stručna javnost o Predragu Đakoviću
Država nije iskoristila pravo preče kupovine, pa je Palata Albanija nedavno prodata privatniku. U skorije vreme, isto se desilo i Geneks kuli i Staroj šećerani
U peticiji kojom se traži ukidanje odluke da predstavnik Srbije na Bijenalu u Veneciji bude Predrag Đaković za koga ovdašnja javnost ne zna, piše da je Komisija zloupotrebila svoju nadležnost
Koji je to požar očekivala uprava Narodnog pozorišta kada je upozorila glumce da je foaje, u kome su zakazali štrajk upozorenja, deo protivpožarnog koridora
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
