U toku je četvrti Beogradski festival mozaika. Stari mozaici korišćeni su najčešće u arhitekturi, a danas za te velike formate nema poručilaca. Zato se rade manje slike, koriste nove tehnologije, ali je princip rada ostao isti. Najvažniji je izražajni momenat
Šta je savremeni mozaik, ne može se reći jednostavno. To nema veze sa temom, materijalom, formom, zapravo radi se o želji da se otkrije ono što je iza umetnosti, ona unutrašnja sila koja daje smisao postojanja. Savremeni mozaik ne teži nekoj spoljašnjoj raznovrsnosti, on teži da otkrije šta je bit stvaralaštva.
O svemu tome govori “Beogradski festival mozaika” koji okuplja domaće i svetske mozaičare, slikare, vajare, druge vizuelne umetnike, autore ove drevne likovne tehnike, istoričare umetnosti i razne dodirne profesije, geologe, tehnologe, muzičare, reditelje.
Osnovan je 2016.godine sa željom da se skrene pažnja na savremeni mozaik koji nije imao ni publiku ni tržište. U Kući legata u toku je četvrti saziv sa pratećim programima, održavaju se predavanja, radionice, forumi.
Osnivač projekta je Petar Vujošević koji se sa kolegama još 2000.godine okupio u grupi “Ametist” i započeo borbu za njihovu zapostavljenu profesiju: ”Svi su verovali da mozaik pripada samo dalekoj prošlosti, nisu shvatali da je to dragocena, savremena likovna tehnika”, kaže Vujošević za “Vreme”.
“Mi smo istraživali prošlost mozaika na Balkanu, izlagali smo u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, na starim lokalitetima Romulijani, Medijani, Herakleji…kombinovali smo naše radove sa antičkim i starohrišćanskim mozaicima, počeli da se bavimo teorijom mozaika, koje nije bilo, i otkrili da nas ima mnogo više nego što smo verovali i da smo zaista dobri u svom poslu.”
Na festival su, pod sloganom “Bolji svet je moguć”, prokazani slike i predmeti od raznobojnih pravilnih i nepravilnih kockica kamena, keramike, stakla, sedefa, metala ili plastike. Kompozicije su ornamentalne, figuralne i apstraktne. Posetiocu samo ostaje da se divi ili čudi kako su postignuti koloristični kontrasti i detalji uklopljeni u celinu sa namerom da se izraze ideje i emocije autora dela.
Petar Vujošević kaže da je ”naziv izložbe potekao iz uzaludnosti bavljenja mozaikom. Od mozaika ne može da se živi. Samo trošite vreme, snagu, novac, pa zašto onda to naporno radi toliko umetnika. Oni za sebe i ljude koji žele da ih otkriju stvaraju bolji svet. Traže neku ličnu unutrašnju vezu i kada je nađu spajaju nespojive materijale, papir i kamen, staklo i plastiku u jednu sliku. Kada se odmaknete iz sveta umetnosti vidite da je to jedan princip po kome se može boraviti na ovoj planeti. Suprotnosti ne moraju da vode u sukobe, kada prihvatimo sebe i druge takve kakvi smo, možemo biti skladna celina.”
Stari mozaici korišćeni su najčešće u arhitekturi za ukrašavanje podova, zidova, svodova, kupola. Danas za te velike formate nema poručilaca. Zato se rade manje slike, koriste nove tehnologije, ali je princip rada u suštini ostao isti. Za savremeni mozaik, materijali, postupak i teme su u drugom planu, izražajni momenat je najvažniji:
”Postoje rimski reljefi gde su prikazani mozaičari koji koriste isti čekić i podlogu kakve i mi sada upotrebljavamo. Tehnika je jednostavna, verovatno najjednostavnija od svih ostalih slikarskih metoda. Oblikovanje kamena je najmanji problem, u tom smislu se može brzo napredovati. Zahtevniji je drugi nezanatski deo , on traži visok nivo koncentracije zato što je mozaička slika popunjena od ivice do ivice. I poslednji delić se mora obraditi tako da se uklopi u celinu”, kaže Vujoševuć.
“U slikarstvu možete i da zabašurite, prevučete malo boje, popravite utisak, a mozaik ne dozvoljava ni najmanju improvizaciju. Postoje postupci gde vas vode materijali ali to je poluindustrijski mozaik nižeg reda. Ovo što bismo mogli nazvati beogradska mozaička škola je dublji izraz, koji nije ni tradicija ni modernizam nego sve to zajedno i još nešto više. Mi radimo sa fugama, sa prazninama izmedju tesera, pauze su dodatni likovni izražajni momenat. Nevidljivi spoj jači je od vidljivog, primetio je još Heraklit iz Efesa. Trudimo se da ovde što više razvijemo svest o mozaiku zato što je on duboko ukorenjen u našu tradiciju, u ovo tlo.”
Povezanost, Daleko je šuma, Omaž Kosti Bogdanoviću, Srećni susreti u metaverzumu, Svetla i obećavajuća budućnost neki su od naziva radova, predstavljeni su manastiri, bogorodica, portreti, autoportreti, životinje, dočarani su voda, jesen, raspoloženja, fasade, milovanja, melanholija.
Sto dela 84 autora možete pogledati do 15.jula Ili, kako sa polukiselim osmehom kaže Petar Vujošević, povoljno dobiti umetničko delo, naročito ako atelje umetnika posetite krajem meseca.
Glumci Narodnog pozorišta najavili su štrajk upozorenja na dan otvaranja zgrade posle dvomesečne pauze, kako bi javnost upozorili da njihovi zahtevi nisu ispunjeni
Sve ono što nije moglo da se vidi na 59. Bitefu, biće prikazano na Ne:Bitefu kao znak nepristajanja na cenzuru i ostale vrste sputavanja slobode
„Ovo je nov festival, i nema nikakve veze sa Festom, niti je njegova zamena“, kaže Igor Stanković, jedan od inicijatora Beogradskog filmskog festivala koji će od 30. januara do 6. februara prikazati najnovije meinstrim naslove
Debi album Peti Smit jedan je od temelja savremenog rokenrol izraza. Poseban doprinos Peti Smit rok muzici počinje već sa načinom na koji je zavrtala reči, razvlačila ih, uživala u njima i istovremeno im menjala smisao kroz izgovor, uz nezaboravno strasno podvriskivanje prepuklim glasom, kao da se svađa sa samim rečima dok ih izgovara, raspravljajući se sa celim svetom
Dražen Lalić, Dvije kuće iznad mora; TIM press, Zagreb 2025.
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
