U ponedeljak 15. septembra uveče u Centru „Sava“ svečano je otvoren 37. Beogradski internacionalni teatarski festival. Ove godine najugledniju pozorišnu manifestaciju kod nas otvorio je prigodnim rečima Milorad Mišković, baletski umetnik, koreograf i predsednik Uneskovog Svetskog komiteta za igru. Beogradsku publiku i brojne predstavnike prestoničke političke, društvene i kulturne elite, koji su ispunili salu Centra „Sava“, pozdravili su u ime osnivača i Nenad Bogdanović, predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada, i Jovan Ćirilov, umetnički direktor i selektor festivala, čovek najzaslužniji za visok rejting Bitefa u domaćoj i inostranoj kulturnoj javnosti. Trideset sedmi Bitef otvoren je predstavom francuskog Nacionalnog koreografskog centra Kretej Srećni Vavilon u zajedničkoj postavci Hosea Montalvoa i Dominik Ervije. Koreografski spektakl u tradiciji „totalnog pozorišta“, kako je Milorad Mišković najavio predstavu, beogradska publika je ispratila ovacijama. Ovogodišnji Bitef trajaće do 25. septembra, ugostiće mnoge ugledne goste iz najprestižnijih svetskih teatarskih krugova, prateće manifestacije obuhvatiće seminare, radionice, predavanja, i međunarodni simpozijum inspirisan motom pod kojim se festival održava – „Budućnost teatra je u filozofiji. Da ili Ne?“. U okviru pratećeg programa Beograđani će u Kinoteci moći da pogledaju i ciklus britanskih i nemačkih komada snimljenih za televiziju o životu i delu velikih filozofa, koji će biti prikazan pod nazivom „Bitef na filmu“. O ukupnim dometima 37. Bitefa čitaćete u narednom broju „Vremena“.
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
