U ponedeljak 15. septembra uveče u Centru „Sava“ svečano je otvoren 37. Beogradski internacionalni teatarski festival. Ove godine najugledniju pozorišnu manifestaciju kod nas otvorio je prigodnim rečima Milorad Mišković, baletski umetnik, koreograf i predsednik Uneskovog Svetskog komiteta za igru. Beogradsku publiku i brojne predstavnike prestoničke političke, društvene i kulturne elite, koji su ispunili salu Centra „Sava“, pozdravili su u ime osnivača i Nenad Bogdanović, predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada, i Jovan Ćirilov, umetnički direktor i selektor festivala, čovek najzaslužniji za visok rejting Bitefa u domaćoj i inostranoj kulturnoj javnosti. Trideset sedmi Bitef otvoren je predstavom francuskog Nacionalnog koreografskog centra Kretej Srećni Vavilon u zajedničkoj postavci Hosea Montalvoa i Dominik Ervije. Koreografski spektakl u tradiciji „totalnog pozorišta“, kako je Milorad Mišković najavio predstavu, beogradska publika je ispratila ovacijama. Ovogodišnji Bitef trajaće do 25. septembra, ugostiće mnoge ugledne goste iz najprestižnijih svetskih teatarskih krugova, prateće manifestacije obuhvatiće seminare, radionice, predavanja, i međunarodni simpozijum inspirisan motom pod kojim se festival održava – „Budućnost teatra je u filozofiji. Da ili Ne?“. U okviru pratećeg programa Beograđani će u Kinoteci moći da pogledaju i ciklus britanskih i nemačkih komada snimljenih za televiziju o životu i delu velikih filozofa, koji će biti prikazan pod nazivom „Bitef na filmu“. O ukupnim dometima 37. Bitefa čitaćete u narednom broju „Vremena“.
Održavanje ovogodišnjeg Bitefa je pod velikim znakom pitanja. Predsednik Odbora festivala Svetozar Cvetković za "Vreme" iznosi predlog kako da se prevaziđu nesuglasice između ključnih ljudi ne bi li se Bitef ipak održao
Odluka članova Odbora Bitefa da odbiju predstavu Mila Raua zbog njegovog govora na prošlogodišnjem otvaranju festivala nije umetnička, nego moralno-politička. I upravo zato je duboko neetična
Novina etičke koncepcije Tome Akvinskog sadržana je i u činjenici kako u njoj ima mjesta i za “nekršćansku”, laičku etiku koja čovjeka (pri)vodi dobru, ali sama po sebi nije dovoljna za ostvarenja vječnog spasenja. Za to je potrebna Božja milost, kojom se usavršavaju “teologijske” vrline: vjera kao natprirodni dar, nada koja nas nosi optimizmom i energijom i ljubav, najveći i najljepši dar kojim je Bog podario čovjeka
Danas se u novinarstvu retko sreće ličnost takve svestranosti i dubine znanja kakvo je posedovao Teofil Pančić. Nosio je u sebi renesansnu radoznalost i životnu radost. “Bez kulture nema slobode”, napisao je u jednom članku, pa nastavio: “Sloboda ne proizlazi iz puke borbe za opstanak, već iz sposobnosti da reflektujemo sami sebe, da se raspravljamo, smejemo, sanjamo”
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
