Slika Anastasa Jovanovića prodata je na aukciji u Zagrebu za 12.000 evra. Na njoj guslara, koji je bio glas naroda, slušaju svi tada viđeni Srbi
„Srbi oko guslara“, slika Anastasa Jovanovića, prodata je u utorak na zimskoj aukciji zagrebačke kuće „Artmark Hrvatska“ za 12.000 evra.
Anastas Jovanović (1817-1899) je bio prvi srpski litograf i jedan od prvih srpskih i svetskih fotografa, odani prijatelj i saradnik vladarske porodice Obrenović, pa i dvoroupravitelj kneza Mihaila.
Početna aukcijska cena njegove slike bila je 2.500 evra, a očekivalo se da neće preći 5000 evra. To je ulje na limu, a potiče iz „ugledne privatne zbirke iz Banata“, navedeno je u ponudi aukcijske kuće.
Narodni muzej
Ne zna se ko je kupio Anastasovog „Guslara“, pretpostavlja se da je privatni kolekcionar, a zna se da na aukciji nije učestvovao ni jedan muzej iz Srbije.
Osim ove, postoje još tri slike Anastasa Jovanovića sa istim motivom: dve su u Narodnom muzeju Srbije, a jedna je u Zagrebu, u privatnoj kolekciji.
Narodni muzej jednog „Guslara“ Anastasa Jovanovića čuva u depou, a drugi je izložen u Muzeju Vuka i Dositeja. Osim ove dve slike, Narodni muzej ima i jednu litografiju Anastasa Jovanovića sa istim ovim motivom i čuva je u Zbirci crteža i grafike, pa je, reklo bi se, razumljivo i opravdano zašto nisu bili zainteresovani da učestvuju na zagrebačkoj aukciji. Pretpostavlja se da su i drugi muzeji verovatno razmišljali na isti način.
Guslar je glas naroda
Guslar koga je ovekovečio Anastas Jovanović nije Filip Višnjić kako se dugo mislilo, već Laza Zuban, prijatelj i saradnik Vuka Karadžića koji je pevao junačke pesme uz gusle. U istoriji je upamćeno, napominje se u „Večernjim novostima“, da je Zuban, kao „najgrlatiji od pisara“ 1. decembra 1830. na svečanosti kod crkve Sv. Marka u Beogradu, pročitao sultanov hatišerif i berat, kojim je Srbiji priznato „političko biće“, a Miloš Obrenović postao „nasledstveni knjaz“.
Guslari su bili glas naroda, oni su prenosili i svojim pevanjem uz gusle, čuvali uspomenu na bitke , važne ličnosti Oko guslara na slici Anastasa Jovanovića nisu okupljeni bilo koji Srbi, već svi tada značajni i umni: Vuk Karadžić, knez Mihailo Obrenović, Toma Vučić Perišić, Njegoš, Đuro Daničić, Branko Radičević, Jevrem Obrenović, pa i sam Anastas Jovanović. I svi oni slušaju šta guslar ima da kaže.
Pre nego što je uobičajeno, u Leskovcu je počela Godina kulture otvaranjem izložbe koja postoji od 2024, bez medija i atmosfere kakva priliči ovakvom događaju. Bila je to direktiva Ministarstva kulture
Nacrt zakona o autorskim pravima je fasadni zakon i ne nudi pravnu sigurnost stvaraocima koju zahtevaju direktive EU, iako je navodno rađen zbog usklađivanja sa EU, kažu scenaristi
Nacrt zakona o autorskim pravima urađen je bez konsultacije sa filmskim stvaraocima, u njemu nema ni reči o AI i ne oslanja se na najnovije direktive EU već na one iz ranijih godina
Božo Koprivica bio je fudbaler, partizan i partizanovac, pesnik koji nije pisao pesme, pisac skokovite rečenice, namrgođeni dobri duh Beograda i jedne zemlje koja više ne postoji
Sniman u Hrvatskoj i u Beogradu, akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“, prva holivudsko-srpska koprodukcija, imaće domaću premijeru 7. aprila
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
