Spektakl novih osnova

Potpisivanjem protokola o organizaciji Beogradskog sajma knjiga, u ponedeljak u Vladi Srbije, okončano je višemesečno natezanje oko toga ko će organizovati ovogodišnji sajam – Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije (UIKJ), koje je i do sada organizovalo ovu manifestaciju, ili novoformirano Poslovno udruženje izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore (PUIKSCG). Država je spor razrešila obavezavši DP Beogradski sajam da ugovor o organizaciji Sajma knjiga za 2001. i 2002. godinu potpiše sa ovim drugim, dakle sa Poslovnim udruženjem izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore.

„Kultura treba da prevaziđe političke i svake druge antagonizme, i mora da isijava novim značenjem utičući na sve druge ljude, organizacije, institucije, pa ako hoćete i političare, da shvate da je naša najjača partija – kultura“, ovim, njemu svojstvenim rečima, je republički ministar za kulturu Branislav Lečić propratio potpisivanje protokola, koji su osim njega potpisali još član IO Skupštine grada Beograda Gorica Mojović i direktor DP Beogradski sajam Slobodan Petrović.

Protokolom je predviđeno da će svi zainteresovani izlagači imati ravnopravne uslove, a da će prihodi sa Sajma biti namenjeni za obnavljanje bibliotečkih fondova, pomaganje izdavačkih projekata na osnovu javnih konkursa koje će raspisati republičke i gradske vlasti, dodeljivanje nagrada, organizovanje seminara itd. Da bi se predupredile sve moguće finansijske malverzacije kojima je prethodni period obilovao, najavljeno je i formiranje komisije koja će nadgledati realizaciju protokola i ugovora o organizaciji koji će biti potpisan sa PUIKSCG „vrlo brzo“, kako je rekao Slobodan Petrović. Sajam knjiga će se održati u poslednjoj nedelji oktobra, i to ne kao „46. međunarodni sajam knjiga“ već kao „Beogradski sajam knjiga“. Time se htelo reći da je ova promena u nazivu simbolična jer će Sajam biti organizovan na novim osnovama, rekao je ministar Lečić.

Prethodnih godina Sajam knjiga organizovalo je UIKJ. Izdavači su svih ovih godina gunđali na abnormalne cene zakupa sajamskog prostora koji je UIKJ zapravo preprodavao, ali niko se nije usudio da neke godine izostane sa ovog „našeg najvećeg praznika knjige“. Retki su bili izdavači, poput Gradca ili B92, koji nisu hteli da se ponižavaju pristajući na bezobrazne uslove koje je monopolistički diktirao UIKJ. Kao rezultat dugogodišnjeg nezadovoljstva nakon prošlogodišnjeg Sajma knjiga, na talasu oktobarskih promena u Srbiji, grupa uglednih izdavača formirala je novu izdavačko-knjižarsku asocijaciju PUIKSCG. Broj članova novog udruženja će se na nedavno održanoj prvoj redovnoj skupštini popeti na stotinjak, dok će u starom udruženju UIKJ ostati sedamdesetak izdavača. Za članove PUIKSCG-a staro udruženje predstavlja privatno preduzeće koje predvodi grupa ljudi sa Ognjenom Lakićevićem na čelu i koje se lažno predstavlja kao izdavačka asocijacija. Zbog toga će sve ovo vreme odbijati svaki kontakt sa njima. Preduzeće Beogradski sajam mesecima nije htelo da se odluči kojem će se carstvu privoleti, nadajući se da će se ova dva udruženja nešto dogovoriti, i zato je u poslednji čas, svega mesec i po dana pred početak manifestacije, država morala da preseče stvar.

Branislav Gojković, izvršni direkor PUIKSCG-a i direktor Platoa, u razgovoru za „Vreme“, najavljuje pravi spektakl od Sajma knjiga, dolazak gostiju Umberta Eka, Gintera Grasa, Lešeka Kolakovskog, Mišela Ulbeka i mnogih drugih, zatim brojne gradske hepeninge, književne radionice na Filološkom i Filozofskom fakultetu i mnogo šta drugo. Na pitanje kako misle da za ovo kratko vreme obezbede sve tehničke uslove s obzirom na to da nisu imali iskustva sa organizovanjem sličnih manifestacija, Gojković kaže da je Pariski salon obećao da će obezbediti svu potrebnu logistiku. Sa druge strane, Jovan Zivlak iz UO UIKJ-a najavljuje hitno pokretanje sudskog spora protiv ovakve odluke vlasti, kojom je na grub način oduzeta organizacija Sajma izdavačkoj asocijaciji koja na to, po njima, ima neotuđivo pravo.

Šta je zapravo bila suština spora? Nešto od toga je u zavijenoj formi već saopštio ministar Lečić rekavši da je potpisivanje protokola izuzetno značajno jer označava raskid sa „politikantstvom“, partijskim ili nekim drugim interesima, javnim i tajnim finansijskim transakcijama, kao i „uspostavljanje novog oblika kulturnog ponašanja koji će biti bolji, fleksibilniji, plemenitiji, sa više pozitivnog naboja“. Na osnovu ovoga nije teško zaključiti da u celom zamešateljstvu oko organizacije Sajma postoje bar tri nivoa spora.

Prvi nivo sukoba je „politikantski“. Stari UIKJ je u prvoj varijanti viđen kao deo režima Slobodana Miloševića, koji je deset godina davao logističku podršku Miloševiću u njegovom otporu novim svetskim kolonizatorima i odbrani srpskih nacionalnih interesa. U drugoj, modernijoj varijanti – UIKJ je družina koja ima tajnu podršku u onom nacionalističkom krilu naše političke scene, a posebno u delu DOS-a, kako kaže Gojković. Jovan Zivlak, urednik novosadskih „Svetova“ i član UO UIKJ-a tvrdi da je suština u prekompoziciji političke moći. „Samo se menjaju bubnjarske palice“, kaže Zivlak i sumnja da se iza svega krije želja nekih izdavača iz PUIKSCG-a da zauzmu onaj monopolski položaj u domaćem izdavaštvu koji je nekada držala Prosveta i tako diktiraju uslove ostalim izdavačima. „Politiku ne treba mešati u ove stvari. Sve me ovo podseća na neka minula vremena, i ja to samo mogu sa rezignacijom da komentarišem. Kome je u interesu da ponižava 70 izdavača i ozbiljne ljude izlaže političkoj hajci? O načinu na koji se donosila odluka najbolje govori činjenica da niko iz UIKJ-a nikad nije bio u prilici da razgovara sa bilo kim iz Ministarstva i da iznese svoju argumentaciju, niti je bilo ikakvih kontakata sa PUIKSCG-om.“ Kontakata sa UIKJ-om nije bilo zato što to nije nikakvo udruženje, već privatna firma, o čemu postoji obilje dokaza odavno dostupni u javnosti“, kaže Predrag Marković predsednik UO PUIKSCG vlasnik „Stubova kulture“i jedan od čelnika nevladine organizacije na vlasti G17+. Oni su bez ikakvog prava pri pregeristraciji preuzeli imena osnivača nekadašnje izdavačke asocijacije SFRJ, tako da se kao njihovi članovi još uvek vode npr. i slovenačka Mladinska knjiga i makedonska Detska radost. Zivlak odbija optužbe uz konstataciju da je u novoosnovanom udruženju mnogo više izdavača koji su mnogo dubljim vezama bili povezani sa bivšim režimom. „Apsurdno bi bilo izvoditi takvu matematiku“, smatra Zivlak i kaže da je u proteklom periodu sigurno bilo problema u funkcionisanju Sajma knjiga, ali da o njima treba sesti i razgovarati uzimajući u obzir vanredne okolnosti u kojima je Sajam održavan, a sve u cilju univerzalizacije problema u izdavaštvu. „Ali, zašto bi oni o tome razgovarali kad neki njihovi nesporno veliki izdavači sve svoje probleme mogu da završe odlaskom u Ministarstvo.“ „Dokaz da ovo udruženje nije stvari završavalo političkim vezama jeste i dužina trajanja ovog natezanja, inače bi sve bilo davno završeno. Državne kulturne institucije umešale su se tek onda kada je bilo izvesno da će na njima zapravo ležati odgovornost za skandal oko eventualnog neodržavanja Sajma“, odgovara na optužbe Predrag Marković. Vladislav Bajac, urednik Geopoetike i član UO PUIKSCG-a, izražava zadovoljstvo što je protokol potpisan, ali dodaje da nije zadovoljan što su morale biti pokrenute političke poluge, jer se zbog toga može kod zlonamernih steći apsolutno pogrešan utisak o politizaciji Sajma. „A upravo je suprotno, mi smo hteli da izbegnemo bilo kakve političke konotacije“, kaže Bajac i skreće pažnju na ključnu stvar – da ne treba izgubiti iz vida zbog čega se sve ovo radi, a to je interes javnosti i čitalaca, kao i reinoviranje nekada značajnog mesta Sajma knjiga u evropskim razmerama.

Drugi momenat a koji je sa prvim u tesnoj vezi, je – novac. Ako se zna da je prošle godine Sajam posetilo 400.000 ljudi, i da je prihod sa Sajma samo od prodatih ulaznica bio oko pola miliona nemačkih maraka, i ako se ne zna kakvim kanalima je taj novac godinama nestajao, čini se da bi se po starom proverenom principu – ulaženjem u trag tokovima novca – bolje razumele mnoge brige za narod. Jovan Zivlak, međutim, pominjanje sumnjivih finansijskih radnji smatra krajnje neumesnim. „Odakle političarima pravo da presuđuju o finansijskim malverzacijama? To je posao sudova, a ne stvar njihove slobodne procene.“ S druge strane, Predrag Marković kaže da su njihovom udruženju upravo ljudi iz Sajma još pre nekoliko meseci pokazivali obimnu dokumentaciju o lopovlucima na Sajmu, a da je drugo pitanje zašto tužilaštva ne rade svoj posao.

Međutim, u igri je i Treći kriterijum pred kojim prethodna dva postaju manje relevantna je – sastav ovih udruženja. U starom UIKJ-u, izuzimajući nekolicinu izdavača poput Svetova, L’age d’homme i Draganića, nema izdavača sa iole relevantnom produkcijom. S druge strane, u PUIKSCG-u je većina onih na kojima je izdavačka delatnost počivala i održala se u prethodnoj deceniji. Po tome, ako već mora da se bira, za Sajam knjiga bi najmanja šteta bila ako bi od ova dva udruženja iz igre ispao UIKJ. I ispao je.

Zivlak kaže da ne zna hoće li članovi UIKJ-a, ako sud ne reši spor u njihovu korist, učestvovati na Sajmu. „UIKJ će svoja prava pokušati da zaštiti i kod domaćih i kod međunarodnih sudova, kao članica Međunarodne asocijacije udruženja izdavača sa sedištem u Ženevi. Ja lično sam uvređen, i neću učestvovati na Sajmu. Pretpostavljam da će iz UIKJ-a neki učestvovati, a neki ne.“ Predrag Marković kaže da su svi izdavači, uključujući i one van PUIKJSCG-a ravnopravni, i da nema apsolutno nikakvog razloga za bojkot. „Imajući u vidu krajnji cilj, bilo bi pogrešno ovaj rasplet posmatrati kao pobedu jednih nad drugima“, smatra Bajac, izražavajući nadu da će ovaj Sajam zaista označiti i prekretnicu u tretiranju kulture u nas.

Stvar je, izgleda, gotova. Međutim, posle svega što se desilo, ono što ostavlja naročito mučan utisak jeste način na koji se spor razvijao. Branko Kukić, urednik Gradca i jedan od onih nezainteresovanih ocenjuje ceo slučaj skandaloznim. „Sve je u haosu, čitava kultura, i sve što se dešava oko Sajma posledica je jedne užasne netrpeljivosti, primitivizma, agresije, netolerantnosti i odsustva svake vrste otmenosti. Da je država htela da bude pravedna, ona je trebalo da povuče i jedno i drugo udruženje, jer oni očigledno nisu u stanju da se dogovore, i da besplatno omogući izdavačima da izlažu na Sajmu, i tako delimično okaje svoje dosadašnje grehe prema knjizi i naročito malim izdavačima. Postoje mnogo važnije i preče stvari od tog Sajma, koji traje sedam dana i prođe, kao što su pitanja autorskih prava, honorara, distribucije, rabata, poreza“.

Ostalo je dva meseca do Sajma knjiga i PUIKSCG imaće priliku da pokaže i dokaže svoje sposobnosti, i opravda svoj koncept organizacije Sajma knjiga koji u najavama deluje spektakularno. Ako se još nešto u međuvremenu ne iskomplikuje.