U registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Slovenije uvršteno je oko 100 partizanskih pesama koje se nalaze u raznim bibliotekama i arhivama s ciljem da budu sačuvane za buduće generacije. Da li bi ovo uradila i Srbija?
Nekada obavezan deo zajedničkog kulturnog prostora Jugoslavije podrazumevao je i mnoštvo partizanskih pesama. Današnje generacije gotovo da ih i ne znaju, a oni stariji ih se sećaju, neki nerado, neki sa setom. No, najsevernija bivša jugoslovenska republika, odlučila je nedavno da ih proglasi za nacionalnu kulturnu baštinu.
Partizanske pesme nedavno su upisane u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Slovenije, preneli su slovenački mediji. U registar je uvršteno oko 100 pesama koje se nalaze u raznim bibliotekama i arhivama s ciljem da budu sačuvane za buduće generacije.
Inicijativu za upis partizanskih pesama u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Slovenije dao je Partizanski hor koji deluje kao udruženje u Ljubljani sa Ženskim horom Kombinat i Muškim horom Slave klavore iz Maribora.
U saopštenju slovenačkog Ministarstva kulture se navodi da slovenačke partizanske pesme potiču od narodnih bojnih pesama, a nastale su tokom Drugog svetskog rata.
Poreklo pesama
U početku su partizanske, kao i borbene, rodoljubive, radničke i revolucionarne pesme pevale grupe partizanskih boraca koji su bili deo pozorišnih ili kulturnih grupa koje su nastupale na kulturnim manifestacijama u partizanskim jedinicama ili na oslobođenim teritorijama.
Partizanske pesme govore o borbi, ravnopravnosti i novom svetu koji su partizani tada želeli da izgrade i poručuju o bratstvu i jedinstvu, o ravnopravnosti, o borbi svih naroda protiv fašizma.
Istoričari kažu da se u Sloveniji pojavio revizionizam, ali da nikada nije nestala važnost antifašističkog pokreta i smatraju da je veličanje partizanskog pokreta I antifašističke borbe nešto što je stvar civilizacijske tekovine i svakako je progresivno i pozitivno ga zaštititi.
Izvor: Blic
U ugovoru koji je Niš sklopio sa preduzetničkom radnjom "Čičak 2023" iz Trstenika o saradnji na Međunarodnom filmskom festivalu nije navedena cena posla, što nije i jedina nepravilnost u organizaciji ovog festivala
Održavanje Sajma knjiga na njegovom tradicionalnom mestu, reforma sistema podrške knjizi – neki su od ciljeva platforme Inicijativa 3 koju su pokrenuli izdavači Bajac, Hamović i Božović
Pre tri dana prijavljen je nastanak umetničke slike iz zgrade Pokrajinske vlade u Novom Sadu, a izgleda da je nestala još u avgustu
Udruženje književnih prevodilaca Srbije i PEN centar dali su najviše glasova Ljubinki Milinčić u predlogu na nacionalnu penziju. Posle toga, tri članice su istupile iz Udruženja
Atelje 212 obeležava jubilej u nedelju 15. Novembra u 20.30. na sceni “Petar Kralj” - 100. izvođenja predstave „Кonstelacije“
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
