U registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Slovenije uvršteno je oko 100 partizanskih pesama koje se nalaze u raznim bibliotekama i arhivama s ciljem da budu sačuvane za buduće generacije. Da li bi ovo uradila i Srbija?
Nekada obavezan deo zajedničkog kulturnog prostora Jugoslavije podrazumevao je i mnoštvo partizanskih pesama. Današnje generacije gotovo da ih i ne znaju, a oni stariji ih se sećaju, neki nerado, neki sa setom. No, najsevernija bivša jugoslovenska republika, odlučila je nedavno da ih proglasi za nacionalnu kulturnu baštinu.
Partizanske pesme nedavno su upisane u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Slovenije, preneli su slovenački mediji. U registar je uvršteno oko 100 pesama koje se nalaze u raznim bibliotekama i arhivama s ciljem da budu sačuvane za buduće generacije.
Inicijativu za upis partizanskih pesama u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Slovenije dao je Partizanski hor koji deluje kao udruženje u Ljubljani sa Ženskim horom Kombinat i Muškim horom Slave klavore iz Maribora.
U saopštenju slovenačkog Ministarstva kulture se navodi da slovenačke partizanske pesme potiču od narodnih bojnih pesama, a nastale su tokom Drugog svetskog rata.
Poreklo pesama
U početku su partizanske, kao i borbene, rodoljubive, radničke i revolucionarne pesme pevale grupe partizanskih boraca koji su bili deo pozorišnih ili kulturnih grupa koje su nastupale na kulturnim manifestacijama u partizanskim jedinicama ili na oslobođenim teritorijama.
Partizanske pesme govore o borbi, ravnopravnosti i novom svetu koji su partizani tada želeli da izgrade i poručuju o bratstvu i jedinstvu, o ravnopravnosti, o borbi svih naroda protiv fašizma.
Istoričari kažu da se u Sloveniji pojavio revizionizam, ali da nikada nije nestala važnost antifašističkog pokreta i smatraju da je veličanje partizanskog pokreta I antifašističke borbe nešto što je stvar civilizacijske tekovine i svakako je progresivno i pozitivno ga zaštititi.
Izvor: Blic
Na sednici Skupštine grada Beograda imenovano je 56 funkcionera za upravljačke pozicije u institucijama i manifestacijama kulture. Tako je sada u Odboru Festa Lazar Ristovski, a predsednica je sekretarka za kulturu Beograda Jelena Medaković
Ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade Darko Tuševljaković, čiji roman „Karota“ preispituje vreme Jugoslavije, kaže da je to osetljiva i teška tema, kod nas dobro poznata, i da će se o njoj uvek pisati
Ministar kulture Nikola Selaković je predložio da četiri muzejska predmeta dobiju status zaštite, a optužio konzervatore da su ga oduzeli Žiči, te da su kočničari zaštite naše baštine. Konzervatori RZZSK imaju dokaze da je sve suprotno
Dramaturg Spasoje Ž. Milovanović, novi je predsednik Odbora Bitefa. Voli brzu vožnju, pa Narodno pozorište u Nišu gde je do skora bio direktor, mora da plati kaznu
Beogradska filharmonija je koncertima u Indiji otvorila svetsku proslavu rođendana maestra Zubina Mehte. Jedno od iznenađenja na proslavi bio je i ajvar
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
