Jubilarnu 20. „Slobodnu zonu“ otvaraju dva kanska pobednika. Za iduću godinu, organizatori ovog festivala angažovanog filma najavljuju promenu
Jubilarni, 20. festival angažovanih filmova Slobodna zona biće otvoren 6. novembra, prvi put u Sava centru. Otvoriće ga dva dobitnika Zlatne palme Čovjek koji nije mogao šutjeti Nebojše Slijepčevića iz Hrvatske i Anora američkog reditelja Šona Bejkera.
Do 11. novembra biće prikazano 77 igranih i dokumentarnih filmova u 13 sala Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca.
Predstavljajući ovogodišnje izdanje, direktor i selektor festivala Rajko Petrović se pohvalio da je festival uspeo da “odneguje svoju posebnu publiku” i najavio da se razmišlja o “drugačijem formatu festivala”, jer je položaj kulture u Srbiji takav da “preti amaterizacija“
Selektorka Međunarodnog programa Branka Pavlović izdvaja Uspomene tela u plamenu, film koji prati priču žena koje pričaju o svom ličnom seksualnom oslobađanju, sazrevanju, fazama života žene koji je patrijarhalan, kada je seks bio tabu, a ženstvenost strana“.
Selektor regionalnog programa Horizonti Balkana Ivan Bakrač je rekao da selekciju koju on predstavlja povezuje tema porodice i problemi koji je prate i izdvaja Šume, šume, film Silvestara Kolbasa Naša deca koji otvara sva pitanja o tome šta znači biti roditelj, i rumunsko ostvarenje Sveta nedelja Andreja Kona.
„Slobodna zona“ je i festival dijaloga, kroz prateći program „Kompas“, koji ispituje uslove mogućnosti slobode.
Urednik Ivan Milenković najavljuje da će se govoriti o filmu Veni vidi vici, reditelja i scenarista Danijela Hosla i Julije Niman, a da su njegovi sagovornici glavni urednik „Vremena“ Filip Švarm, političar Đorđe Pavićević, novinarka Jelena Obućina i reditelj i novinar Laurent Roj.
Festival će zatvoriti 11. novembra triler Paole Kortelezi Uvek postoji sutra , projekcija je besplatna.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Fest remake u februaru, uvođenje umetničkih direktora festivala, pravednija raspodela budžeta, neke su od najava za 2026. sekretarke za kulturu Beograda Jelene Medaković
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
