Jubilarnu 20. „Slobodnu zonu“ otvaraju dva kanska pobednika. Za iduću godinu, organizatori ovog festivala angažovanog filma najavljuju promenu
Jubilarni, 20. festival angažovanih filmova Slobodna zona biće otvoren 6. novembra, prvi put u Sava centru. Otvoriće ga dva dobitnika Zlatne palme Čovjek koji nije mogao šutjeti Nebojše Slijepčevića iz Hrvatske i Anora američkog reditelja Šona Bejkera.
Do 11. novembra biće prikazano 77 igranih i dokumentarnih filmova u 13 sala Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca.
Predstavljajući ovogodišnje izdanje, direktor i selektor festivala Rajko Petrović se pohvalio da je festival uspeo da “odneguje svoju posebnu publiku” i najavio da se razmišlja o “drugačijem formatu festivala”, jer je položaj kulture u Srbiji takav da “preti amaterizacija“
Selektorka Međunarodnog programa Branka Pavlović izdvaja Uspomene tela u plamenu, film koji prati priču žena koje pričaju o svom ličnom seksualnom oslobađanju, sazrevanju, fazama života žene koji je patrijarhalan, kada je seks bio tabu, a ženstvenost strana“.
Selektor regionalnog programa Horizonti Balkana Ivan Bakrač je rekao da selekciju koju on predstavlja povezuje tema porodice i problemi koji je prate i izdvaja Šume, šume, film Silvestara Kolbasa Naša deca koji otvara sva pitanja o tome šta znači biti roditelj, i rumunsko ostvarenje Sveta nedelja Andreja Kona.
„Slobodna zona“ je i festival dijaloga, kroz prateći program „Kompas“, koji ispituje uslove mogućnosti slobode.
Urednik Ivan Milenković najavljuje da će se govoriti o filmu Veni vidi vici, reditelja i scenarista Danijela Hosla i Julije Niman, a da su njegovi sagovornici glavni urednik „Vremena“ Filip Švarm, političar Đorđe Pavićević, novinarka Jelena Obućina i reditelj i novinar Laurent Roj.
Festival će zatvoriti 11. novembra triler Paole Kortelezi Uvek postoji sutra , projekcija je besplatna.
Ovogodišnji Dan Narodnog pozorišta se obeležava kao ni jedan prethodni, bez umetnika na sceni i publike u gledalištu - kažu umetnici. Pa šta – kaže Uprava njihovog pozorišta. Skupština svih Srba u rasejanju im poručuje: sa kulturom izlazimo pred istoriju
Zaposleni u Republičkom i Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture odbijaju da se povinuju zahtevima leks specijalisa i izbrišu kompleks Generalštaba iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara Republike Srbije, iako im se preti otkazima. Osim baštine brane i integritet svojih institucija i svoju struku
SNS traži da se područje obuhvaćeno leks specijalisom proširi do Slavije i da se status kulturnog dobra ukine sa još 15 objekata među kojima su Amam kneza Miloša, Vaznesenjska crkva, Jugoslovensko dramsko pozorište, Studentski kulturni centar, Vlada RS...
„Portret Elizabet Lederer" Gustava Klimta postala je druga najskuplja slika u istoriji i najskuplja među delima moderne umetnosti
U Indiji mi je pre neki dan prišla devojka koja je rekla da je imala utisak kao da gleda kroz prozor u neki njoj nepoznati svet koji joj je jako blizak. To je divno, jer shvatiš da ta priča, iako je vrlo balkanska, zapravo ima univerzalnu emociju. Ljudi se smeju na mestima za koja sam mislio da su samo meni smešna i koja sam pisao sebi za zabavu
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
