Završeni su radovi na sanaciji Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića nakon godinu dana i po skoro duplo većoj ceni od najavljene. Ministar Selaković je najavio otvaranje u februaru
Nakon 37 godina, Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića biće otvoren za posetioce idućeg februara, objavio je u utorak ministar kulture Nikola Selaković povodom završetka radova na rekonstrukciji te kuće u Beogradu, u ulici Ljubomira Stojanovića 25.
Radovi na sanaciji kuće traju od novembra 2023, a počeli su povodom obeležavanja 150 godina od rođenja velike slikarke Nadežde Petrović.
Dve cene
Ministar Selaković je kazao da je Spomen-muzej, koji je pod okriljem Narodnog muzeja, bio otvoren za javnost od 1975. do 1986, kada je zbog neadekvatnih uslova za čuvanje i izlaganje zatvoren, naglasivši da je država u obnovu uložila 119.740.000 dinara.
Na početku radova, pre godinu dana, tadašnja ministarka kulture Maja Gojković je izjavila da je novac za ovaj posao obezbedilo Ministarstvo – 64,6 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije i izvođenje radova na sanaciji i adaptaciji.
Ministar Selaković je sad poručio Palilulčanima, na čijoj opštini se nalazi Spomen muzej, da će dobiti „ne samo stari sadržaj u novom ruhu, već potpuno novi sadržaj koji će oplemeniti život ljudi koji žive u ovom delu Beograda“. Napomenuo je i da je „Profesorska kolonija zaštićena kulturno-istorijska celina i da zaslužuje da ima i jednu vrstu ovakve kulturne matice“.
„Imaćemo stalnu postavku posvećenu Nadeždi Petrović, ženi neverovatno velikog srca koja je volela otadžbinu i bila vanvremenski fantastičan slikar, slikarka, umetnik i njenom bratu Rastku Petroviću – putopiscu, kolekcionaru, diplomati, koji je bio ambasador u SAD“, rekao je Selaković a piše u saopštenju Ministarstva kulture.
Zaveštanje
Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrović proglašen je za spomenik kulture rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda 1974. godine.
Zbog višegodišnje neupotrebe, ovaj spomenik kulture je bio u izuzetno lošem stanju. Spoljašnji zidovi muzej su otpadali, krovna konstrukcija i oluci su zarđali, a unutrašnjost objekta je ruinirana i zapuštena: bile su rupe na plafonu, sa zidova je otpadao malter, a u nekim delovima su bile vidljive cigle.
Spomen-muzej je postao deo Narodnog muzeja 1975. godine zahvaljujući daru Ljubice Luković, sestre Nadežde i Rastka Petrovića, koja je Muzeju zaveštala svu svoju imovinu, uključujući i porodičnu kuću u kojoj je otvoren Spomen-muzej.
Kako bi se stvorili uslovi za izlaganje 1974. godine izvedeni su radovi, prema projektu arhitekte Milana Pališaškog, da bi 1975. godine Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, kao muzej u sastavu Narodnog muzeja u Beogradu bio otvoren za javnost.
Fond Spomen-muzeja čine izuzetna dela Nadežde i Rastka Petrovića – trideset Nadeždinih kapitalnih likovnih ostvarenja, sedam akvarela Rastka Petrovića, njegova biblioteka, gramofonske ploče i putopisni filmovi, važna rukopisna građa Ratka Petrovića, dela ključnih protagonista istorijskih avangardi poput Pikasa, Кislinga, Modiljanija, Ernsta i drugih, kao i inspirativni umetnički predmeti različitih namena, estetskih i upotrebnih vrednosti, uz etnološke predmete koji pripadaju kulturama afričkih i američkih naroda.
Svi eksponati iz ovog Spomen-muzeja čuvaju se u depou Narodnog muzeja.
Naslov izložbe „Mehur u vremenu“ odnosi se pre svega na digitalnu fotografiju i ogromnu produkciju zapisa u virtuelnom obliku koji u jednom trenutku mogu nestati kao mehur od sapunice, kaže profesor Karanović
Ako nećete sami, zovite policiju - poručila je Uprava Narodnog pozorišta obezbeđenju koje se usprotivilo naredbi da spreči glumce da pred publiku iznesu transparent „Narodno je narodno“
Rezultati analize Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope i Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije dokazuju da aktuelna vlast uništava kulturu svoje države
„Najduža noć filma“ za najdužu noć u godini, maraton tri filma od kojih je "Izlet" svetska a "Karmadona" domaća premijera
Za samo pet dana od kad je otvoreno posle dvomesečne pauze, Uprava Narodnog pozorišta u Beogradu izdala je već dve Odluke kojima bi da sputa slobodu zaposlenih. Oni se, međutim ne obaziru
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
