Završeni su radovi na sanaciji Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića nakon godinu dana i po skoro duplo većoj ceni od najavljene. Ministar Selaković je najavio otvaranje u februaru
Nakon 37 godina, Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića biće otvoren za posetioce idućeg februara, objavio je u utorak ministar kulture Nikola Selaković povodom završetka radova na rekonstrukciji te kuće u Beogradu, u ulici Ljubomira Stojanovića 25.
Radovi na sanaciji kuće traju od novembra 2023, a počeli su povodom obeležavanja 150 godina od rođenja velike slikarke Nadežde Petrović.
Dve cene
Ministar Selaković je kazao da je Spomen-muzej, koji je pod okriljem Narodnog muzeja, bio otvoren za javnost od 1975. do 1986, kada je zbog neadekvatnih uslova za čuvanje i izlaganje zatvoren, naglasivši da je država u obnovu uložila 119.740.000 dinara.
Na početku radova, pre godinu dana, tadašnja ministarka kulture Maja Gojković je izjavila da je novac za ovaj posao obezbedilo Ministarstvo – 64,6 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije i izvođenje radova na sanaciji i adaptaciji.
Ministar Selaković je sad poručio Palilulčanima, na čijoj opštini se nalazi Spomen muzej, da će dobiti „ne samo stari sadržaj u novom ruhu, već potpuno novi sadržaj koji će oplemeniti život ljudi koji žive u ovom delu Beograda“. Napomenuo je i da je „Profesorska kolonija zaštićena kulturno-istorijska celina i da zaslužuje da ima i jednu vrstu ovakve kulturne matice“.
„Imaćemo stalnu postavku posvećenu Nadeždi Petrović, ženi neverovatno velikog srca koja je volela otadžbinu i bila vanvremenski fantastičan slikar, slikarka, umetnik i njenom bratu Rastku Petroviću – putopiscu, kolekcionaru, diplomati, koji je bio ambasador u SAD“, rekao je Selaković a piše u saopštenju Ministarstva kulture.
Zaveštanje
Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrović proglašen je za spomenik kulture rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda 1974. godine.
Zbog višegodišnje neupotrebe, ovaj spomenik kulture je bio u izuzetno lošem stanju. Spoljašnji zidovi muzej su otpadali, krovna konstrukcija i oluci su zarđali, a unutrašnjost objekta je ruinirana i zapuštena: bile su rupe na plafonu, sa zidova je otpadao malter, a u nekim delovima su bile vidljive cigle.
Spomen-muzej je postao deo Narodnog muzeja 1975. godine zahvaljujući daru Ljubice Luković, sestre Nadežde i Rastka Petrovića, koja je Muzeju zaveštala svu svoju imovinu, uključujući i porodičnu kuću u kojoj je otvoren Spomen-muzej.
Kako bi se stvorili uslovi za izlaganje 1974. godine izvedeni su radovi, prema projektu arhitekte Milana Pališaškog, da bi 1975. godine Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, kao muzej u sastavu Narodnog muzeja u Beogradu bio otvoren za javnost.
Fond Spomen-muzeja čine izuzetna dela Nadežde i Rastka Petrovića – trideset Nadeždinih kapitalnih likovnih ostvarenja, sedam akvarela Rastka Petrovića, njegova biblioteka, gramofonske ploče i putopisni filmovi, važna rukopisna građa Ratka Petrovića, dela ključnih protagonista istorijskih avangardi poput Pikasa, Кislinga, Modiljanija, Ernsta i drugih, kao i inspirativni umetnički predmeti različitih namena, estetskih i upotrebnih vrednosti, uz etnološke predmete koji pripadaju kulturama afričkih i američkih naroda.
Svi eksponati iz ovog Spomen-muzeja čuvaju se u depou Narodnog muzeja.
Londonski Sotebi će krajem aprila ponuditi još jedno orjentalno delo Paje Jovanovića, što je obnovilo pitanje da li je pre dve i po godine njegov „Odmor bašibozuka“ mogao da se kupi po nižoj ceni
Najnoviji dobitnik književne nagrade „Kočićevo pero“ je Igor Mirović, političar. Zadužbina Petar Kočić je objavila da je član žirija bio Miljenko Jergović, iako nije
Mesto cenzurisanog sadržaja retko ostaje prazno i najčešće se popunjava prihvatljivim sadržajem da bi se održao privid pune i moćne strukture
Otvorena je izložba „Od zemlje ka nebu“ Dušana Petrovića na kojoj su skulpture od drveta – sekvoje, hrasta, bukve, graba i kedra
Matica srpska je otkazala koncert Katarine Jovanović zbog pevanja satirične pesme, a pre desetak godina je priređivala predavanja desničara
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
