Ruski almanah
Novi broj „Ruskog almanaha“, časopisa posvećenog ruskoj književnosti, donosi, između ostalog, sjajne pesme Borisa Riže, prerano preminulog savremenog ruskog pesnika (imao je 27 godina), pripovetku Alekseja Remizova, priče Ilje Stogofa, pesme Sergeja Stratanovskog i Saše Sokolova, tekst Latinke Perović o Bakunjinu, kao i deo Bakunjinove knjige Državnost i anarhija, priču Gorana Petrovića „na ruske teme“, a kao poslasticu putopisni zapis velikog prevodioca Jovana Maksimovića o njegovom susretu sa Tolstojem. Prevode potpisuje ekipa vrhunskih prevodilaca – Svetislav Travica, Lidija Suborin, Zlata Kocić, Mirjana Grbić…
Treći program
U tematu časopisa „Treći program“ „Budućnost sovjetske prošlosti“, koji je priredio Milan Subotić, kroz odnos prema sovjetskoj prošlosti, preispituju se političke, kulturne, ideološke mogućnosti i perspektive savremene Rusije, kao i izmenjeni status tih pojmova u savremenom kontekstu. Među autorima se, pored samog Subotića, nalaze i poznate teoretičarke i teoretičari, Šila Ficpatrik, Suzana Bojm i Martin Malija, kao i, kod nas manje prevođeni, Ronald Sunija, Lora Eglštajn i Johan Helbek. Temat posvećen Hani Arent usredsređuje se na dva manje poznata aspekta njenog dela, na njeno shvatanje mišljenja i suđenja, kao i na političke implikacije njenih teorijskih postavki. Pored tekstova domaćih autorki Daše Duhaček i Snežane Otašević, u tematu ćemo pronaći priloge Ričarda Bernstina, Vlaste Jalušić, Elizabet Jang-Bril i Frederik Dolan. Temat o Žaku Lakanu otvara čuveni tekst „Proizvodnja četiri diskursa“, a nastavljaju ga komentari Žak-Alena Milnera i Petera Klepeca. Refleksije o muzici posvećene su kapitalnoj studiji Borisa Asafjeva „Muzička forma kao proces“, u bloku o bioetici čitamo tekstove Karela Turze, Sandre Radenović i Slobodana Savića, dok se u rubrici „Studije i ogledi“ nalaze tekstovi Tima Ingolda, Zorice Tomić, Branislava Dimitrijevića, Bena Dejvisa i Jovana Aranđelovića. Svesku zatvaraju „Hronika“ i projekti. Prateći sadržaj broja je kompakt disk sa ostvarenjima sa konkursa „Zvučne razglednice sa jugoistoka Evrope“, u organizaciji Gete instituta iz Beograda i Trećeg programa. Osvrt na ovaj mali-veliki događaj potpisuje Ivana Neimarović.
Nova v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda, glumica Jovana Petronijević, poznata je po ulozi u „Kursadžijama“. Njeno iskustvo u vođenju ustanove kulture nije poznato
Planirana gradnja u ulici Miloja Zakića na Košutnjaku ugrožava bunkere u kojima se čuvaju nitratni filmovi arhiva Jugoslovenske kinoteke. Za ovaj previd možemo da krivimo raspis konkursa
„Travel + Leisure", jedan od najuticajnijih svetskih magazina iz oblasti putovanja i kulture, uvrstio je Muzej Jugoslavije među svetske muzeje koje obavezno treba posetiti
Srna, glavni lik romana Nevene Milojević „Jednom ili dvaput“, ima sve osobine da postane nova junakinja sadašnjih devojaka u dvadesetim. I ne samo njima
Grad Zrenjanin nije zvanično objavio spisak planiranih a nerealizovanih projekta tokom upravo završene godine Prestonice kulture. Spisak uopšte nije kratak
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
