Foto: Wikipedia
Povodom 200 godina od rođenja Đure Daničića, jednog od najvećeg filologa i lingviste u Srba, Srpska akademija nauka i umetnosti proglasila je 2025. Godinom Đure Daničića
Srpska akademija nauka i umetnosti proglasila je 2025. godinom Đure Daničića, a povodom 200 godina od njegovog rođenja.
Đura Daničić je jedan od najvećih filologa i lingvista u istoriji srpske nauke i kulture, utemeljitelja moderne srbistike i uz Vuka Karadžića tvorca savremenoga srpskog književnog jezika.
Rođen je 19. aprila 1825. godine kao Đurađ Popović, piše u saopštenju SANU.
Kao jedan od najboljih učenika u istoriji Srpske pravoslavne velike gimnazije novosadske otisnuo se u Požun i Beč na dalje školovanje. U Beču je uz Franca Miklošiča i Vuka Karadžića u svojim ranim dvadesetim godinama stasao u glavnog srbistu svoga vremena. Studijom „Rat za srpski jezik i pravopis“ iz 1847. godine uveo je modernu naučnu metodologiju u rešavanje pitanja srpskoga jezika, ostvarivši simboličku pobedu u višedecenijskim raspravama kako oblikovati ovaj jezik. Njegova „Mala srpska gramatika“, neumoran
lektorski rad na tekstovima i društvena aktivnost uvek u službi prosvete i nauke
doveli su do konačne pobede srpskog književnog jezika zasnovanog na stoletnom iskustvu usmene književnosti i pouzdanom utvrđivanju činjenica, u najboljim tradicijama centralnoevropske filologije toga vremena.
Daničić je u mnogim oblastima kod Srba, pa čak i ostalih Slovena, bio prvi. Prvi je objavio istorijski rečnik jezika jednog slovenskog naroda, „Rječnik iz književnih starina srpskih“, a njegova monumentalna „Srpska sintaksa“ ispred svih je drugih sintaksičkih studija toga vremena. Uz Vuka Stefanovića Karadžića neimenovani je autor kapitalnog „Srpskog rječnika“ iz 1852. godine. Srpsku kulturu je zadužio izuzetnim prevodom „Staroga zavjeta“, izdanjima velikih srednjovekovnih pisaca, monografijama, studijama i kritikama, ali i uvođenjem obaveznog primerka za Narodnu biblioteku svake knjige objavljene u Srbiji. Bio je upravnik Narodne biblioteke, sekretar Društva srpske slovesnosti, profesor Liceja i Velike škole u Beogradu, tajnik Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, predsednik Srpskog učenog društva, član Književnog odeljenja Matice srpske, inostrani član Imperatorske akademije nauka u Petrogradu.
Koliko dugujemo Dositeju Obradoviću, Vuku Stefanoviću Karadžiću, Petru II
Petroviću Njegošu, ništa manje ne dugujemo ni Đuri Daničiću, skromnom čoveku, izuzetnom naučniku i velikom rodoljubu – piše u saopštenju SANU.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Kome smeta generalni ton u kom se odvijao jučerašnji protest “Vidimo se na Vidovdan”, nek se seti: 28. juna 2025. godine pod pendrecima su krvarile glave jer je Aleksandar Vučić “branio” zapišani, smrdljivi vašar u koji je pretvorio Pionirski park. Nemamo druge studente koji će vam se više svideti. Ovo je jedina prilika da se oslobodimo represivnog režima, druge biti neće
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
