Foto: Wikipedia
Povodom 200 godina od rođenja Đure Daničića, jednog od najvećeg filologa i lingviste u Srba, Srpska akademija nauka i umetnosti proglasila je 2025. Godinom Đure Daničića
Srpska akademija nauka i umetnosti proglasila je 2025. godinom Đure Daničića, a povodom 200 godina od njegovog rođenja.
Đura Daničić je jedan od najvećih filologa i lingvista u istoriji srpske nauke i kulture, utemeljitelja moderne srbistike i uz Vuka Karadžića tvorca savremenoga srpskog književnog jezika.
Rođen je 19. aprila 1825. godine kao Đurađ Popović, piše u saopštenju SANU.
Kao jedan od najboljih učenika u istoriji Srpske pravoslavne velike gimnazije novosadske otisnuo se u Požun i Beč na dalje školovanje. U Beču je uz Franca Miklošiča i Vuka Karadžića u svojim ranim dvadesetim godinama stasao u glavnog srbistu svoga vremena. Studijom „Rat za srpski jezik i pravopis“ iz 1847. godine uveo je modernu naučnu metodologiju u rešavanje pitanja srpskoga jezika, ostvarivši simboličku pobedu u višedecenijskim raspravama kako oblikovati ovaj jezik. Njegova „Mala srpska gramatika“, neumoran
lektorski rad na tekstovima i društvena aktivnost uvek u službi prosvete i nauke
doveli su do konačne pobede srpskog književnog jezika zasnovanog na stoletnom iskustvu usmene književnosti i pouzdanom utvrđivanju činjenica, u najboljim tradicijama centralnoevropske filologije toga vremena.
Daničić je u mnogim oblastima kod Srba, pa čak i ostalih Slovena, bio prvi. Prvi je objavio istorijski rečnik jezika jednog slovenskog naroda, „Rječnik iz književnih starina srpskih“, a njegova monumentalna „Srpska sintaksa“ ispred svih je drugih sintaksičkih studija toga vremena. Uz Vuka Stefanovića Karadžića neimenovani je autor kapitalnog „Srpskog rječnika“ iz 1852. godine. Srpsku kulturu je zadužio izuzetnim prevodom „Staroga zavjeta“, izdanjima velikih srednjovekovnih pisaca, monografijama, studijama i kritikama, ali i uvođenjem obaveznog primerka za Narodnu biblioteku svake knjige objavljene u Srbiji. Bio je upravnik Narodne biblioteke, sekretar Društva srpske slovesnosti, profesor Liceja i Velike škole u Beogradu, tajnik Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, predsednik Srpskog učenog društva, član Književnog odeljenja Matice srpske, inostrani član Imperatorske akademije nauka u Petrogradu.
Koliko dugujemo Dositeju Obradoviću, Vuku Stefanoviću Karadžiću, Petru II
Petroviću Njegošu, ništa manje ne dugujemo ni Đuri Daničiću, skromnom čoveku, izuzetnom naučniku i velikom rodoljubu – piše u saopštenju SANU.
Saopštenje Adrijane Mesarović potpredsednice Vlade kojim sa sajtu SNS-a vređa reditelja Gorana Markovića izazvalo je velike kritike javnosti. Ona ga, između ostalog tereti i da se „otvoreno zalaže za ubistvo“ predsednika Vučića
Siniša Mali i kompanija Beograd na vodi najavljuju operu u Hali 1 Beogradskog Sajma. Pretpostavlja se da misle na Operu Narodnog pozorišta
Zašto u Hrvatskoj snimaju filmove poput „Svadbe“ a u Srbiji filmove poput „Dare“, i zašto publika u obe države više voli „Svadbu“. Za deset dana videlo ga je blizu 380.000 gledalaca
Prva ovogodišnja premijera „Puls teatra“ iz Lazarevca „Ale i bauci“ predstavlja slovenska mitska bića kao ugrožena, a ne bića kojima se zastrašuju deca
„Sinjajevinu smo doneli u Ameriku”, rekla je protagonistkinja dokumentarnog filma „Planina“ koji je upravo pobedio na Sandens festivalu
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
