Foto: Wikipedia
Povodom 200 godina od rođenja Đure Daničića, jednog od najvećeg filologa i lingviste u Srba, Srpska akademija nauka i umetnosti proglasila je 2025. Godinom Đure Daničića
Srpska akademija nauka i umetnosti proglasila je 2025. godinom Đure Daničića, a povodom 200 godina od njegovog rođenja.
Đura Daničić je jedan od najvećih filologa i lingvista u istoriji srpske nauke i kulture, utemeljitelja moderne srbistike i uz Vuka Karadžića tvorca savremenoga srpskog književnog jezika.
Rođen je 19. aprila 1825. godine kao Đurađ Popović, piše u saopštenju SANU.
Kao jedan od najboljih učenika u istoriji Srpske pravoslavne velike gimnazije novosadske otisnuo se u Požun i Beč na dalje školovanje. U Beču je uz Franca Miklošiča i Vuka Karadžića u svojim ranim dvadesetim godinama stasao u glavnog srbistu svoga vremena. Studijom „Rat za srpski jezik i pravopis“ iz 1847. godine uveo je modernu naučnu metodologiju u rešavanje pitanja srpskoga jezika, ostvarivši simboličku pobedu u višedecenijskim raspravama kako oblikovati ovaj jezik. Njegova „Mala srpska gramatika“, neumoran
lektorski rad na tekstovima i društvena aktivnost uvek u službi prosvete i nauke
doveli su do konačne pobede srpskog književnog jezika zasnovanog na stoletnom iskustvu usmene književnosti i pouzdanom utvrđivanju činjenica, u najboljim tradicijama centralnoevropske filologije toga vremena.
Daničić je u mnogim oblastima kod Srba, pa čak i ostalih Slovena, bio prvi. Prvi je objavio istorijski rečnik jezika jednog slovenskog naroda, „Rječnik iz književnih starina srpskih“, a njegova monumentalna „Srpska sintaksa“ ispred svih je drugih sintaksičkih studija toga vremena. Uz Vuka Stefanovića Karadžića neimenovani je autor kapitalnog „Srpskog rječnika“ iz 1852. godine. Srpsku kulturu je zadužio izuzetnim prevodom „Staroga zavjeta“, izdanjima velikih srednjovekovnih pisaca, monografijama, studijama i kritikama, ali i uvođenjem obaveznog primerka za Narodnu biblioteku svake knjige objavljene u Srbiji. Bio je upravnik Narodne biblioteke, sekretar Društva srpske slovesnosti, profesor Liceja i Velike škole u Beogradu, tajnik Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, predsednik Srpskog učenog društva, član Književnog odeljenja Matice srpske, inostrani član Imperatorske akademije nauka u Petrogradu.
Koliko dugujemo Dositeju Obradoviću, Vuku Stefanoviću Karadžiću, Petru II
Petroviću Njegošu, ništa manje ne dugujemo ni Đuri Daničiću, skromnom čoveku, izuzetnom naučniku i velikom rodoljubu – piše u saopštenju SANU.
“Nije stvar toliko u tome da vas pijanista impresionira samom veštinom. Mislim da, jednostavno rečeno, pravi umetnik mora biti sposoban da vas pomeri kao slušaoca, da vas ubedi u ono što svira”
Novi film Spajka Lija, Highest 2 Lowest, rimejk Kurosavinog dela Vrh i dno, uspeva da promaši sve što se promašiti može, te Spajk Li ne izneverava samo Kurosavu i njegovu ideju, već najvećim delom izneverava i sebe samog
Petar Ilić Ćirilo jedan je od dobrih duhova Beograda. Za njega se ume reći da je ikona beogradskog andergraunda, ali u onoj meri u kojoj je nastojao da razruši, ili makar preskoči konvencije, u istoj meri je i menjao sliku (ikonu) o sebi samom. On 20. septembra puni 60 godina, što je dobar povod da se podsetimo njegovog puta, od pankerskih početaka do dokumentarnih serijala i statusa jedne od najautentičnijih gradskih pojava
Kokan Mladenović povodom premijere predstave „Ostrvo s blagom“ čiji je autor, o uticaju protesta na predstavu, o devojčici Džim koja preuzima priču u svoje ruke, o deci iz publike koja neće da je izdaju negativcima čak i kad im oni nude razne privilegije
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Ovaj režim pada jer su ustali ljudi koji imaju jasan politički stav, jasno razlikuju pravdu od nepravde, ali nisu organizovani aktivisti ili politički angažovani. Režim zna da su oni najveća opasnost po opstanak korumpiranog sistema jer su većina u ovom društvu. Zato baš njih moramo štititi po svaku cenu
Ideološkim i moralističkim čistunstvom ne može se pobediti režim Aleksandra Vučića. Nužno je da se građani okupe oko dva politička jezgra koja zajednički streme ka istom cilju
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
