U Nju Orleans džez muzeju u toku je izložba o muzici Šabana Bajramovića pod nazivom „Od siromaha do kralja romske muzike“. Trajaće šest meseci sa mogućnošću produženja, i prva je postavka nekog muzičara iz Srbije u toj ustanovi.
Inicijator izložbe je internacionalni džez festival Nišvil.
U postavci su Bajramovićevi lični predmeti, ploče, kasete, CD albumi, plakati, knjige i časopisi, ali i njegova statueta, koju Nišvil kao gran pri dodeljuje najboljim izvođačima za fuziju džeza sa drugim pravcima.
Posetioci će preko QR kodova na telefonima moći da preslušaju i njegove pesme, a moći će da vide i trejler filma o Šabanu reditelja Željka Mirkovića, koji će premijerno biti prikazan 14. jula na Letnjoj pozornici u Tvrđavi, dan pred početak ovogodišnjeg Nišvila.
Umro je 8. juna 2008. godine, a njegovoj sahrani u Nišu prisustvovao je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.
Zvanični biografski podaci kažu da je napisao je i komponovao više od 700 pesama, te snimio 20 albuma i oko 50 singlova.
Njegova izvedba pesme “Đelem, đelem” izabrana je za himnu svih Roma Sveta.
Na lični poziv Indire Gandi nastupao je u Indiji, gde je zvanično proglašen za Kralja romske muzike
Magazin „Tajm“ ga proglasio za jednog od deset najvećih bluz pevača na svetu.
Podizanje spomenika inicirali su Nišvil i njegov direktor Ivan Blagojević, na ideju tadašnjeg ministra kulture Nebojše Bradića. Spomenik se sastoji od Bajramovićeve figure visoke više od dva metra i postamenta od jedan metar, a uradio ga je vajar Vladan Ašanin.
Goran Bregović, kao i Esma Redžepova, organizator festivala Rok Vilidž Mirko Miljuš, bivši premijer Zoran Živković, reditelj Goran Paskaljević, reditelj i glumac Ljubiša Samardžić, tadašnji niški gradonačelnik Miloš Simonović i drugi bili su donatori izgradnje spomenika Šabanu, u amfiteatru na Nišavskom keju.
Spomenik se sastoji od Bajramovićeve figure visoke više od dva metra i postamenta od jedan metar, a uradio ga je vajar Vladan Ašanin. Nepoznati vandali su nekoliko puta spomenik polivali farbom, a na njegovom postamentu iscrtavali kukasti krst.
Bajramović je dobio i ulicu u Nišu.
I povodom lokacije za podizanje spomenika i određivanja ulice sa njegovim imenom bilo je protesta dela građana, koji su negirali njegove muzičke kvalitete, imali primedbe na njegov boemski život ili poroke, a umelo je da im “zasmeta” i njegovo romsko poreklo.
Pred smrt je kazao novinarima da teško živi, da se muči, i da su ga posle 40 godina pevanja svi zaboravili, niko kapiju da mu otvori i telefon da okrene.
U Muzeju u Nju Orleansu Šaban Bajramović će biti pored svojih ideola Luj Armstronga, Rej Čarlsa i Džejmsa Brauna.
Izvor: Danas
