„Od siromaha do kralja romske muzike“ naziv je izložbe o muzici Šabana Bajramovića koja će u Nju Orleans džez muzeju trajati pola godine. Indira Gandi bila ga je proglasila za kralja romske muzike, a Nišu smetaju njegov spomenik i ulica
U Nju Orleans džez muzeju u toku je izložba o muzici Šabana Bajramovića pod nazivom „Od siromaha do kralja romske muzike“. Trajaće šest meseci sa mogućnošću produženja, i prva je postavka nekog muzičara iz Srbije u toj ustanovi.
Inicijator izložbe je internacionalni džez festival Nišvil.
U postavci su Bajramovićevi lični predmeti, ploče, kasete, CD albumi, plakati, knjige i časopisi, ali i njegova statueta, koju Nišvil kao gran pri dodeljuje najboljim izvođačima za fuziju džeza sa drugim pravcima.
Posetioci će preko QR kodova na telefonima moći da preslušaju i njegove pesme, a moći će da vide i trejler filma o Šabanu reditelja Željka Mirkovića, koji će premijerno biti prikazan 14. jula na Letnjoj pozornici u Tvrđavi, dan pred početak ovogodišnjeg Nišvila.
Umro je 8. juna 2008. godine, a njegovoj sahrani u Nišu prisustvovao je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.
Zvanični biografski podaci kažu da je napisao je i komponovao više od 700 pesama, te snimio 20 albuma i oko 50 singlova.
Njegova izvedba pesme “Đelem, đelem” izabrana je za himnu svih Roma Sveta.
Na lični poziv Indire Gandi nastupao je u Indiji, gde je zvanično proglašen za Kralja romske muzike
Magazin „Tajm“ ga proglasio za jednog od deset najvećih bluz pevača na svetu.
Podizanje spomenika inicirali su Nišvil i njegov direktor Ivan Blagojević, na ideju tadašnjeg ministra kulture Nebojše Bradića. Spomenik se sastoji od Bajramovićeve figure visoke više od dva metra i postamenta od jedan metar, a uradio ga je vajar Vladan Ašanin.
Goran Bregović, kao i Esma Redžepova, organizator festivala Rok Vilidž Mirko Miljuš, bivši premijer Zoran Živković, reditelj Goran Paskaljević, reditelj i glumac Ljubiša Samardžić, tadašnji niški gradonačelnik Miloš Simonović i drugi bili su donatori izgradnje spomenika Šabanu, u amfiteatru na Nišavskom keju.
Spomenik se sastoji od Bajramovićeve figure visoke više od dva metra i postamenta od jedan metar, a uradio ga je vajar Vladan Ašanin. Nepoznati vandali su nekoliko puta spomenik polivali farbom, a na njegovom postamentu iscrtavali kukasti krst.
Bajramović je dobio i ulicu u Nišu.
I povodom lokacije za podizanje spomenika i određivanja ulice sa njegovim imenom bilo je protesta dela građana, koji su negirali njegove muzičke kvalitete, imali primedbe na njegov boemski život ili poroke, a umelo je da im “zasmeta” i njegovo romsko poreklo.
Pred smrt je kazao novinarima da teško živi, da se muči, i da su ga posle 40 godina pevanja svi zaboravili, niko kapiju da mu otvori i telefon da okrene.
U Muzeju u Nju Orleansu Šaban Bajramović će biti pored svojih ideola Luj Armstronga, Rej Čarlsa i Džejmsa Brauna.
Izvor: Danas
„Vreme“ je dobilo pismo kojim je Zoran Stefanović umetnički direktor Drame Narodnog pozorišta uputio Darku Tomoviću predsedniku glumačkog sindikata, povodom krivične prijave u kojoj nije imenovan
Čačak nije hteo da ugosti „Naše dane“ a Niš „Bilo jednom na Brijunima“ iako su obe predstave bile rasprodate. Razlozi nisu obrazloženi, pa ipak je jasno koji su
Ovogodišnje nagrade Oskar dodeljuju se u noći između nedelje i ponedeljka
Do 8. aprila u Beogradu, Novom Sadu i Subotici biće 25 predstava Beogradskog festivala igre pod sloganom Budi igra koja želiš da budeš
Unesko je potvrdio da su najmanje četiri kulturne i istorijske znamenitosti oštećene u napadima na Iran. U Ukrajini je oštećeno više od 500 znamenitosti
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
