„Od siromaha do kralja romske muzike“ naziv je izložbe o muzici Šabana Bajramovića koja će u Nju Orleans džez muzeju trajati pola godine. Indira Gandi bila ga je proglasila za kralja romske muzike, a Nišu smetaju njegov spomenik i ulica
U Nju Orleans džez muzeju u toku je izložba o muzici Šabana Bajramovića pod nazivom „Od siromaha do kralja romske muzike“. Trajaće šest meseci sa mogućnošću produženja, i prva je postavka nekog muzičara iz Srbije u toj ustanovi.
Inicijator izložbe je internacionalni džez festival Nišvil.
U postavci su Bajramovićevi lični predmeti, ploče, kasete, CD albumi, plakati, knjige i časopisi, ali i njegova statueta, koju Nišvil kao gran pri dodeljuje najboljim izvođačima za fuziju džeza sa drugim pravcima.
Posetioci će preko QR kodova na telefonima moći da preslušaju i njegove pesme, a moći će da vide i trejler filma o Šabanu reditelja Željka Mirkovića, koji će premijerno biti prikazan 14. jula na Letnjoj pozornici u Tvrđavi, dan pred početak ovogodišnjeg Nišvila.
Umro je 8. juna 2008. godine, a njegovoj sahrani u Nišu prisustvovao je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.
Zvanični biografski podaci kažu da je napisao je i komponovao više od 700 pesama, te snimio 20 albuma i oko 50 singlova.
Njegova izvedba pesme “Đelem, đelem” izabrana je za himnu svih Roma Sveta.
Na lični poziv Indire Gandi nastupao je u Indiji, gde je zvanično proglašen za Kralja romske muzike
Magazin „Tajm“ ga proglasio za jednog od deset najvećih bluz pevača na svetu.
Podizanje spomenika inicirali su Nišvil i njegov direktor Ivan Blagojević, na ideju tadašnjeg ministra kulture Nebojše Bradića. Spomenik se sastoji od Bajramovićeve figure visoke više od dva metra i postamenta od jedan metar, a uradio ga je vajar Vladan Ašanin.
Goran Bregović, kao i Esma Redžepova, organizator festivala Rok Vilidž Mirko Miljuš, bivši premijer Zoran Živković, reditelj Goran Paskaljević, reditelj i glumac Ljubiša Samardžić, tadašnji niški gradonačelnik Miloš Simonović i drugi bili su donatori izgradnje spomenika Šabanu, u amfiteatru na Nišavskom keju.
Spomenik se sastoji od Bajramovićeve figure visoke više od dva metra i postamenta od jedan metar, a uradio ga je vajar Vladan Ašanin. Nepoznati vandali su nekoliko puta spomenik polivali farbom, a na njegovom postamentu iscrtavali kukasti krst.
Bajramović je dobio i ulicu u Nišu.
I povodom lokacije za podizanje spomenika i određivanja ulice sa njegovim imenom bilo je protesta dela građana, koji su negirali njegove muzičke kvalitete, imali primedbe na njegov boemski život ili poroke, a umelo je da im “zasmeta” i njegovo romsko poreklo.
Pred smrt je kazao novinarima da teško živi, da se muči, i da su ga posle 40 godina pevanja svi zaboravili, niko kapiju da mu otvori i telefon da okrene.
U Muzeju u Nju Orleansu Šaban Bajramović će biti pored svojih ideola Luj Armstronga, Rej Čarlsa i Džejmsa Brauna.
Izvor: Danas
Udruženje arhitekata Srbije upozorava Džareda Kušnera da je od srpske Vlade dobio „nepotpune ili netačne informacije“ o Generalštabu, i argumentovanom analizom ga poziva da uputi otkazno pismo predviđeno članom 4 investicionog ugovora
Bes i protest srpskih studenata poslužio je kao inspiracija za skulpturu u parku u srcu Londona. Nju je izradio srpski umetnik Vladimir Lalić i tako postao prvi savremenik u Srba čija će skulptura ostati u Velikoj Britaniji
Radovi na četiri od šest muzeja čije je otvaranje najavljeno za Ekspo, trenutno su tek u početnoj fazi. Zato deluje kao nemoguća misija da će taj plan biti ostvaren
Kao da kultura ove godine nje ostala bez materijalne pomoći države, do kraja meseca u Srbiji se održava čak sedam festivala, od kojih su četiri međunarodna
Postoji rizik da se konkurs za spomenik žrtvama nadstrešnice koji je raspisao Novi Sad instrumentalizuje kao zamena za izostanak pravnog razjašnjenja, navode u Nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
