Pojava novog izdanja muzičke produkcije B92 Belgrade Coffee Shop 2 (Stereo Freeze/B92) na kraju godine liči na otvaranje prozora u sobi prepunoj opušaka, a kao i za prethodni ovogodišnji split–session album grupa Jazzva i Speed Limit, urednik i kompilator Vlada Janjić odgovoran je za dašak svežine selekcijom finog elektronskog zvuka. Kako se prethodni BG Coffee Shop pokazao kao prekretnica u tumačenju domaće digitalne scene, tim više što se pojavio i licencno od strane nemačko-francuskog izdavača Magix, drugi deo priče, osim dodatnih nijansi i respiratornih zahvata u posustaloj srpskoj audio-kulturi, dodatno pooštrava kriterijume za njeno predstavljanje. Počev od uvodne, sutonski uznemirujuće, meditativne Evening Vukana Stojanovića, preko prvog domaćeg house klasika Are You Ready, u kojoj se Speed Limit predstavljaju kao majstori groovea, zatim preko šaljivog i provokativnog G–dina Lakoprstog već bivšeg sastava Sova, do precizno izgrađene, sjajne bujice Steppin’ Out eklektičnog Darkwood Duba, najintrigantije teme Kadett autora Jerema koji tamnim bojama i zagonetnim mućenjem podseća na austrijske uzore s kraja devedesetih, Jazzve i njene downtempo retro–housea, zavodljivo melodične Sea Pipe, preko Linear Drafta i ronilačko-ontološkog eseja Water Element, simbioze cikavih duvača, sporog jazza i hip-hopa grupe Shazalakazoo u pesmi Three Drops, zatim uz novosadski Modern Quartet i suptilnu funky space operu Goodbye Jupiter, ukrštanje duba i housea u Streetwise dvojca Switch Mono vs Natural Born (O. Nektarijević, naravno), do Tegeta i njihove konglomerat-mantre Shoobaryna thema sa iznenađujućim etno-elementima, BGCS 2 je, ne samo najbolje izdanje u 2001. godini već i divna karika serijala koji treba da opipava puls savremene domaće muzike.
U tenziji između postrocka i electrojazza, između dolina u kojima poput magle lebdi melodija i klupske zagušljivosti, između akcentovanih semplova i sintakse tekstura, BGCS 2 je unutartelesna, potkranijalna zbirka avangardnih prevoda koja, ipak, ima ambasadorsku težinu. Poput kafe, koja je kod nas osnovna tranzicijska roba, tako i „muzika za kafić“ pokazuje na stanje jednog međusistema: manje upliftinga i razumni down precrtavaju uspone i padove koji su posledica brojnih iskušenja, prepoznatljive arome zapadnih standarda – iako pomalo opterećujuće – ustremljene su ka estetskoj zrelosti, nema opravdanja i obrazloženja za uspeh projekta, izostaće zaslužena medijska pažnja… Čak i dramaturški zaplet u drugom delu ukazuje na sociološko vrednovanje BGCS 2 s obzirom na to da ukazuje na osnovni društveni problem – nedostatak kvalitetnijeg producenta.
U veštačkoj dilemi – da li je ovo izdanje krupan korak ka potvrdi postojanja domaće scene savremene muzike ili tvrdoglavo ponavljanje incidenta – treba se opredeliti za stav koji kaže da ovaj „paket aranžman“ psihoplovstva neće ni za naredne dve decenije postati vlasništvo „ružičastih etiketa“. Jednostavno, ovo je muzika u kojoj estetski skelet i vaš koeficijent inteligencije uzajamno razmenjuju komplimente…
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je učešće 23 filma na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
