Izložba
Dado Đurić prvi put u Beogradu
Prva retrospektivna izložba Miodraga Dade Đurića otvorena je u Galeriji SANU. Amaret Zidon, autorka izložbe i umetnikova ćerka, odabrala je 50 radova od kojih se mnogi od njih prvi put prikazuju
Nasleđe novih mogućnosti
Barutana/Rex, 22 – 27. maj
Između relaksirajućeg pulsiranja Habiba Koitea & Bamade iz Malija i božanskih harmonizacija duduka Đivan Gasparyan trija iz Jermenije, na ovogodišnjem Ring Ringu predstavljeno je još devet sastava iz raznih krajeva sveta, čiji bi zajednički imenitelj bio istraživanje – nasleđa i novih mogućnosti, zvučnih minimuma i maksimuma, strukturnih i improvizovanih veština. U intimnoj atmosferi Rexa ovi mali heroji velike muzike nalaze prirodno okruženje: par stotina Beograđana koji veruju da dva Technics gramofona ipak ne mogu da odmene uzbuđenje prisustvovanja neposrednoj muzičkoj kreaciji stvarnih svirača, po običaju su iz večeri u veče punili prostor dobrim vibracijama i radoznalošću. Bez klasičnog bekstejdža, umetnici su neminovno na scenu i sa nje izlazili kroz špalir radosnih svedoka, spremni da u pauzama iscrpno objašnjavaju principe stvaranja publici i znatiželjnim kolegama.
Direktor festivala Bojan Đorđević ponovo je uspeo da sastavi raznolik program. Ako ipak treba izabrati dominantne sadržaje, to su folk i folkom inspirisana muzika (pored pomenutih, još i Vershki Da Koreshki – Rusija/Senegal/Indija i Maria Kalaniemi & Aldargaz – Finska), granična polja džeza (Szilard Mezei Trio – Jugoslavija/Mađarska, Frantz Hautzinger – Austrija) i eksperimentalne zvučne egzibicije (Ravno Nebo – Jugoslavija, Strixaluco – Italija/Švajcarska/Jugoslavija, Konk Pack – Nemačka/Velika Britanija, AMM – Velika Britanija). Nekako van ovih okvira otela se sjajna predstava češkog dueta violončelistkinja Tara Fuki, u čijoj je savršenoj kombinaciji svega pomenutog najbolje sadržana osnovna poruka Ring Ring porodice: muzika je jedinstvena, ona se deli na „dobru“ i „lošu“, veština je samo preduslov da njen osnovnis pokretač bude čista emocija.
Pored upoznavanja s neobičnim karakterima kompozitora/izvođača, i ovo je bila prilika da se sretnemo s egzotičnim instrumentima (duduk, balafon, kamalengoni, teremin, tabla…) ili s alternativnim načinom upotrebe instrumenata koje dobro poznajemo (truba kao perkusioni instrument, violončelo koje se vrti oko ose kao u rockabilly sastavima…). Bitan deo ponude svakog Ring Ringa je štand s originalnim albumima umetnika – i ako niste u mogućnosti da na licu mesta odvojite 700 dinara za jedan naslov, pruža vam se bar prilika da se upoznate s bogatom diskografijom gostiju (u većem broju slučajeva omoti ploča izvođača nove muzike su istinska umetnička dela!).
Najviše interesovanja publike izazvala su četiri world music nastupa. Iskreno, taj segment ovogodišnje ponude bio je i najbolji: da organizatori imaju mogućnosti da se protegnu na bar još jednu godišnju manifestaciju, Beograd bi mogao da dobije odličan festival svetske muzike, za koji bi sala bioskopa Rex sigurno bila tesna. Zvučna smirenost tradicionalnih boja nudila je ugodan kontrast bučnoj, kakofoničnoj matrici ostalih izvođača – organizator je svesno spajao različite sadržaje, što je strpljivim slušaocima omogućilo da samo u okviru jedne večeri dožive „festival u malom“, ali je ipak bilo i nervoznih koji su škripom vrata i žamorom u hodniku kvarili utisak i – siguran sam – ometali umetnike.
Prva retrospektivna izložba Miodraga Dade Đurića otvorena je u Galeriji SANU. Amaret Zidon, autorka izložbe i umetnikova ćerka, odabrala je 50 radova od kojih se mnogi od njih prvi put prikazuju
Aleksandra Zantaki specijalna izvestiteljka UN za oblast kulturnih prava, tražila je od Vlade Srbije odgovore povodom zabrinjavajućih informacija o Generalštabu, Savskom mostu, Sajmu i Kalemegdanskoj tvrđavi
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve