Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Nasleđe novih mogućnosti
Barutana/Rex, 22 – 27. maj
Između relaksirajućeg pulsiranja Habiba Koitea & Bamade iz Malija i božanskih harmonizacija duduka Đivan Gasparyan trija iz Jermenije, na ovogodišnjem Ring Ringu predstavljeno je još devet sastava iz raznih krajeva sveta, čiji bi zajednički imenitelj bio istraživanje – nasleđa i novih mogućnosti, zvučnih minimuma i maksimuma, strukturnih i improvizovanih veština. U intimnoj atmosferi Rexa ovi mali heroji velike muzike nalaze prirodno okruženje: par stotina Beograđana koji veruju da dva Technics gramofona ipak ne mogu da odmene uzbuđenje prisustvovanja neposrednoj muzičkoj kreaciji stvarnih svirača, po običaju su iz večeri u veče punili prostor dobrim vibracijama i radoznalošću. Bez klasičnog bekstejdža, umetnici su neminovno na scenu i sa nje izlazili kroz špalir radosnih svedoka, spremni da u pauzama iscrpno objašnjavaju principe stvaranja publici i znatiželjnim kolegama.
Direktor festivala Bojan Đorđević ponovo je uspeo da sastavi raznolik program. Ako ipak treba izabrati dominantne sadržaje, to su folk i folkom inspirisana muzika (pored pomenutih, još i Vershki Da Koreshki – Rusija/Senegal/Indija i Maria Kalaniemi & Aldargaz – Finska), granična polja džeza (Szilard Mezei Trio – Jugoslavija/Mađarska, Frantz Hautzinger – Austrija) i eksperimentalne zvučne egzibicije (Ravno Nebo – Jugoslavija, Strixaluco – Italija/Švajcarska/Jugoslavija, Konk Pack – Nemačka/Velika Britanija, AMM – Velika Britanija). Nekako van ovih okvira otela se sjajna predstava češkog dueta violončelistkinja Tara Fuki, u čijoj je savršenoj kombinaciji svega pomenutog najbolje sadržana osnovna poruka Ring Ring porodice: muzika je jedinstvena, ona se deli na „dobru“ i „lošu“, veština je samo preduslov da njen osnovnis pokretač bude čista emocija.
Pored upoznavanja s neobičnim karakterima kompozitora/izvođača, i ovo je bila prilika da se sretnemo s egzotičnim instrumentima (duduk, balafon, kamalengoni, teremin, tabla…) ili s alternativnim načinom upotrebe instrumenata koje dobro poznajemo (truba kao perkusioni instrument, violončelo koje se vrti oko ose kao u rockabilly sastavima…). Bitan deo ponude svakog Ring Ringa je štand s originalnim albumima umetnika – i ako niste u mogućnosti da na licu mesta odvojite 700 dinara za jedan naslov, pruža vam se bar prilika da se upoznate s bogatom diskografijom gostiju (u većem broju slučajeva omoti ploča izvođača nove muzike su istinska umetnička dela!).
Najviše interesovanja publike izazvala su četiri world music nastupa. Iskreno, taj segment ovogodišnje ponude bio je i najbolji: da organizatori imaju mogućnosti da se protegnu na bar još jednu godišnju manifestaciju, Beograd bi mogao da dobije odličan festival svetske muzike, za koji bi sala bioskopa Rex sigurno bila tesna. Zvučna smirenost tradicionalnih boja nudila je ugodan kontrast bučnoj, kakofoničnoj matrici ostalih izvođača – organizator je svesno spajao različite sadržaje, što je strpljivim slušaocima omogućilo da samo u okviru jedne večeri dožive „festival u malom“, ali je ipak bilo i nervoznih koji su škripom vrata i žamorom u hodniku kvarili utisak i – siguran sam – ometali umetnike.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve