Grupa „Bajaga i instruktori“ predstavila je svoj kultni album prvenac „Pozitivna geografija“ pre 40 godina u tadašnjem Domu sindikata, a sadašnjoj MTS dvorani. Tim povodom su u nedelju napravili „rimejk“ nastupa, svirajući samo pesme sa debitantskog albuma
„Bajaga i instruktori“ su publici priredili, kako su sami rekli, „kopiju“ koncerta iz 1984. Uz kompletno odsviran album „Pozitivna geografija“, repertoar su činile i pesme koje je Bajaga napisao za svoj tada matični bend „Riblju čorbu“, kao i neke neobjavljene, a u tom periodu koncertno izvođene numere šaljivog karaktera.
Bend je tokom ovog meseca imao identično koncipirane koncerte i u Skoplju i Zagrebu.
Na sceni MTS dvorane se prvo pojavio klavijaturusta Saša Lokner i zasvirao uvodne taktove „Pustite me, druže“, a zatim i gitarista Žika Milenković, koji je podsetio da je na Loknerovom mestu pre 40 godina bio Kornelije Bata Kovač (1942-2022).
Kako je nastala „Pozitivna geografija“
Nameru da ponovi koncert star 40 godina Momčilo Bajagić Bajaga otkrio je upravo u ranijem intervjuu za „Vreme“.
“Taj koncert inače hoćemo da ponovimo, i to je ekskluzivna informacija – jer on nije bio običan nastup. Nismo mi ni imali tako puno stvari: izveli smo ceo prvi album i još par nekih mojih pesama za Čorbu, kao što je Kad hodaš, i nešto što sam pravio za Čolu, a Žika je imao pank verziju tada popularne i smešne kompozicije Ljupke Dimitrovske Ćibu Ćiba – on je to pevao u ženskom licu”, kazao je Bajaga.
„Prva pesma je bila Pustite me, druže, a od specijalnih efekata imali smo 10-15 velikih meteoroloških balona, koje smo kupili za sitnu lovu i na pesmi Mali slonovi dali zadatak tehničarima da ih sa loža odozgo bacaju u publiku – pa se ona malo igrala. Koncert je, inače, bio krcat i mislim da je stvarno čitava tadašnja beogradska rok scena bila na njemu. To imamo nameru da ponovimo i sad: otprilike, onako kako smo pričali sa Ganetom Pecikozom, biće to rekonstrukcija čitavog hepeninga i prilika da odsviramo ceo album Pozitivna geografija. Time počinje obeležavanje 40 godina Bajage i Instruktora”, dodao je legendarni muzičar.
Kako je napustio Čorbu
Tom prilikom, Bajaga je otkrio i kako je uopšte došlo do snimanja prvog albuma grupe „Bajaga i instruktori“, s obzirom na to da je za vreme njegovog stvaranja i dalje bio član „Riblje čorbe“.
„Riblja čorba je upravo otišla u London da miksuje album Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju pošto smo prethodno proveli dva meseca u Ljubljani gde smo ga snimili. Ostao sam u Beogradu da napravim koncert povodom izlaska mog albuma na kome je pisalo Bajaga – Pozitivna geografija, pošto tad još nisam imao Instruktore. Onda me je pozvao Dražen Vrdoljak iz Zagreba, rok kritičar i u to vreme muzički urednik programa u klubu Kulušić, da predloži da odsviramo desetak dana pre Beograda kod njih, čisto da probamo sve, i tako sam tamo imao prvi koncert kao Bajaga (ex-Riblja čorba) i bend. Tu je bilo možda 300 ljudi, ali je sve ispalo legendarno i već sledeći put smo u Zagrebu rasprodali dva Kulušića“.
Nakon početnih uspeha u Zagrebu, Bajaga se dao u organizovanje koncerta u Beogradu.
„A onda sam počeo sâm da organizujem koncert u Domu sindikata u Beogradu, planiran da se održi desetak dana kasnije (21. april 1984) – što je bilo jako stresno iskustvo za mene jer nismo imali nikakve sponzore i nikog da nam pomogne, osim lista Rock. Kad je došlo do toga da se štampaju plakati, što je bila njihova donacija, mene je pozvao njihov urednik Peca Popović da me pita šta treba da piše na njima – ali ja nisam imao ime benda, pa je na kraju on sam stavio Bajaga i Instruktori pozitivne geografije. Posle smo skratili samo na Bajaga i Instruktori“, zaključio je muzičar.
Opus Momčila Bajagića Bajage danas je već klasična vrednost kad je reč o savremenoj popularnoj muzici u regionu bivše Jugoslavije i šire. Na nekih desetak albuma rasprostrlo se mnogo numera koje svi znaju i vole, jer je ovaj autor tokom proteklih četrdeset godina stvorio definiciju kako gradska pop-rok pesma treba da zvuči.
Ministarstvo kulture raspisalo je ovog meseca tri konkursa za sufinansiranje projekata, uz napomenu sitnim slovima na kraju strane u kojoj piše da sve u vezi dinamike raspisivanja konkursa zavisi od Ministarstva finansija
Pre nego što je uobičajeno, u Leskovcu je počela Godina kulture otvaranjem izložbe koja postoji od 2024, bez medija i atmosfere kakva priliči ovakvom događaju. Bila je to direktiva Ministarstva kulture
Nacrt zakona o autorskim pravima je fasadni zakon i ne nudi pravnu sigurnost stvaraocima koju zahtevaju direktive EU, iako je navodno rađen zbog usklađivanja sa EU, kažu scenaristi
Nacrt zakona o autorskim pravima urađen je bez konsultacije sa filmskim stvaraocima, u njemu nema ni reči o AI i ne oslanja se na najnovije direktive EU već na one iz ranijih godina
Božo Koprivica bio je fudbaler, partizan i partizanovac, pesnik koji nije pisao pesme, pisac skokovite rečenice, namrgođeni dobri duh Beograda i jedne zemlje koja više ne postoji
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
