Izložba
Umetnici moraju od nečega da žive
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Od kako je Gaza postala svetska tema, ljudi su na internetu pronašli grafički roman „Palestina“ Džoa Sakoa objavljen pre 30 godina, ali ne i u knjižarama. Zato i američki i beogradski izdavači pripremaju njeno reizdanje
Sukob na Bliskom istoku izazvao je povećano interesovanje za grafičku novelu „Palestina“ Džoa Sakoa koja je objavljena pre 30 godina i koje odavno nema u prodaji, pa je zato američki izdavač ove knjige Fantagraphics najavio novo izdanje.
Beogradski izdavač „Rende“, koji je 2007. objavio „Palestinu“ na srpskom jeziku u prevodu Srbislava Jeličića, otkriva da treba očekivati reizdanje i na našem području.
Džo Sako je američki novinar malteškog porekla, i pionir strip-žurnalizma. „Palestinu sam napisao i nacrtao nakon dvomesečnog boravka na okupiranim teritorijama tokom zime 1991-92, pre skoro deset godina“, napisao je Sako u predgovoru 2001. godine.
U nastavku podseća da je „posle te posete započet „mirovni proces“ koji je kulminirao većim brojem dogovora ili nazovi-dogovora – od kojih su neki na sva usta najavljivani kao „ključni“ – i zaposedanjem palestinskih vlasti na čelu sa Jaserom Arafatom nekih teritorija sa kojih su se Izraelci povukli. „Uprkos tome što su podeljene Nobelove nagrade za mir, nijedan iole ozbiljniji problem – povratak ili kompenzacija za palestinske izbeglice, nelegalna jevrejska naselja, status Jerusalima – nije rešen“.
Njegova „Palestina“ je pre 30 godina objavljivana u devet svezaka, a zatim su 2003. u Velikoj Britaniji objedinjene u jednu knjigu. Osvojila je brojna priznanja i koristi se kao primer izveštavanja o ratnom konfliktu.
Posebna knjiga
Vlasnica i urednica izdavačke kuće „Rende“ Slađana Novaković kaže za portal „Vremena“ da osim njih, Sakovu grafičku novelu „niko u regionu nije objavio“.
„Bila nam je interesantna“, objašnjava, „zato što se uklapala u politiku kuće, mi oduvek objavljujemo intrigantne naslove čak i po cenu rizika. Odgovarala nam je zbog nove forme, grafička novela je ovde bila nepoznanica, a posebno strip-žurnalizam. Istina, možda ne bih primetila ovu knjigu da mi Aleksandar Zograf nije skrenuo pažnju na nju.“
Novaković kaže da se „knjiga dugo prodavala“, „da su se za nju uglavnom interesovali ljubitelji stripa“, kao i da nije iznenađena ovim novim interesovanjem izazvanim ratom između Palestine i Izraela.
„Jer, knjiga je neobično dobra, i koliko znam smatra se posebnom među knjigama napisanim na tu temu zato što je Sako uspeo da prenese svoju emociju o palestinskom narodu. Od kako je Gaza postala svetska tema ljudi su je pronašli na internetu ali ne i u knjižarama“, kaže Slađana Novaković.
Oda hrabrosti Palestinca
Slično je za „Gardijan“ rekao i suosnivač Fantagraphicks- a Gari Grot objašnjavajući zašto sad ponovo štampaju Sakovu knjigu. „Poslednja dva meseca trgovci na malo i veletrgovine počeli su da naručuju knjigu u daleko većim količinama nego do sad, što ukazuje da svaki element u lancu potrošači-trgovci, ponovo ima potrebe za njom.”
Povodom reizdanja, Sako je za „Gardian“ rekao da mu je drago što se ovaj strip ponovo traži i što dostiže novu publiku, ali da je ujedno i preplavljen tugom.
„To što je ovaj grafički roman i dalje relevantan svedoči o trajanju tragedije Palestinaca, iako je, na neki način, ujedno i oda njihovoj hrabrosti i odbijanju da se predaju.“
U knjizi je objavljen i predgovor palestinsko-američkog akademika i kritičara Edvarda Saida. Između ostalog, on ističe epizodu o Gazi „život koji se sastoji od besciljnog lutanja unutar negostoljubivih granica tog mesta, lutanja i, uglavnom, čekanja, čekanja, čekanja. Izuzev nekolicine pisaca i pesnika, niko nikada nije to strahovito stanje opisao bolje od Džoa Sakoa. Njegovi crteži su svakako vizuelniji od bilo čega što možete pročitati ili videti na televiziji. Zajedno sa svojim prijateljem i fotografom, Japancem Saburom (koji kao da se u jednom trenutku izgubio), Džo pažljivo sluša i gleda, ponekad uz dozu skepse, ponekad prezasićen onim što doživljava, ali najčešće pun simpatija i humora, kao kada primećuje da je palestinski čaj često zašećeren preko svake mere, ili da se Palestinci stalno okupljaju, možda i nevoljno, kako bi razmenili priče o patnji i bolu, kao što ribari ili lovci porede veličinu svog ulova.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Molijer Uobraženi bolesnik režija Nikola Zavišić Narodno pozorište, Scena “Raša Plaović”
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve