Vlatko Gilić je snimio dva dugometražna igrana filma i oba su prikazana u Kanu. Posle sukoba sa tadašnjim sistemom, povukao se iz javnosti
Juče je stigla vest da je preminuo Vlatko Gilić (1935–2026), jedan od najosobenijih i najznačajnijih autora jugoslovenske i srpske kinematografije.
Po obrazovanju arhitekta, a po umetničkom opredeljenju filmski vizionar, Gilić je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina snimio niz antologijskih kratkometražnih filmova, osvojio najznačajnija međunarodna priznanja, uključujući i Srebrnog medveda u Berlinu, dok su njegova dva dugometražna igrana ostvarenja – „Kičma“ (1975) i „Dani od snova“ (1980) – prikazana u Kanu.
Posle sukoba sa tadašnjim sistemom gotovo je prestao da režira i posvetio se pedagoškom radu, ostavivši za sobom mali, ali izuzetno značajan opus.
Gilićeva „Kičma“ za mene je oduvek predstavljala posebno gledalačko iskustvo – film koji je premijerno prikazan iste godine kada sam rođen i koji je po svemu poseban i drugačiji od onoga što je jugoslovenska kinematografija tada nudila. Da, u pitanju je neobično, hermetično i zahtevno ostvarenje koje traži strpljivog i verziranog gledaoca, ali upravo zato predstavlja pravu poslasticu za ljubitelje nekonvencionalnog, bizarnog i atmosferičnog filma.
„Kičma“
„Kičmu“ sam otkrio relativno kasno – mislim da sam je prvi put pogledao tek pre desetak godina – i od tada me frustrira činjenica da film još nije restauriran, iako je na listi 100 najznačajnijih srpskih filmova i iako to apsolutno zaslužuje. Vizuelno upečatljiv, prepun fascinantnih kadrova i jezive atmosfere, mogao bi u obnovljenom izdanju da zablista pred novim generacijama gledalaca.
Važno je pomenuti da je „Kičma“ prikazana u zvaničnoj konkurenciji Filmskog festivala u Kanu, što je predstavljalo veliki uspeh za domaću kinematografiju. Gilić je film gradio dugim, hipnotičnim kadrovima i tokom čitavog trajanja upotrebio svega 176 rezova, čime je dodatno pojačao osećaj nelagode, klaustrofobije i gotovo nadrealne napetosti.
Iako je snimio samo dva igrana filma, poslednjih godina njegovo stvaralaštvo konačno dobija pažnju koju odavno zaslužuje.
Kratkometražni filmovi
Krajem septembra 2021. godine Dom omladine Beograda priredio je dvodnevnu retrospektivu njegovih filmova, tokom koje su prikazana četiri antologijska kratkometražna ostvarenja – „In Continuo“, „Dan više“, „Moć“ i „Ljubav“ – uz razgovore posvećene njegovom radu.
Imao sam priliku da pogledam dva, i mogu samo da kažem – izvanredni su. Ako ih negde pronađete, obavezno ih pogledajte. Nećete zažaliti.
Gilić je bio autor kakvog na ovim prostorima gotovo da nije bilo, ni tada, a ni sada. Njegovi filmovi nemaju pravi pandan u jugoslovenskoj kinematografiji – vizuelno su smeli, poetski, uznemirujući i hipnotišući, a istovremeno duboko promišljeni i jedinstveni. Uprkos međunarodnim priznanjima, ostao je nepravedno marginalizovan i nije dobio priliku da izgradi bogatiji igrani opus.
Slava mu i hvala za sve što nam je ostavio. Nije malo.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Više od 20 festivala nije održano prošle i ove godine, FCS dve godine ne raspisuje konkurse, Ministarstvo kulture odbija projekte umetničkih udruženja, smena uspešnih direktora a postavljanje ljudi koji ne obećavaju… sve su to dokazi da živimo kulturu destrukcije, pokazuje istraživanje Centra za studije kulture
U bečkoj aukcijskoj kući Doroteum prodata je slika hrvatskog autora Vlaha Bukovca za pola miliona evra, uskoro će biti izložena u Zagrebu, a tamošnja javnost ne zna ime kupca
Predstava „Profesionalac“ igra se 50. put. „Neverovatno je da se za četrdeset godina – od pisanja o tadašnjoj vlasti i komunizmu, malo toga promenilo“, kaže njen autor Dušan Kovačević
U svetu poznata „Estetika filma“, memoari Srećka Džamonje, knjige Aleksandra Dimitrijevića, nagrađeni romani i ostala nova izdanja Clia kojih neće biti na Sajmu knjiga
Izvođenje „Balkanskog špijuna“ otkazano je sinoć neposredno pred skup Studentske liste na Slaviji – zbog indisponiranosti glumaca. „Ja nisam indisponirana“, kaže rediteljka predstave Tatjana Mandić Rigonat
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
