Vlatko Gilić je snimio dva dugometražna igrana filma i oba su prikazana u Kanu. Posle sukoba sa tadašnjim sistemom, povukao se iz javnosti
Juče je stigla vest da je preminuo Vlatko Gilić (1935–2026), jedan od najosobenijih i najznačajnijih autora jugoslovenske i srpske kinematografije.
Po obrazovanju arhitekta, a po umetničkom opredeljenju filmski vizionar, Gilić je tokom šezdesetih i sedamdesetih godina snimio niz antologijskih kratkometražnih filmova, osvojio najznačajnija međunarodna priznanja, uključujući i Srebrnog medveda u Berlinu, dok su njegova dva dugometražna igrana ostvarenja – „Kičma“ (1975) i „Dani od snova“ (1980) – prikazana u Kanu.
Posle sukoba sa tadašnjim sistemom gotovo je prestao da režira i posvetio se pedagoškom radu, ostavivši za sobom mali, ali izuzetno značajan opus.
Gilićeva „Kičma“ za mene je oduvek predstavljala posebno gledalačko iskustvo – film koji je premijerno prikazan iste godine kada sam rođen i koji je po svemu poseban i drugačiji od onoga što je jugoslovenska kinematografija tada nudila. Da, u pitanju je neobično, hermetično i zahtevno ostvarenje koje traži strpljivog i verziranog gledaoca, ali upravo zato predstavlja pravu poslasticu za ljubitelje nekonvencionalnog, bizarnog i atmosferičnog filma.
„Kičma“
„Kičmu“ sam otkrio relativno kasno – mislim da sam je prvi put pogledao tek pre desetak godina – i od tada me frustrira činjenica da film još nije restauriran, iako je na listi 100 najznačajnijih srpskih filmova i iako to apsolutno zaslužuje. Vizuelno upečatljiv, prepun fascinantnih kadrova i jezive atmosfere, mogao bi u obnovljenom izdanju da zablista pred novim generacijama gledalaca.
Važno je pomenuti da je „Kičma“ prikazana u zvaničnoj konkurenciji Filmskog festivala u Kanu, što je predstavljalo veliki uspeh za domaću kinematografiju. Gilić je film gradio dugim, hipnotičnim kadrovima i tokom čitavog trajanja upotrebio svega 176 rezova, čime je dodatno pojačao osećaj nelagode, klaustrofobije i gotovo nadrealne napetosti.
Iako je snimio samo dva igrana filma, poslednjih godina njegovo stvaralaštvo konačno dobija pažnju koju odavno zaslužuje.
Kratkometražni filmovi
Krajem septembra 2021. godine Dom omladine Beograda priredio je dvodnevnu retrospektivu njegovih filmova, tokom koje su prikazana četiri antologijska kratkometražna ostvarenja – „In Continuo“, „Dan više“, „Moć“ i „Ljubav“ – uz razgovore posvećene njegovom radu.
Imao sam priliku da pogledam dva, i mogu samo da kažem – izvanredni su. Ako ih negde pronađete, obavezno ih pogledajte. Nećete zažaliti.
Gilić je bio autor kakvog na ovim prostorima gotovo da nije bilo, ni tada, a ni sada. Njegovi filmovi nemaju pravi pandan u jugoslovenskoj kinematografiji – vizuelno su smeli, poetski, uznemirujući i hipnotišući, a istovremeno duboko promišljeni i jedinstveni. Uprkos međunarodnim priznanjima, ostao je nepravedno marginalizovan i nije dobio priliku da izgradi bogatiji igrani opus.
Slava mu i hvala za sve što nam je ostavio. Nije malo.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Osim ličnih opsesija, osim bola zbog onih kojih nema i ljubavi za one što dolaze posle nas, osim varljive istine i nedosegnute slobode, tu su još i večiti Eros i Tanatos, dve jedine teme koje nikada neće prestati da budu opsesije svakome ko živi, ili bar pokušava da živi, književnost
Kad se očekivalo da će nastupati po staračkim domovima, Džimi je punio i nove reprezentativne prostore u Zagrebu (“Močvara”, “Tvornica kulture” – božićni tulumi uz pratnju “The Boys”) i okupljao publiku u klubovima drugde po svojoj zemlji. “Povući ću se tek kad se skljokam na pozornici”, izjavio je. Zamalo da tako i bude
Odlukom Filipa Gajića, v.d. direktora Bitef teatra, na plakatu plesne predstave „Nečista krv“ nisu objavljena imena dramaturga i dizajnera svetla – priča o moći da se odluči čiji će rad biti više a čiji manje vidljiv, imenovan i priznat
Promocija romana „Odjeci tišine“ biće ujedno i promocija njegove autorke Diane Elizabet Martinović, operske i džez pevačice poznate u SAD
Jubilarna 100. dodela Oskara biće poslednja koju će publika pratiti putem televizijskog prenosa, nakon čega se ceremonija dodele najprestižnije filmske nagrade seli na Jutjub
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
