U Beogradu je, u osamdesetoj godini života, umro pisac Milorad Pavić, autor Hazarskog rečnika, jedan od najboljih srpskih pisaca dvadesetog veka
Milorad Pavić je bio (uvek je najteže ugurati u svet to „bio“) jedan od najboljih srpskih pisaca dvadesetog veka. Uspehom Hazarskog rečnika književnost kojoj pripada okrenula je novu stranu. Pored toga, Pavić je dodao jedan barokni vek srpskoj književnosti. Umeo je da opisuje niziju u kojoj nema ničega sem ptica. Nadahnuto je prevodio Puškina. Otkrio je i podario nam genijalnog pesnika po imenu Gavril Stefanović Venclović. Hrabro se nosio sa okrutnostima svoje mašte.
Čitaocu je potrebna kondicija da se nosi sa Pavićevim iznenađenjima iza iznenađenja. On je vešto kombinovao veru u zanimljivost sopstvene tradicije sa poznavanjem svetske literature. Znanje bez poetskog dara ne bi učinilo Pavića najprevođenijim srpskim piscem prvo na Zapadu pa onda na Istoku. Taj iracionalist i profesor pre svega se smatrao pesnikom. U priči Ruski hrt Pavić je napisao da „hrt može da trči oko vuka koji beži“. Takav je bio njegov um u najboljim momentima.
Često je sebe nazivao piscem bez biografije. Ražalostio sam se kada je to postalo bukvalno tačno. Milorad Pavić sada zauzima svoje mesto među panonskim pesnicima, lutalicama i živopiscima koji su se obraćali „parnasu Peštanskom“. Neka ga u tom oblačnom svetu dočeka beli hrt i prinese mu lulu sa mirisnim duvanom.
“Nije stvar toliko u tome da vas pijanista impresionira samom veštinom. Mislim da, jednostavno rečeno, pravi umetnik mora biti sposoban da vas pomeri kao slušaoca, da vas ubedi u ono što svira”
Novi film Spajka Lija, Highest 2 Lowest, rimejk Kurosavinog dela Vrh i dno, uspeva da promaši sve što se promašiti može, te Spajk Li ne izneverava samo Kurosavu i njegovu ideju, već najvećim delom izneverava i sebe samog
Petar Ilić Ćirilo jedan je od dobrih duhova Beograda. Za njega se ume reći da je ikona beogradskog andergraunda, ali u onoj meri u kojoj je nastojao da razruši, ili makar preskoči konvencije, u istoj meri je i menjao sliku (ikonu) o sebi samom. On 20. septembra puni 60 godina, što je dobar povod da se podsetimo njegovog puta, od pankerskih početaka do dokumentarnih serijala i statusa jedne od najautentičnijih gradskih pojava
Kokan Mladenović povodom premijere predstave „Ostrvo s blagom“ čiji je autor, o uticaju protesta na predstavu, o devojčici Džim koja preuzima priču u svoje ruke, o deci iz publike koja neće da je izdaju negativcima čak i kad im oni nude razne privilegije
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Ovaj režim pada jer su ustali ljudi koji imaju jasan politički stav, jasno razlikuju pravdu od nepravde, ali nisu organizovani aktivisti ili politički angažovani. Režim zna da su oni najveća opasnost po opstanak korumpiranog sistema jer su većina u ovom društvu. Zato baš njih moramo štititi po svaku cenu
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
