U atrijumu crkve Svetog Spasa u Prizrenu, ovog vikenda, evropski izvođači srednjovekovne muzike doći će na festival „Medimus“, koji je osnovan u čast Dragana Prizrenca
Već devetu godinu, svakog poslednjeg vikenda u avgustu u prelepom atrijumu crkve Svetog Spasa u Prizrenu održava se Međunarodni festival srednjovekovne muzike „Medimus“.
„Medimus“ je jedinstven festival, jedna je od najznačajnijih kulturnih manifestacija iz oblasti muzike u ovom delu Evrope, što dokazuje i nagrada „Muzika Klasika“ u kategoriji Festivala od regionalnog značaja.
Može se reći da su „okidač“ osnivanju ovog festivala bili nađeni zapisi o Draganu Prizrencu, prvom poznatom srednjovekovnom srpskom muzičaru koji je svirao na dubrovačkim trgovima, ali i bio omiljeni muzičar na dvoru cara Dušana, na njegovom krunisanju je svirao carsko kolo. Njemu u čast, Društvo prijatelja Manastira Svetih Arhangela, Dom kulture „Gračanica“ i Fondacija Sveti Arhangeli osnovali su „Medimus“.
U Prizrenu živi dvadesetak srpskih stanovnika. Pa ipak, kažu organizatori, festival ni u jednom trenutku nije izazvao bilo kakvo negodovanje u lokalnoj zajednici i njenim institucijama. Oni sarađuju sa njima, a okolina prepoznaje značaj ove manifestacije.
Do sada su zbog „Medimusa“ u Prizren dolazili umetnici iz 13 zemalja, među kojima su i svetski značajni poput Divne Ljubojević, Slobodana Trkulje, braće Teofilović i Edina Karamazova.
Muzički direktor festivala, gitarista Darko Karajić, profesor beogradskog Fakulteta muzičke umetnosti i član ansambla „Renesans“, i ove godine tradicionalno, počinje program koncertom ansambla „Medimus“ koji nastupa sa različitim umetnicima. Oni, kako su kazali organizatori, „svoj program stvaraju samo par dana pred početak Festivala, inspirisani ambijentom koji ih okružuje“.
Nakon njih, publika će imati priliku da čuje mlad ansambl „Rubens Rosa“ koji dolazi iz Bazela, sa čuvene bazelske škole Schola Cantorum Basiliensis.
Drugog dana Festivala, nastupiće ansambl „Musica Profana“ iz Mađarske, kao i ansambl „Camerata Musica Antiqva“ iz Italije.
Festival nije komercijalne prirode. Ulaz na obe festivalske večeri je besplatan. Publika je šarolika, od lokalnih Prizrenaca, ljudi koji dođu iz Beograda i drugih gradova Srbije do predstavnika međunarodne zajednice na Kosmetu i turista.
Ministarstvo kulture odbilo je da izdvoji 120.000 dinara za podršku programu Nišvila posvećenom Šabanu Bajramoviću. Prethodno je Selakovićevo ministarstvo ostavilo bez dinara i Nišvil džez festival iako je među 10 najboljih džez festivala u Evropi. Da li u Srbiji ima mesta samo za „srpsku“ muziku
Pred premijeru, Sektor protivpožarne zaštite Narodnog pozorišta tražio je od scenografa predstave „Gospođa Olga“ da zameni trsku iz scenografije, mada prethodnih dana nije nikom smetala
Na licitaciji, po početnoj ceni u visini jednog većeg stana, prodat je dvorac porodice Dunđerski firmi u vlasništvu Maje Buhe. Država je imala pravo preče kupovine
U današnjem svetu ne pitamo više šta je istinito, već koji narativ nam omogućava da izdržimo krizu, strah, neizvesnost. Film ”Bugonija” taj pomak ne objašnjava, ne opravdava i ne kritikuje sa distance – on ga registruje iznutra
Početna cena po kojoj će biti licitiran dvorac Sokolac porodice Dunđerski sa okolnim objektima i imanjem je 325.000 evra. Država nije zainteresovana da ga kupi
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
