U atrijumu crkve Svetog Spasa u Prizrenu, ovog vikenda, evropski izvođači srednjovekovne muzike doći će na festival „Medimus“, koji je osnovan u čast Dragana Prizrenca
Već devetu godinu, svakog poslednjeg vikenda u avgustu u prelepom atrijumu crkve Svetog Spasa u Prizrenu održava se Međunarodni festival srednjovekovne muzike „Medimus“.
„Medimus“ je jedinstven festival, jedna je od najznačajnijih kulturnih manifestacija iz oblasti muzike u ovom delu Evrope, što dokazuje i nagrada „Muzika Klasika“ u kategoriji Festivala od regionalnog značaja.
Može se reći da su „okidač“ osnivanju ovog festivala bili nađeni zapisi o Draganu Prizrencu, prvom poznatom srednjovekovnom srpskom muzičaru koji je svirao na dubrovačkim trgovima, ali i bio omiljeni muzičar na dvoru cara Dušana, na njegovom krunisanju je svirao carsko kolo. Njemu u čast, Društvo prijatelja Manastira Svetih Arhangela, Dom kulture „Gračanica“ i Fondacija Sveti Arhangeli osnovali su „Medimus“.
U Prizrenu živi dvadesetak srpskih stanovnika. Pa ipak, kažu organizatori, festival ni u jednom trenutku nije izazvao bilo kakvo negodovanje u lokalnoj zajednici i njenim institucijama. Oni sarađuju sa njima, a okolina prepoznaje značaj ove manifestacije.
Do sada su zbog „Medimusa“ u Prizren dolazili umetnici iz 13 zemalja, među kojima su i svetski značajni poput Divne Ljubojević, Slobodana Trkulje, braće Teofilović i Edina Karamazova.
Muzički direktor festivala, gitarista Darko Karajić, profesor beogradskog Fakulteta muzičke umetnosti i član ansambla „Renesans“, i ove godine tradicionalno, počinje program koncertom ansambla „Medimus“ koji nastupa sa različitim umetnicima. Oni, kako su kazali organizatori, „svoj program stvaraju samo par dana pred početak Festivala, inspirisani ambijentom koji ih okružuje“.
Nakon njih, publika će imati priliku da čuje mlad ansambl „Rubens Rosa“ koji dolazi iz Bazela, sa čuvene bazelske škole Schola Cantorum Basiliensis.
Drugog dana Festivala, nastupiće ansambl „Musica Profana“ iz Mađarske, kao i ansambl „Camerata Musica Antiqva“ iz Italije.
Festival nije komercijalne prirode. Ulaz na obe festivalske večeri je besplatan. Publika je šarolika, od lokalnih Prizrenaca, ljudi koji dođu iz Beograda i drugih gradova Srbije do predstavnika međunarodne zajednice na Kosmetu i turista.
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Bivši članovi Odbora Festa o smeni su saznali iz medijskog istupa sekretarke za kulturu, i sumnjaju da će bez profesionalne strategije i analize dosadašnjih grešaka biti moguć dalji razvoj te manifestacije
Herojstvo i ranjivost, pobunjenički poklič i onirička askeza, sećanja na slavne dane, ali i aktuelno osećanje sputanosti, samopouzdanje i frustracija, danas se u Irskoj kao goruće teme prelivaju sa rock pozornice na scenu inficiranu folkom. Živopisni sastavi “Madra Salach” i “The Scratch”, ili čudo od mladića Dav Elis, otvaraju teme bola i izdržljivosti, demantujući potpuno onu Džojsovu napomenu o naprslom ogledalu sluškinje kao simbolu irske umetnosti
Milutin Bojić, Gospođa Olga, Narodno pozorište Beograd; režija Jug Đorđević; igraju Nela Mihailović, Aleksandar Vučković, Smiljana Marinković, Slađan Zrni, Ljubiša Savanović, Iva Milanović
Mihael Antolović i Slobodan Sadžakov, Robe i robovi neoliberalnog sveta; Pedagoški fakultet, Sombor, 2025
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
