U atrijumu crkve Svetog Spasa u Prizrenu, ovog vikenda, evropski izvođači srednjovekovne muzike doći će na festival „Medimus“, koji je osnovan u čast Dragana Prizrenca
Već devetu godinu, svakog poslednjeg vikenda u avgustu u prelepom atrijumu crkve Svetog Spasa u Prizrenu održava se Međunarodni festival srednjovekovne muzike „Medimus“.
„Medimus“ je jedinstven festival, jedna je od najznačajnijih kulturnih manifestacija iz oblasti muzike u ovom delu Evrope, što dokazuje i nagrada „Muzika Klasika“ u kategoriji Festivala od regionalnog značaja.
Može se reći da su „okidač“ osnivanju ovog festivala bili nađeni zapisi o Draganu Prizrencu, prvom poznatom srednjovekovnom srpskom muzičaru koji je svirao na dubrovačkim trgovima, ali i bio omiljeni muzičar na dvoru cara Dušana, na njegovom krunisanju je svirao carsko kolo. Njemu u čast, Društvo prijatelja Manastira Svetih Arhangela, Dom kulture „Gračanica“ i Fondacija Sveti Arhangeli osnovali su „Medimus“.
U Prizrenu živi dvadesetak srpskih stanovnika. Pa ipak, kažu organizatori, festival ni u jednom trenutku nije izazvao bilo kakvo negodovanje u lokalnoj zajednici i njenim institucijama. Oni sarađuju sa njima, a okolina prepoznaje značaj ove manifestacije.
Do sada su zbog „Medimusa“ u Prizren dolazili umetnici iz 13 zemalja, među kojima su i svetski značajni poput Divne Ljubojević, Slobodana Trkulje, braće Teofilović i Edina Karamazova.
Muzički direktor festivala, gitarista Darko Karajić, profesor beogradskog Fakulteta muzičke umetnosti i član ansambla „Renesans“, i ove godine tradicionalno, počinje program koncertom ansambla „Medimus“ koji nastupa sa različitim umetnicima. Oni, kako su kazali organizatori, „svoj program stvaraju samo par dana pred početak Festivala, inspirisani ambijentom koji ih okružuje“.
Nakon njih, publika će imati priliku da čuje mlad ansambl „Rubens Rosa“ koji dolazi iz Bazela, sa čuvene bazelske škole Schola Cantorum Basiliensis.
Drugog dana Festivala, nastupiće ansambl „Musica Profana“ iz Mađarske, kao i ansambl „Camerata Musica Antiqva“ iz Italije.
Festival nije komercijalne prirode. Ulaz na obe festivalske večeri je besplatan. Publika je šarolika, od lokalnih Prizrenaca, ljudi koji dođu iz Beograda i drugih gradova Srbije do predstavnika međunarodne zajednice na Kosmetu i turista.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Pretnje Aleksandra Vučića i njegovi pokušaji da obeshrabri građane da se priključe Vidovdanskom protestu zvuče kao zviždanje u mraku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
