Reditelj, scenarista, istoričar umetnosti i likovni kritičar Đorđe Kadijević preminuo je u 94. godini. Autor kultne „Leptirice“ i serije „Vuk Karadžić“ ostavio je neizbrisiv trag u domaćem filmu i televiziji, a Jugoslovenska kinoteka najavila je retrospektivu njegovih ostvarenja
Veliki filmski i televizijski reditelj, scenarista, istoričar umetnosti i likovni kritičar Đorđe Kadijević preminuo je 10. jula u Beogradu u 94. godini, objavila je Jugoslovenska kinoteka.
Jugoslovenska kinoteka će u septembru prikazati retrospektivu filmova Kadijevića, koji je i laureat njenog najvećeg priznanja – Zlatnog pečata za izuzetan doprinos sedmoj umetnosti.
Đorđe Kadijević rođen je 6. januara 1933. u Šibeniku, a deo njegovog rada pripada crnom talasu jugoslovenske kinematografije. Diplomirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a profesionalnu karijeru započeo je kao likovni kritičar i publicista, da bi se od kraja šezdesetih godina posvetio filmu i televiziji, prenosi Danas.
Proslavio se filmovima „Leptirica“ (1973), koji se smatra prvim srpskim horor-filmom i klasikom domaće kinematografije, kao i ostvarenjima „Sveto mesto“, „Praznik“ i „Čovek koji je pojeo vuka“.
Takođe je ostavio veliki trag na televiziji kao reditelj serije „Vuk Karadžić“ (1987–1988), jednom od najznačajnijih istorijskih televizijskih projekata u našoj zemlji koja je dobila je nagradu Gran-pri Evrope na festivalu u Rimu.
Tokom višedecenijske karijere dobio je brojna priznanja za doprinos filmskoj i televizijskoj umetnosti, a smatra se jednim od pionira domaće filmske fantastike i horora. Njegov opus odlikuju snažna vizuelna estetika, istorijske teme i istraživanje metafizičkih i folklornih motiva.
View this post on Instagram
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Umetnici koji su odbili da učestvuju na Oktobarskom salonu kažu da je to zbog nejednakih honorara. Jelena Medaković, sekretarka za kulturu Beograda, kaže „honorari su jednaki za sve“
Iako se program ovogodišnjeg Bitefa sveo na samo jednu predstavu, i iako je do njegovog početka ostalo nepunih mesec dana, nema zvaničnih informacija o sudbini festivala. Priča se da će se o svemu pobrinuti direktor Beogradskog dramskog pozorišta Jug Radivojević
Najpre je saopšteno da honorari za umetnike na 61. Oktobarskom salonu nisu predviđeni. Onda su pojedinim umetnicima ponuđeni honorari dvostruko veći nego prethodnih godina
Nakon što je izvesni Marin Medak pozvao hrvatske branitelje i sve građane da bojkotuju beogradsku predstavu "Ljudi odozgo", gostovanje u Osijeku je otkazano. Razlog: u njoj glumi Sergej Trifunović koji „nije dobrodošao zbog svojih ranijih izjava o Hrvatskoj“
Klementina Suhanov, Gombrovič. Ja, genije;
s poljskog prevela Milica Markić, Službeni glasnik, Beograd, 2025
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
