Preminuo je francuski glumac Alen Delon, prenosi AFP. Vest o smrti čuvenog glumca potvrdila su njegova deca. Za Francuze on je bio filmski grand fauve (velika zverka). Za Srbiju ga vezuje "afera Marković" koja je uzdrmala Francusku, a o čemu je Dušan Savković napisao roman "Gorila"
Čuveni francuski glumac Alen Delon preminuo je u 89. godini, objavila je agencija AFP.
Vest su potvrdila njegova deca: „Alen Fabijen, Anuška, Entoni, kao i Lubo (pas), duboko žale što objavljuju odlazak svog oca“.
Porodica je saopštila da je Alen Delon preminuo mirno, u svom domu, okružen svojim najmilijima.
Velika zverka
Za Francuze, Delon je vrhunski bioskopski grand fauve (velika zverka) koji je šarmirao Evropu i utro sebi put tokom 1960-ih, glumeći u hitovima kao što su Roko i njegova braća (1960) i Leopard (1963).
Delonovo detinjstvo i adolescencija bili su mučni i problematični.
Rođen je u predgrađu Pariza 1935. godine. Imao je tek četiri godine kada su mu se roditelji razveli, a on završio u hraniteljskoj porodici. Kao dečak bio je buntovnik, pisao je BBC.
Prijavio se za mornaricu i učestvovao u vojnim akcijama u Indokini, ali je izveden pred vojni sud zbog krađe džipa.
U Parizu kasnih 1950-ih, živeo je među prostitutkama i gangsterima pre nego što ga je izgled doveo u svet filma.
Veliki zavodnik i nesrećan čovek
Delon je važio za jednog od najlepših muškaraca na planeti. Iz glume se povukao 2017. godine, kako je sam govorio, „pre nego što mu starost oduzme sav šarm“.
„Nema ništa gluplje od veštačke mladosti – ne možete nikoga da prevarite, ali možda ćete nasmejati ljude“, rekao je on jednom prilikom.
Iako je u životu imao dosta uspeha, kako u poslu, tako i kod žena, Delon je svojevremeno izjavio: „Ja sam programiran da budem uspešan, ali ne i srećan. To ne ide zajedno“.
Govorio je da je umoran od slave jer nije mogao da živi kao drugi ljudi i da nikada nije imao privatnost koja mu je bila preko potrebna.
Osim prema ženama, veliki strast je gajio i prema novcu, alkoholu i oružju. Smatrao je i da je njegov život toliko komplikovan da „nema tog novinara koji bi mogao da ga opiše“.
Delon i afera Marković
Alen Delon je bio dovođen u vezu sa političkim skandalom 1968. koji je izazvalo ubistvo njegovog telohranitelja Stevana Markovića.
Tokom snimanja filma o Marku Polu u Beogradu 1962. Delon je upoznao Miloša Miloševića i angažovao ga kao telohranitelja. Nekoliko godina kasnije, pošto je Milošević otišao u Ameriku, Delonu je predložio kao zamenu svog rođaka Stevana Markovića koji je u tom trenutku u Francuskoj radio razne poslove i bavio se sitnim kriminalom, piše BBC.
Marković je voleo da se kocka i organizovao je zabave za pripadnike visokog društva, a navodno je posedovao fotografije mnogih poznatih ličnosti u kompromitujućim situacijama.
Telo Markovića pronađeno je na deponiji izvan Pariza, dok je Delon snimao film Bazen sa Romi Šnajder na Azurnoj obali 1969. Policija je istraživala da li je Marković imao fotografije Klod Pompidu, supruge tadašnjeg kandidata za francuskog predsednika Žorža Pompidua.
Štampa je ovaj slučaj nazvala „afera Marković“, a Delonov prijatelj, korzikanski mafijaš Fransoa Markatoni je uhapšen i kasnije pušten iz pritvora. Slučaj Marković nikada nije rešen.
Dušan Savković je o tome napisao roman „Gorila“.
Pored insignija kralja Petra I Karađorđevića koje su već deo izložbe „Čekajući stalnu postavku“, Istorijski muzej Srbije će izložiti i kraljev presto, a povodom 120 godina njegovog krunisanja
Novi Lantimosov film svakako “ima svoje trenutke”, ali je sigurno jedno od najslabijih ostvarenja u njegovoj dosadašnjoj filmografiji. Nije pucanj u prazno, ali je daleko od pogotka u centar mete. Očigledno da je Lantimos sa novim filmom požurio a da se nije dovoljno posvetio scenariju, te da je snimio trosatnu bizarnost koja je, manje-više, sama sebi svrha
Možda je opseg tema koje treba staviti pod “krov” razgovorno-tematskog filma od 90 minuta preširok, ali gledalac teško da će ijednog trenutka primetiti i stvarno osetiti i najslabašniji dašak kalkulantstva (tako svojstvenog i takozvanoj projektnoj levici) u ovom vrlo dobrom dokumentarističkom delu
Velika lepota priča je o večnom Rimu, možda takav film ne bi mogao da nastane izvan Rima, o lepoti i praznini Rima, večnom Rimu mudrosti i svakodnevnom Rimu gluposti. To je – kako kaže glavni junak – mesto u kom su najzanimljiviji ljudi turisti. Rimljani se tako utapaju u svojoj brokatnoj pustoši, u jalovosti diskoteka, ubijajući ostatke datog im vremena eskapističkim cupkanjem na kolektivnim đuskama ili vodeći uz skupa pića buržoaske razgovore o marksizmu
Poslednji solo album Davida Gilmoura neočekivano je intimno delo, koje baca drugačije svetlo na njegovu karijeru posle Pink Floyd
Ako se zaista uvede obavezno služenje vojnog roka najviše će se radovati vlasnici kafana i šatora - eto njima posla oko ispraćaja. Što se svih drugih tiče – isuviše je nedorečenosti u predlogu koji je na stolu, kao da se grupa neukih malo poigrala sa Vojskom Srbije
Od tri koraka koja je ministar kulture Nikola Selaković najavio u cilju vraćanja upotrebe ćiriličkog pisma, jedan je besmislen, drugi štetan, a treći nije ništa novo
Ispovest uzbunjivača iz Vojske Srbije
U Vojsci ostaju oni koji nemaju kuda da odu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
