Preminuo je francuski glumac Alen Delon, prenosi AFP. Vest o smrti čuvenog glumca potvrdila su njegova deca. Za Francuze on je bio filmski grand fauve (velika zverka). Za Srbiju ga vezuje "afera Marković" koja je uzdrmala Francusku, a o čemu je Dušan Savković napisao roman "Gorila"
Čuveni francuski glumac Alen Delon preminuo je u 89. godini, objavila je agencija AFP.
Vest su potvrdila njegova deca: „Alen Fabijen, Anuška, Entoni, kao i Lubo (pas), duboko žale što objavljuju odlazak svog oca“.
Porodica je saopštila da je Alen Delon preminuo mirno, u svom domu, okružen svojim najmilijima.
Velika zverka
Za Francuze, Delon je vrhunski bioskopski grand fauve (velika zverka) koji je šarmirao Evropu i utro sebi put tokom 1960-ih, glumeći u hitovima kao što su Roko i njegova braća (1960) i Leopard (1963).
Delonovo detinjstvo i adolescencija bili su mučni i problematični.
Rođen je u predgrađu Pariza 1935. godine. Imao je tek četiri godine kada su mu se roditelji razveli, a on završio u hraniteljskoj porodici. Kao dečak bio je buntovnik, pisao je BBC.
Prijavio se za mornaricu i učestvovao u vojnim akcijama u Indokini, ali je izveden pred vojni sud zbog krađe džipa.
U Parizu kasnih 1950-ih, živeo je među prostitutkama i gangsterima pre nego što ga je izgled doveo u svet filma.
Veliki zavodnik i nesrećan čovek
Delon je važio za jednog od najlepših muškaraca na planeti. Iz glume se povukao 2017. godine, kako je sam govorio, „pre nego što mu starost oduzme sav šarm“.
„Nema ništa gluplje od veštačke mladosti – ne možete nikoga da prevarite, ali možda ćete nasmejati ljude“, rekao je on jednom prilikom.
Iako je u životu imao dosta uspeha, kako u poslu, tako i kod žena, Delon je svojevremeno izjavio: „Ja sam programiran da budem uspešan, ali ne i srećan. To ne ide zajedno“.
Govorio je da je umoran od slave jer nije mogao da živi kao drugi ljudi i da nikada nije imao privatnost koja mu je bila preko potrebna.
Osim prema ženama, veliki strast je gajio i prema novcu, alkoholu i oružju. Smatrao je i da je njegov život toliko komplikovan da „nema tog novinara koji bi mogao da ga opiše“.
Delon i afera Marković
Alen Delon je bio dovođen u vezu sa političkim skandalom 1968. koji je izazvalo ubistvo njegovog telohranitelja Stevana Markovića.
Tokom snimanja filma o Marku Polu u Beogradu 1962. Delon je upoznao Miloša Miloševića i angažovao ga kao telohranitelja. Nekoliko godina kasnije, pošto je Milošević otišao u Ameriku, Delonu je predložio kao zamenu svog rođaka Stevana Markovića koji je u tom trenutku u Francuskoj radio razne poslove i bavio se sitnim kriminalom, piše BBC.
Marković je voleo da se kocka i organizovao je zabave za pripadnike visokog društva, a navodno je posedovao fotografije mnogih poznatih ličnosti u kompromitujućim situacijama.
Telo Markovića pronađeno je na deponiji izvan Pariza, dok je Delon snimao film Bazen sa Romi Šnajder na Azurnoj obali 1969. Policija je istraživala da li je Marković imao fotografije Klod Pompidu, supruge tadašnjeg kandidata za francuskog predsednika Žorža Pompidua.
Štampa je ovaj slučaj nazvala „afera Marković“, a Delonov prijatelj, korzikanski mafijaš Fransoa Markatoni je uhapšen i kasnije pušten iz pritvora. Slučaj Marković nikada nije rešen.
Dušan Savković je o tome napisao roman „Gorila“.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
