fotografije: marko rupena
“Takozvane aktuelne predstave za moj ukus često imaju i nekakvu vrlo površnu didaktičnost. Kada to kažem, onda mislim na određeno nametanje ideja gledaocu, šta treba da misli i slično. Mene u pozorištu ne interesuje toliko nečija pamet, uvek mi je mnogo važnije ono što ostaje sakriveno, naslućeno, nego ono što se direktno kaže”
Prodaja ulaznica za 57. Bitef je počela, što znači da je bojazan da li će Nikita Milivojević uspeti da od februara kada je imenovan za umetničkog direktora ovog festivala sastavi program za njegovo ovogodišnje izdanje, bila ishitrena. Bitef počinje 3. oktobra i traje do 10. oktobra, pa će tada moći da se govori i o njegovoj selekciji, o devet predstava iz Nemačke, Grčke, Mađarske, Litvanije, Švedske, Burkine Faso / Belgije i tri iz Beograda.
Početkom jula je održan i 10. “Šekspir festival” čiji je Milivojević osnivač i na kome je od osam predstava bilo samo dve iz Srbije, a čija će deveta, opet inostrana, biti prikazana u oktobru. Krajem jula, u grčkoj Elefsini gde je rođen Eshil, režirao je njegove Persijance, a uskoro počinje da režira Undergraund u Atini po motivima istoimenog filma Emira Kusturice, drame Proleće u januaru i romana Bila jednom jedna zemlja Dušana Kovačevića.
Pa, da počnemo.
“VREME”: Vaš mandat umetničkog direktora Bitefa počeo je burno, i činilo se da ćete ovogodišnju selekciju raditi pod pritiskom tog početka. Međutim, barem spolja gledano, deluje da je sve prošlo mirno i kako treba. Pod uslovom da utisak ne vara, kako tumačite da je gnev javnosti zbog odnosa vlasti prema značajnim pojedincima i kulturi prestao čim je neki drugi problem postao aktuelan? Da li je to uobičajena pojava ili je Bitef važniji od svake politike?
NIKITA MILIVOJEVIĆ: Ništa nije važnije od politike, tako se bar meni čini već dugi niz godina. Što se tiče Bitefa, uskoro imamo konferenciju za novinare i na njoj zvanično saopštavamo repertoar festivala i sve detalje u vezi s predstavama, to znači da je zaista sve u redu, utisak vas ne vara.
Na početku mandata ste predložili da ove godine gledamo selekciju Ivana Medenice, a da vi tu budete, kako ste izjavili, simbolično. A onda je, rekli ste, sve otišlo u pogrešnom pravcu. U kom?
Kada sam pozvao Ivana Medenicu i rekao mu da sam iz Bitefa dobio poziv da dođem na njegovo mesto, ja još uvek nisam bio načisto da li to da prihvatim ili ne, to sam i njemu rekao . Moja namera je bila da prvo nas dvojica razgovaramo, pre svega da na taj način prestanemo sa nakaradnim običajem da za smene saznajemo iz novina, telefonskih poruka i slično. Mi obojica vrlo dobro znamo kako se to radi u “normalnom” svetu, i bilo mi je sasvim prirodno da on završi sve ono što je planirao, a da tek sledeće godine ja eventualno preuzmem njegovu ulogu. Što se mene tiče, verujem da sam sa svoje strane uradio ono što je trebalo i u tom smislu bilo bi mi drago da onaj ko dođe posle mene na isti način postupi kao što sam ja. Sve ostalo je “pozorište” za druge, i u njemu svako vidi ono što želi da vidi, čuje ono što želi… i kao uvek u sličnim situacijama, svako, naravno, usput tu nešto “pazari” za sebe. U suštini, mislim da sve to više nije vredno neke ozbiljnije priče.
Uveli ste timski rad, koselektorski izbor programa. Šta je iniciralo ovu promenu? Kratak rok možda, jer trebalo je sve završiti za nekoliko meseci?
Ključna reč za to je upravo ovo što ste rekli – promena. Skrenuću vam pažnju da tu postoji određena doslednost. Naime, i u mom prvom mandatu u Bitefu, za relativno kratko vreme mi smo napravili nekoliko važnih promena. Podsetiću vas da je, recimo, Bitef teatar prvi u našoj zemlji uveo blok sistem igranja predstava i u skladu s tim angažman saradnika po principu ugovora, nešto što i danas smatram suštinskom promenom koja nedostaje našem pozorišnom sistemu. Na dva ključna mesta, izvršnog direktora i koordinatora glavnog programa, angažovane su dve mlade, sjajne osobe, koje su postale moji najbliži saradnici. Mislim da u istoriji srpskog pozorišta na tako odgovorna mesta nikada nisu postavljene mlađe osobe! Ovo govorim jedino zato što je i koselektorski tim proizvod istog takvog razmišljanja. Inače, taj način rada nisam ja izmislio, to je nešto što već odavno postoji, mnogi svetski festivali imaju koselektorski tim. Moje saradnice Ksenija Đurović i Tijana Grumić su dve izvanredne mlade osobe, izuzetno darovite, već sa ogromnim iskustvom, u njima prepoznajem sve ono najbolje što ovo društvo ima u novim generacijama i veoma mi je drago da sarađujemo. Već sada nam je jasno da je ovakav način saradnje višestruko koristan za Bitef.
Kakav nam Bitef treba, bilo je pitanje diskusije organizovane proletos. Da li su odgovori bili, ili će tek biti, primenjivi u praksi?
Prvo moram da kažem da je taj susret prevazišao sva moja očekivanja. Za mene je to bio primer kako grupa ljudi različitih iskustava, interesovanja, profesija, koji su prvi put seli zajedno za sto, treba da razgovara. Verujem da kada bi se na taj način razgovaralo u ovom društvu, njegova slika bi izgledala sasvim drugačije. Posle dugo vremena to je bio susret koji mi ponovo vraća neku nadu, bar što se tiče našeg pozorišta. Mislim da je prirodno s vremena na vreme napraviti sastanak te vrste, to nije ništa niti novo niti neuobičajeno. U više navrata već sam rekao da s obzirom da sam pre svega reditelj, za mene je timski rad nešto najprirodnije, jer u pozorištu ja sebe ostvarujem kroz druge, a to između ostalog znači da moraš znati da vodiš svoj tim ali da istovremeno dozvoliš i da budeš vođen. Mi imamo transkript razgovora sa tog sastanka, i to je sada dalje tema naših internih sastanaka. Neke sugestije mislim da će biti vidljive već na ovogodišnjem festivalu, neke ideje pokušaćemo da realizujemo za sledeći festival, a za neke stvari još uvek nismo sigurni na koji način su primenljive, tako da nam je potrebno više vremena i razgovora.
Poslednja premijera u 2024. je „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Dušana Kovačevića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, drama za koju reditelj Milan Nešković kaže da je „možda najlepše napisana melodrama na srpskom jeziku“
Na sednici koja je završena noćas, odbornici vladajuće koalicije u Nišu izabrali su Marka Stošića, profesora fizičkog iz Doljevca, i bibliotekarku Anu Savić za v.d. direktore Narodnog muzeja i Narodnog pozorišta
Sve se desilo impulsivno, bez dogovora – kaže Ivana Savić Jaćić o crvenim dlanovima koje su, nakon baletske predstave „Krcko Orašćić“ pokazali članovi Baleta i Orkestra Narodnog pozorišta u Beogradu
Uprava pozorišta u Vranju otkazala je izvođenje predstave „Galeb“ navodno zbog tehničkih razloga, čim je saznala da će glumci javno uputiti podršku studentima. Pre Vranja, i upravi Narodnog pozorišta u Beogradu se nije dopalo što su glumci javno iskazali svoj stav
Ministarstvo kulture je objavilo da će Vlada na prvoj sednici glasati o njihovom Rešenju o obustavi izvršenja Tarife, te da će preispitati nepravilnosti u radu OORP među kojima se najviše njih odnose na advokata Dušana Mijatovića
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
