Autor programa ovogodišnjih, 43. Beogradskih muzičkih svečanosti je Zoran Erić, kompozitor i profesor Fakulteta muzičke umetnosti. Uskladivši želje i mogućnosti, odlučio je da od 15. do 26. oktobra publici BEMUS-a pokaže 16 koncerata i niz majstorskih radionica.
Pozvao je Orkestarski ansambl i kamerni hor „Accentus“ iz Pariza da otvore BEMUS, odlučio se da posebnim programom obeleži 200 godina od rođenja Franca Lista izvođenjem njegove Faust simfonije, zatim desetogodišnjicu smrti kompozitora Aleksandra Obradovića premijernim izvođenjem njegovog Trećeg klavirskog koncerta, i da četrdeseti rođendan hora „Collegium musicum“ proslavi delom koje je za ovu priliku naručio BEMUS od Milana Mihajlovića, zatim da premijerno pokaže još dva naslova: operu Mileva Aleksandre Vrebalov po libretu Vide Ognjenović u izvođenju Srpskog narodnog pozorišta, i Koncert za violinu i gudački orkestar Vuka Kulenovića. Aduti programa su i čelisti Ištvan Varga i Miša Majski, „Camerata serbica“, i „Gudači Svetog Đorđa“. Pozvao je takođe dve lutkarske opere: Čarobnu frulu iz Zagreba i Kralj prisluškuje iz Ljubljane, kao i dve cirkuske predstave namenjene osobama sa specijalnim potrebama i ostalima. Za kraj, izabrao je koncert jednog od najboljih pijanista današnjice, Borisa Berezovskog.
Zamolili smo Zorana Erića da opravda i obrazloži svoj izbor.
„VREME„: Glagol u sloganu ovogodišnjeg BEMUSA „Spoj danas!“ je u imperativu. Zašto?
ZORAN ERIĆ: Glagolski oblik jeste imperativ, ali je to, u stvari, sugestija. Sugerišemo to programom ovogodišnjeg BEMUS-a i očekujemo da publika to prihvati, razume i podrži. Spajanje je naša potreba, mnogo smo vremena potrošili na razdvajanje. BEMUS je, kao uvek do sada, onaj trenutak u oktobru kada se u Beogradu nalaze neka od najznačajnijih imena iz sveta klasične i moderne umetničke muzike. BEMUS je festival na koji su Beograđani, kao i oni koji su u to vreme gosti ovoga grada, navikli, koji vole i koji sa radošću iščekuju. To sve želimo da snažno spojimo i dobijemo Svečanosti, koje ovaj festival afirmiše u samom svom nazivu. Pored svega što je BEMUS i do sada imao, želimo da ovaj festival „spojimo“ i sa nekim delima koja do sada nismo čuli, pa će on predstavljati mesto susreta publike i ekskluzivnih svetskih i srpskih premijera ovih dela.
Kada ste pre godinu dana postali umetnički direktor BEMUS–a, najavili ste da nećete radikalno menjati koncepciju festivala. Zašto mislite da je „za svakog ponešto„, dakle festival opšteg tipa – dobar koncept? Da li je u našim finansijskim okolnostima to ujedno i najlagodniji koncept?
Tačno je da sam rekao da neću radikalno menjati koncept BEMUS-a. Mislim da sam to obećanje održao. U stvari, moja formulacija je bila da „neću biti revolucionaran po svaku cenu i da ne treba očekivati promene koje će BEMUS pretvoriti u festival kakav on nikada do sada nije bio“. Podsetio bih da sam, neposredno po izboru na mesto umetničkog direktora i selektora programa BEMUS-a, rekao i da ću, na određeni način, nastaviti putem kojim je BEMUS krenuo 2001. godine, kada je za umetničkog direktora postavljena Ivana Stefanović, koja je festival uređivala do 2006. godine. BEMUS je tih godina primetno počeo da dobija fizionomiju modernog, aktuelnog i zanimljivog evropskog festivala. Takav BEMUS je u značajnoj meri zainteresovao publiku, posebno njen mlađi deo, pa sam smatrao da bi bilo dobro nastaviti tim putem.
Rekao sam, takođe, da će BEMUS biti ekskluzivan po tome što će imati svetske premijere novih dela koja do sada nismo čuli, kao i da će se na programu festivala naći i dela koja smo retko slušali, a zbog njihove vrednosti i značaja trebalo je da ih slušamo češće, kao i nova i atraktivna tumačenja dela koja već dobro poznajemo. Međutim, kada sam govorio kakav bih festival u programskom smislu želeo da napravim, posebno sam napomenuo da na BEMUS-u upravo „neće biti za svakoga ponešto“. Mislim da sam i to obećanje održao. Dakle, ja nisam za festival opšteg tipa i to nije nešto što bih ja smatrao dobrim konceptom. To čak nije ni najlagodniji koncept, a svakako nije ono što ja želim. Mislim da nije ni ono što sam u programskom smislu uradio. Pogledajte, uostalom, program i videćete da nema „za svakoga ponešto“ i da nije sve tako „lagodno“. Ali, da li je program festivala raznovrstan? Da, mislim da jeste.
Ono što ove godine nisam uspeo, a obećao sam, jeste da na BEMUS dovedemo, pored sjajnih izvođača, i istaknute kritičare, menadžere i druge goste, koji ovakav festival i sve što se na njemu događa mogu na poseban način obogatiti i afirmisati. Žalim zbog toga, nadam se da će sam festival neke od ovih ljudi privući, a meni ostaje da se ovim pitanjem posebno bavim sledeće godine.
Što se, pak, finansija tiče, reći ću da je BEMUS dobio ono što se dobiti moglo i da su sredstva trošena racionalno, sa uverenjem da će publika dobiti najbolje za novac koji se u ovoj zemlji teško stiče i za ovakve svrhe – teško izdvaja.
Prošle godine ste najavili da ćete insistirati da svaki BEMUS počne koncertom Beogradske filharmonije, i to na „Kolarcu„. Zašto ste odustali od te namere?
Nisam odustao. Insistirao sam. Nisam uspeo. Tu ni slogan „Spoj danas“ nije pomogao. Prošle godine sam rekao i da ćemo nastaviti sa praksom dovođenja velikih ansambala, ukoliko to sredstva budu omogućavala. Na BEMUS su, od njegovog osnivanja, dolazili veliki orkestri sa velikim dirigentima i solistima i takva gostovanja uvek su izazivala ogromnu pažnju festivalske publike i celokupne javnosti. S druge strane, mi smo, kao i u još nekim stvarima, pomalo skloni favorizovanju visokih vrednosti koje nam stižu sa strane, a dešava nam se da zabušavamo kada su u pitanju naše, isto tako visoke vrednosti. Zato, kada su u pitanju veliki ansambli, rekao sam da ćemo, uz sve uvažavanje gostiju, počasno mesto ponuditi Beogradskoj filharmoniji, najznačajnijem i najboljem orkestru u zemlji. Od njih zavisi da li će na BEMUS-u i nastupiti. To sam, dakle, rekao, a tako je i bilo. Od Beogradske filharmonije je zavisilo, a zavisiće i nadalje, da li će nastupiti na BEMUS-u.
Kompozicija Senke snova i mora Milana Mihajlovića je BEMUS–ova narudžba. S obzirom na to da je festival inicijator nastanka ovog dela, kakve obaveze ima prema njegovom daljem životu?
BEMUS uvek naručuje delo istaknutom srpskom kompozitoru i ono se na festivalu izvodi premijerno. Tako je bilo do sada, tako će biti i sa delom Milana Mihajlovića. Ono je, po porudžbini festivala, napisano povodom 40 godina od osnivanja hora „Collegium musicum“, i izvešće ga ovaj naš proslavljeni hor sa dirigentom i osnivačem Darinkom Matić Marović. Kada je, međutim, dalji život naručenog dela u pitanju, moram da kažem da se u tom pogledu nadamo uspešnoj premijeri, dobrom prijemu kod publike i velikom dopadanju na koje delo računa kod ansambla koji ga izvodi. Bio sam i sam u takvoj situaciji ranijih godina i, koliko se sećam, dalji život dela proticao je (i dan-danas protiče) u redovnoj aktivnosti (repertoaru) ansambla za koji je pisano. Naime, ansambl će nastaviti da izvodi delo ukoliko postoje volja i želja da se to čini. To je jedini način i put da delo dalje živi.
Prošlogodišnji BEMUS je zatvoren koncertom Njujorške filharmonije u Sava centru. Ove godine ste se odlučili za solistički koncert ruskog pijaniste Vasilija Berezovskog u Areni. Da li u izboru ovog prostora, u kome su do sada održavani koncerti druge vrste muzike, ima podsvesne želje za omasovljenjem ozbiljne muzike?
Koncert Borisa Berezovskog je zasluga i inicijativa menadžmenta Beogradske arene, koju smo mi („Jugokoncert“ kao producent i ja kao selektor programa) sa zadovoljstvom prihvatili. Berezovski se po atraktivnosti i značaju (i po terminu) bezuslovno uklapa u program festivala kakav je BEMUS, pa se prihvatanje ovakve inicijative sa naše strane nije dovodilo u pitanje. Očekujem da ova saradnja na inicijativu Arene bude plodna i da ovaj događaj bude vrlo uspešan. Da, očekujem i da će se neka druga publika približiti ovom festivalu preko zvezde kakva je Berezovski i da će ambijent Arene biti funkcionalno prilagođen, kako bismo dobili i dobar utisak i dobar zvuk (što posebno želimo i očekujemo). Lično nisam suviše naklonjen nekim spektaklima kada je ova vrsta muzike u pitanju. Verujem, međutim, da za ovakvom, drugačijom prezentacijom postoji potreba, da to neka druga generacija i neka druga publika žele, pa im treba izaći u susret. Ali, isto tako sam siguran da će ovaj koncert ostati u okvirima izvrsnosti jednog istinski vrednog umetničkog čina. U stvari, ja to želim i očekujem.
Godinama unazad BEMUS nije jedini najveći i najatraktivniji događaj u beogradskom muzičkom životu. Kako podnosite konkurenciju?
Vrlo lako. Hvala bogu da BEMUS nije ni jedini, ni najbolji, ni najatraktivniji. Bio bih još srećniji da je konkurencija i veća i jača. To je sjajno za Beograd i znači da je ovaj grad postao značajna destinacija umetničke muzike! Sve što tome ide u prilog – pozdravljam. BEMUS se trudi da bude atraktivan i svež i da beogradskoj publici ponudi izvrsne soliste, ansamble i vrhunska izvođenja. U tome nije usamljen, to rade i drugi, ponekad sa većim uspehom. Čestitam i radujem se. To ide svima nama u prilog, pa ako je konstatacija iz vašeg pitanja tačna, onda smo mi, kao grad i društvo u celini, u sjajnoj situaciji. Neka onda tako bude i dalje. BEMUS će se već uklopiti u sve te atraktivnije i veće događaje u muzičkom životu Beograda. Ono što mene obavezuje jeste tekst koji je Odbor BEMUS-a usvojio još u novembru 2007. godine, a u kome piše da je „BEMUS najstariji i najznačajniji muzički festival u Republici Srbiji. Koncepcija njegovog planiranja i programiranje pojedinačnih festivalskih događaja moraju da uvažavaju ovakvu reputaciju festivala. BEMUS je manifestacija od posebnog značaja za Grad Beograd, koja mora da se razvija i čiji je cilj, između ostalog, edukacija muzičke publike. U tom smislu, publici će se predstavljati visoko vredni programi koji svojim sadržajem obogaćuju muzički život, unapređuju muzičku, ali i opštu kulturu i utiču na pozitivan odnos prema kvalitetnoj muzici uopšte.
Ja se ovoga, kao umetnički direktor i selektor programa, moram držati i mislim da to i činim.
Vi ste kompozitor, i to veoma prisutan. Da li, zbog vaše funkcije na BEMUS–u, četiri godine neće biti izvedeno nijedno vaše delo na ovom festivalu?
Ne znam da li ću četiri godine biti umetnički direktor ove manifestacije. To će zavisiti od mnogih stvari i ne samo od mene. Ukoliko se to ipak dogodi, podrazumeva se da nijedno moje delo za to vreme neće biti izvedeno na festivalu koji ja programski uređujem. Iako o izvođenju nekog dela, uključujući moje, uvek odlučuju izvođači, u ovoj situaciji ću odlučivati ja i biće kao što sam već rekao. Bivao sam i ranije u sličnim pozicijama i nisam ih koristio za ličnu promociju, pa ne bih sada počinjao. Kako ste i sami rekli da BEMUS nije „jedini najveći i najatraktivniji događaj u beogradskom muzičkom životu“, smatram da ću na tim drugim mestima i ja, kao i do sada, igrati neku ulogu. A na BEMUS-u će za te četiri godine biti izvedeno mnogo srpske muzike. I stare i nove. I one koju već znamo i one koju ćemo tek upoznati.
