Pod baldahinom sijaličica

U decembru sam doputovao u Evropu bez kaputa. Objašnjenje postoji, ali je bez njega zanimljivije. Prijatelj me je dočekao sa rezervnim kaputom na aerodromu u Amsterdamu. Na tamošnjoj buvljoj pijaci kupio sam kazahstansku bundu, koju su u Beogradu odmerili uz komentar: „Pokojnik je bio nešto krupniji.“ U toj bundi sam izašao na izbore. Boris Tadić se, sa parolom „Budućnost oduvek“ borio protiv Koštunice, čiji je izborni moto bio „U početku beše reč“. Kontrolore izbora, koje pamtim kao podozrive čičice sa kačketima, u našoj opštini zamenili su mlađi ljubazni ljudi. Ispostavilo se da je izgled izbora bio bolji od njihovih rezultata. Čudo jedno, kad god radikali dobijaju mnogo glasova, posmatrači se mudro namršte i kažu: baš smo to očekivali, to je normalno, nije nam ništa. Šta je normalno? Da nemoć u Srbiji glasa za još više nemoći? Takve rezultate nisam želeo da očekujem. Činjenica da se dešava nešto neočekivano jedan je od dokaza da sam opet u Beogradu.

Uvek obećam sebi da ovog puta neću pisati o Beogradu, a onda me to uzme pod svoje i ja se pretvorim u učesnika i svedoka polifonije grada. Svedočim da je: Na zgradi moga oca u Pančevu prodavnica reklamirala „Veliki Izbor Okova“. Nad bioskopom „20. oktobar“ pisalo je „Danas Ima Filmskih Predstava“, kao da to treba posebno naglasiti. Trajao je rat ruža između grand i don kafe. Posle 50 godina provedenih u andergraundu, glumac Laza Ristovski se popeo na krov da sa Deda Mrazom popije MB pivo – „Svetsko, a naše“. Na reklamu pepsi-kole – „Zgrabi me“ Beograđani su odgovarali – „Zgrabiš ti mene“, popraćajući te reči skaradnim gestom. „Modelsice se krešu za pare“, govorili su klevetnici. Crni Gruja je mahao jataganom u „Utisku nedelje“. Jegermajsterov bilbord je tvrdio da ako prste stavite na glavu, imitirajući jelenske rogove – „razumeće vas svet“. Šta će razumeti? Da ste poludeli?

Posle izbora, tabloidi su se zabavili pitanjem ko, prema viđenju japanskih astrologa, može formirati najstabilniju vladu. Jedan beogradski taksista, koji je sebe opisao kao „Palestinca sa Durmitora“, ponudio mi je definiciju demokratije: „demokratija je kad možeš reć’ svašta, a nemaš ništa“. Drugi taksista se žalio da je svakim danom sve gore: „Prvo sam radio osam, pa deset pa dvanaest sati. Pre sam voleo da izađem i vozim za Novu godinu. Pre je bilo: ‘majstore, pusti nešto veselo’, a sad sve nešto usiljeno. Gledaju da negde budu do dvanaest, da kažu da su bili, a posle samo gledaju da se strovale kod nekoga.“ Treći taksista je odmahnuo rukom: „Ako preko godine nisi zaradio, neće ti pomoći dve hiljade što zaradiš za tu noć. Neću da vozim to za Novu godinu. I mi imamo dušu.“

Dimitrije Tucović je na Slaviji izgledao kao riba uhvaćena u svetlosnu mrežu. Palata „Albanija“ je pozelenela a reflektori sa njenog vrha strigli su preko grada. Grafit u Carigradskoj je tvrdio „Žuto je zelenije od plavog“. Ili tako nešto. Tvrđava na Kalemegdanu je naizmenično postajala ljubičasta i bela.

Gledao sam kako Rundek svoj kamerno-kabaretski manir pokušava da prilagodi proslavi na Trgu republike. U trenutku kad smo otvorili šampanjac, na Novom Beogradu su, umesto kalašnjikova, zapucale petarde.

„Novca! Zdravlja!“

„I sreće! Na Titaniku su imali novca i zdravlja, ali nisu imali sreće.“

Letele su rakete. Moja majka je razdragano izašla na terasu da posmatra obojeno nebo. Sećajući se nekih prerano ustreljenih, nisam povirio na terasu do jedan. Gledao sam Konana Varvarina a zatim spokojno otišao na spavanje. Sutradan sam prošetao „ulicom otvorenog srca“ i otišao na Kalemegdan. Na Kalemegdanu je zeleni čovek još davio bronzanu zmiju. Golub se odmarao na glavi Jovana Gavrilovića, dobrotvora učiteljske siročadi. Ulični pas je kijao u magli. Na Savi je mali tegljač vukao veliki šlep.

Uveče sam, pod baldahinom sijaličica u Knez Mihailovoj, sreo nekoliko prijatelja koji su se iz inostranstva vratili za praznike. Konačno sam shvatio šta oni u inostranstvu rade: razvijaju smisao za humor. Lidija je došla iz Rovereta i pročitala da Goca Tržan nije u svađi sa svojim izdavačem. „Sad mi je laknulo“, rekla je Lidija. Miljen je došao iz Bona i izjavio da se u Beogradu čovek lakše prlja, da mu se skuplja crno pod noktima, te da dobija opsesivni impuls čišćenja. Nemo se vratio iz Amsterdama i obnovio svoj stari predlog da sisatoj statui na Spomeniku zahvalnosti Francuskoj sašijemo ogroman brushalter i da joj ga stavimo noću u ime ćudoređa.

U danima posle Nove godine klinci nisu prestali da petardama plaše golubove. Trećeg je zahladilo. Magla se digla i Sava je bljesnula kao kalajisana. Otišao sam kod zubara. Ogledao sam se u njegovim naočarima, uvećanim od blizine. Zubarska pomoćnica mi je držala neko svetlo u ustima. Laktom sam osećao devojčin meki stomak, dok mi je njen prsten svetlucao pred nosom. Četvrtog januara su me Tamarine ruke vaskrsnule, a petog uništile u masaži. Moja maserka veruje u ravnotežu i poučava me: Gde je mera tu je i Bog. Pitanjem boga bave se i brojni naslovi u beogradskim knjižarama. Napisi u časopisima sugerišu da se Srbi boje da će im sekte ukrasti dušu. Na primer, časopis „Zona sumraka“ je upravo obavestio općinstvo da su mormoni u velikoj ofanzivi na Srbiju. Skriven u planinama nadomak Solt Lejk Sitija nalazi se računarski centar mormona, gde je pohranjena velika baza podataka o ljudima koji su već pokršteni ili ih takva sudbina tek čeka. Boj se, čitaoče! Sigurno je i tvoje ime na tom spisku!

U strahu od sekti jedva da smo primetili da je badnjak osvanuo na autobusima. Pod prozorom odjeknuli trube i dam-dam goča stešnjenog između bubnjarske palice i šipke. Oko Božića, majka je počela da mi priča o važnosti pravoslavlja, koju ja u svom kosmopolitizmu očigledno ne uviđam. Na televiziji sam gledao kako pop govori o crkvenim odnosima u Jerusalimu. Pop je pričao razumno i zainteresovao me. Onda je majka promenila kanal da gleda špansku seriju, čiji je režiser verovao da se sva gluma sastoji u širenju očiju. „Vrati mi popa“, uzviknuo sam. „Ma beži bre“, umorno je odgovorila neumoljiva pravoslavka. Otišao sam u sobu i zurio u suncem ozarenu maglu. Golub je zagrebao po plehu pred prozorom i pogledao me okruglim okom, kao da će reći: „A“?