Robert Forster – The Candle and the Flame (EMI/Tapete)
Ova priča počinje davno, u gradu Brizbejnu, trećem po veličini u Australiji, gde su godine 1977. dva školska drugara – Robert Forster i Grant McLennan – osnovali bend The Go-Betweens. Ispostavilo se da će tokom osamdesetih godina baš oni postati jedan od ključnih svetskih alternativnih rok sastava, pošto su Robert i Grant kreirali novi kantautorski stil kojim su naznačili u kom će se smeru kretati stvari sa muzikom ubuduće. Intimnost, pa i privatnost naracije plasirane u okviru pesama, nagovestila je sličan ton današnjih singer–songwritera, a flitvudmekovski dramatični sentimentalni odnosi unutar postave samo su dodavali na uverljivosti inače nesvakidašnjih stihova ovog lirskog gitarskog popa za odrasle (tu su bile još Lindy Morrison za bubnjevima, Amanda Brown sa svojom violinom i oboom – obe u vezi sa osnivačima – te Robert Vickers na basu). Od ukupno devet ploča koje su objavili, potpisnik stavlja ruku u vatru da su Liberty Belle and the Black Diamond Express (1986), Tallulah (1987) i 16 Lovers Lane (1988, svi za Beggars Banquet) – među najboljim izdanjima svog doba. U rodnom Brizbejnu su 2010. po ovom sastavu nazvali čitav jedan most odajući im tako nesvakidašnje priznanje, dok ih svojim uzorima danas nazivaju mnoge australijske grupe, a posebno supertalentovani Bad//Dreems.
Negde na kraju poslednje turneje 1989 – kad su The Go-Betweens bili već načeti odsustvom većeg komercijalnog uspeha uprkos lepim kritikama, i smrtno posvađani nakon višestrukih raskida unutar benda – Robert Forster je upoznao nemačku muzičarku Karin Bäumler, koja mu je osvojila srce, zbog čega se delimično preselio u Evropu i pošao putevima samostalne karijere. Neke tri decenije i devet solo albuma kasnije, zatičemo ga na jednom od najlepših malih umetničkih iskaza što ćete čuti tokom ove godine – The Candle and the Flame (EMI/Tapete). Radi se o još jednoj od velikih romantičnih epopeja sa potpisom ovog autora, čvrsto utemeljenoj u stvarnom životu – posvećen je u potpunosti ljubavi za svoju suprugu Karin, njenom nedavnom oporavku od teške bolesti i činjenici da je ponovo stala na noge dovoljno čvrsto da uhvati palice vibrafona, zasvira i zapeva ponešto. Autor krajnje nepretenciozno navodi ove fizičke i istorijske činjenice iz ličnog dnevnika, isključivo kao okvir u kome se bavi preispitivanjem svog dosadašnjeg životnog puta.
Kao kad bi Lou Reed konačno pisao samo o sebi, što je izbegavao celog života, ili Neil Young isključivo o svojoj ženi, što mu nije uvek tako dobro išlo, tako je Robert Forster ovde dao sebi najteži zadatak: da opiše tok življenja savremenog rok trubadura sa gitarom i sve posledice tog nomadskog izbora. The Candle and the Flame je tako priča o njemu samom, kao glavnom liku sopstvenog ispovednog filma. Nijednog trenutka se ne predajući samosažaljenju, autor se upušta u slavljenje egzistencije takva kakva je, sa svim svojim tamnim i svetlim stranama – što možda zvuči pomalo kao fraza sve dok ne čujete uvodnu pesmu She’s a Fighter (čiji ceo tekst glasi: “She’s a fighter / Fighting for good”), čiji pravednički polet hrabri da se izdrže i najteže dijagnoze. Sve ostale numere bave se Robertovim odrastanjem, donošenjem odluka tokom karijere i preživljavanjem, najbolje opisanim u Tender Years, The Roads, I Don’t Do Drugs, I Do Time, Go Free i posebno u razoružavajuće konfesionalnoj When I Was a Young Man. U svima učestvuju bračni par Forster/Bäumler i deca kao muzičari, ali i bivši članovi The Go-Betweens-a, što albumu The Candle and the Flame daje auru autobiografije u kojoj uživo učestvuju neki od njenih najvažnijih aktera. Na ploči punoj tihih trenutaka samospoznaje, najpotresnije nas čeka u There’s a Reason to Live, gde zatičemo pevača kako u džepu stare jakne nalazi zgužvani papirić sa porukom koju je sam sebi napisao ko zna kad, da bi predupredio napade sumnje: “What you do it matters” (“Radiš nešto što je značajno”). Njegova žena najbolje zna koliko je to istina.
Novi album Roberta Forstera govori nam da se ljubav stvarno može dešavati ceo život, negde i nekome – samo je stvar našeg izbora da li ćemo tim putem ići i mi.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinalu će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
