Sad će valjda da ućute, bar na 48 sati. OK, dobijaćemo poruke u sandučićima, poslednje opomene pred izbore, ili šoping-listu koju vam žena napravi kad pođete na pijacu. A bilo je gusto, zar ne? Tadić i Nikolić su se viđali iz dana u dan, prvo na 3K, pa na B92, tako da sam provalio da nastavljaju dijalog. Znate ono – juče mi je rekao to i to, pa da mu danas odgovorim, da nastavimo gde smo stali. To je kao na Palmi, kad je Tata Brada imao Dijalog dve čuke, pauza za prognozu i reklame, pa opet nastavak Dijaloga. Ova dvojica su se toliko detaljno raspravljali, znači, ipak su imali o čemu da diskutuju, samo – što su čekali izbore, moglo je to da se rasporedi na protekle tri godine. Na kraju su čak dobili zadatak da kažu nešto lepo jedan o drugom i nisu se zbunili – pronašli su kod oponenta neke lepe ljudske osobine. O spotovima ne treba trošiti reči, već ste ih videli, poruke ste čuli – ko viceve, sada ih svi znaju pa više nije fora da se prepričavaju.
Mnogo je strašnije delovala vest da je država Karićima vratila pare od ekstraprofita i to sve s kamatom. Bogoljub se dostojanstveno držao u medijima, nije bilo ni likovanja ni šenlučenja – bar ne javno. Ispalo je da pravna država funkcioniše, da je pravda ponekad neobično brza i da sirotinja raja ovde nema čemu dobrom da se nada. Kaže narod – para na paru, uš na fukaru. Poslednja tekovina 5. oktobra, u smislu društvene pravde, sahranjena je sa DOS-om i ovim izborima. Kad je već situacija takva, očekivao sam i konačan gest familije Karić – da zarađenu kamatu pokloni u humanitarne svrhe. Tako bi me totalno ubili u pojam, jer ne samo da su zeznuli državu, koja je pokušala njih da zezne, nego su ispali i altruisti i humanisti. Na sreću, to se nije desilo, a verujem da u Srbiji uskoro ni neće. Tako Vlast ovde i dalje ostaje elementarna nepogoda, bahat vezir iz turskog vakta, ali ljudi trgovci navikli su da pognu glavu kad treba i sačekaju da vezira stigne njegov svileni gajtan. Onda se s novom vlašću začas napravi novi dil.
Osim političkog govora, otkrio sam na televiziji još jedan zanimljiv medijski žargon. Poznat vam je jezik sportskih novinara, koji podrazumeva poznavanje filozofije sporta.
To smo kroz SOS već apsolvirali. Međutim, u jutarnjem programu BK televizije video sam novinarku jednog ovdašnjeg tabloida. Neverovatno je da naša estradna misao ima sopstveni jezik, koji je kombinacija popularne psihologije i romantičnih pasaža dostojnih herc romana. Recimo – dvoje poznatih se nisu privatavali – nego razmenjivali nežnosti, ili ukoliko se zanesu – prepuštaju se svojim strastima. Sirotinja se kaže – egzistencijalni problem, prepucavanje – demantovanje glasina i sve tako lepo i uglađeno. Da li to tabloidi najavljuju novu pismenost kod Srba ili je posle političkih debata i žuta štampa ozbiljna literatura – da ne kažem lepa književnost?
U direktnom susretu novinara i bivšeg premijera Živkovića, političaru je prvom ponestalo strpljenja. Tako je novinar „Nacionala“, lista koji neću komentarisati, ispao moralni pobednik i nastavnik kulture za nervoznog političara. Da li se to ponovo u Srbiji dešava totalni obrt ili polukružno preko pune linije? Karići postaju zen učitelji, tabloidi oaze kulture, a novinari „Nacionala“ uzori moralnosti. Nedavno sam u Londonu slušao predavanje jedne mudre profesorke politikologije koja je kao osnovnu osobinu demokratskog društva navela nemogućnost potpunih zaokreta u politici. U demokratskim društvima osnovne vrednosti i ciljevi su jasni već desetinama, a ponegde i stotinjak godina. Nema ono – jedan napred dva nazad, ili lambetvok – leva ide desna jok.
Na kraju – setimo se dece. Dobila su novu emisiju na RTS-u i zove se „Bunga Banga Re“. To je lep, stari srpski pozdrav kad sretnete slonče u džungli. Voditeljka se zove Mrvica, a u pitanju je još jedna kostimirana punoletna devojčica. Deca igraju igricu (poput Huga ili Izzija) i odgovaraju na nagradno pitanje. U jednoj od emisija ono je glasilo – da li su kosovski junaci jeli proju? Ko u „Milioneru“, samo bunga banga re.
