Baština
Digitalizovan film „Virdžina“: Život kako drugi hoće
Premijera digitalno restaurisane verzije filma „Virdžina“ Srđana Karanovića iz 1991. godine, podsetila je na strašnu posledicu patrijarhalnog običaja
„Šta bi bio život da nema reči? Ne bi ga bilo, a šta bi bilo od svih nas kad ne bi bilo priča. Ne bi bili ljudi nego nešto drugo“, poručila je Milena Marković koja je sa piscem Migelom Barnetom, otvorila Sajam knjiga u Beogradu
Govorima književnice Milene Marković i pisca Migel Barneta iz Kube, zemlje počasnog gosta, otvoren je 67. Međunarodni beogradski sajam knjiga.
„Kod kuće sve knjige u malom stanu počinju da lete kroz prozor da odlete na Dunav pa bućnu u vodu da uhvate ribu pa eto je Sava i opet čarobna kupola Sajma tamo knjige idu da spavaju i da porastu do sledeće godine kaže mi mama i ja stvarno dobijam sledeće godine knjigu o bogovima, pa knjigu sa pesmama koje su pisali moji bogovi i svake godine dolazim da njušim Savu krilata od svega što sam ponela u otežaloj torbi pa je lepo kad sednem i otvorim mirisnu knjigu a ona me odvede dalje od ovog života“, rekla je Milena Marković i upitala:
„Šta bi bio život da nema reči?
Ne bi ga bilo, a šta bi bilo od svih nas kad ne bi bilo priča. Ne bi bili ljudi nego nešto drugo. A šta bi bilo kad ne bi zapamtili naše priče. Ne bi postojali. Ovo je mesto gde žive pisci krilati i rogati, ti pisci se ovde pokazuju. Oni će napisati priče zbog kojih ćemo svi da opstanemo i da porastemo.
Dođite pod čarobnu kupolu, čitajte knjige još ovaj šezdeset i sedmi i da bude i stoti!“, poručila je Milena Marković, otvarajući Sajam knjiga.
Migel Barneta izrazio je poštovanje i zahvalnost za priznanje kubanskoj književnosti na ovom važnom kulturnom događa, i naveo da je Sajam knjiga „pravo mesto razmena koje su veoma potrebne za promociju čitanja u sve digitalnijem svetu, u kojem moramo sanjati o većoj koherentnosti u našim strategijama promocije kako magija knjige ne bi umrla.
Istakao je vrednosti srpske književnosti, a pre svih Miroslavljevo jevanđelje i Ivo Andrić, podsetio na mnoge važne ličnosti koje su posetile našu zemlju među njima i Fidela Kastra, Če Gevara…. I zaključio:
„Dok gledam slova koja osvetljavaju ovaj Međunarodni sajam svojom uzvišenom svetlošću, dozvolite mi da završim sa mišlju najvećeg kubanskog pesnika i revolucionara, jednom od začetnika književnog modernizma i apostola naše nezavisnosti, Hosea Martija, koji je napisao: „Slova su poput velikodušne majke na čijim se kolenima smiruju prolazne svađe njene dece (…) Neophodno je da ispod slova duša kravari…“ jer na kraju, kao što je najslavniji Kubanac takođe napisao „velika dela slova su uvek bila izraz velikih vremena… ko zna za slovo, biće pravedan“.
Sajam knjiga će, pod sloganom „Reč je slobodna“, trajati do 27. oktobra.
Izvor: Nova.rs
Premijera digitalno restaurisane verzije filma „Virdžina“ Srđana Karanovića iz 1991. godine, podsetila je na strašnu posledicu patrijarhalnog običaja
Da bi se privreda vratila u ravnotežu sa živim svetom, treba se osloboditi nepotrebnog rada, smanjiti radnu nedelju, ulagati u javna dobra. Vraćaj koliko uzimaš, a ne kapitalistički „uzmi više nego što vraćaš”, tvrdi Džejson Hikel u knjizi „Manje je više“ koju je objavio Clio
Izložba slika i kolaža Gorana Kosanovića „Rokenrol Kalendar“ u RTS klub galeriji, predstavlja spoj muzike i umetnosti na način koji evocira na mladalačko revolucionarno vreme i političke slobode
Radovi devetnaest umetnika na izložbi "Da li smo još uvek postmoderni?" u Kući legata pokazuju je postmodernizam, iako je zvanično trajao do kraja devedesetih, i dalje deo savremene umetnosti
Jugoslovensko dramsko pozorište je svoju malu scenu nazvalo po Jovanu Ćirilovu svom upravniku, povodom desetogodišnjice njegove smrti
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve