Opera nije samo ljubavna priča, ona ima vremenski kontekst, i kao i svako pozorišno delo neophodno je istaći sve njene elemente, kaže Ana Grigorović, rediteljka nove verzije opere „Na uranku“ Stanislava Biničkog
Ponovnom premijerom opere „Na uranku“ Stanislava Biničkog u sredu uveče – prva je bila pre pandemije – Narodno pozorište u Beogradu obeležava 120 godina od prvog izvođenja, i 160 godina od rođenja Branislava Nušića, autora libreta.
Međutim, osim ova dva jubileja, večerašnje izvođenje opere „Na uranku“ je posebno zbog nečeg što se retko radi na našoj operskoj sceni, zbog – aktuelizacije.
„Po mom doživljaju, opera nije samo tamo neka muzička forma sa ljubavnom pričom. Svaka je politična, ima vremenski kontekst u kome se dešava njena priča, i nema nikakvog razloga da se taj njen aspekt zanemaruje. Smatram da čim je nešto na sceni, to je pozorišna umetnost i zahteva da se na sceni pokažu svi njeni elementi“, kaže za „Vreme“ Ana Grigorović, rediteljka najnovije verzije opere „Na uranku“.
Zato je ovo čuveno i klasično nacionalno opersko delo pokazala s pogledom na današnjicu, naravno poštujući i pridržavajući se izvorne verzije.
„Na uranku“, kaže, „ima malo zastarelu priču o turskom osvajaču koji polaže pravo prve bračne noći, i htela sam tu priču da približim današnjici. Tursku vladavinu sam izjednačila sa kapitalom uopšte, bilo kojim: turskim, kineskim, kakvim god.“
Objašnjava da se u fabrici u kojoj se dešava priča proizvodi tekstil „poput onih koje postoje sad u Srbiji zahvaljujući stranom kapitalu i koje se otvaraju pompezno uz velika obećanja i planove, a posle se ispostavi da radnici rade u nedostojnim uslovima i da dobijaju niske nadnice“.
Ana Grigorović kaže da su malo intervenisali „na jeziku libreta koji je u originalu pisan ijekavicom kako se tada, kad je opera nastala, govorilo u kraju u kome je Nušić smestio radnju opere.“
Aktuelizaciju najnovije verzije ove opere Ana Grigorović opisuje kao „stilizaciju na nivou asociranja na današnjem vremenu“, i objašnjava da su „na primer kostimi u beloj, crvenoj i plavoj boji koje, zahvaljujući koreografiji, treba da podsete gledaoca na našu zastavu“.
Opera se na našoj savremenoj pozorišnoj sceni „za razliku od svetske, sporije prilagođava vremenu od dramske predstave, i htela sam da ovom stilizovanom aktuelizacijom utičem na to.“
„Jedino opravdanje za tu sporost imam u našem obrazovanju. Naši studenti razmišljaju samo o režijama na beogradskim scenama, i to na velikim, a o operske predstave im nisu ni na pameti. Istina, na beogradskom Fakultetu dramske umetnosti se ne uči režija opere. Tek od nedavno je uveden predmet Režija kroz medije, i ja kao stručni saradnik na klasi profesora Darjana Mihajlovića nastojim da studentima približim i neke druge vidove pozorišne umetnosti.
Ana Grigorović je rediteljka Narodnog pozorišta, režirala je operu „Đani Skiki“ Đakoma Pučinija, „Na uranku“ Stanislava Biničkog, Mocartovu operu za mladu publiku „Bastijen i Bastijena“ i Lorkinu dramu „Dom Bernarde Albe“.
Opera „Na uranku“ ima dve podele, pa večeras nastupaju Marko Živković, Evgenija Jeremić, Mihajlo Šljivić, Mihajlo Otašević i Dubravko Filipović, a 20. januara Ljubica Vraneš, Ana Gvozdenović, Mladan Prodan, Isidora Radin i Vuk Zekić.
Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva obeležava 50 godina postojanja, a proslava tog jubileja počela je izložbom „Aleksandar Zograf – 40 godina od objavljivanja stripova“
FCS nije poslao „Vremenu“ listu 53 filma za koja tvrdi da su nezavršeni iako su dobili njihovu podršku. Prema listi UFUS-a, takvih je samo 12
Ministar Selaković je najavio obnovu zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništene u bombardovanju 6. aprila 1941. Tragovi o njoj, govore da je bila izuzetna
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
