Uoči Dana državnosti, muzičari Opere Narodnog pozorišta obelodanili su da rade za plate ispod republičkog proseka i u nedostojnim uslovima i tako se pridružili kolegama iz Srpskog narodnog pozorišta i Beogradske filharmonije koji su ovu temu pokrenuli prošle nedelje.
Muzičari Beogradske opere kažu da su dovedeni „do ruba egzistencije“, napominju da su im „primanja ispod zvaničnog republičkog proseka, što je vrlo poražavajuće“ pogotovo što se radi o visoko profilisanom stručnom kadru.
Smatraju da je plan iz „Skoka u budućnost“ po kome će Hala1 Beogradskog sajma postati zgrada Beogradske opere „senzacionalizam“.
„Izgradnja operske kuće kakvu bi trebalo da ima jedna evropska zemlja, ozbiljan je projekat, a ne prenamena postojećih, neadekvatnih objekata. Skreće se pažnja sa ključne teme o neadekvatnim platama i uslovima rada, dotrajalim instrumentima itd. Ako je kultura identitet jednog naroda, onda je vreme da se malo više na nju obrati pažnja“, saopšteno je iz orkestra beogradskog Narodnog pozorišta.
Nadležni se prave gluvi
Podsetimo, Narodno pozorište, a posebno njegova Opera u čijem sastavu je orkestar, okosnica je kulturnog kadra potpisnika liste podrške SNS-u na decembarskim izborima.
Njihove kolege iz novosadskog Srpskog narodnog pozorišta i Beogradske filharmonije govorili su o ovome javno, pred publikom, a muzičari Beogradske opere nisu mogli to da učine već su otvoreno pismo poslali medijima, zato što tokom praznika Narodno pozorište nije radilo.
Verovatno je to razlog zašto ni direkcija ove kuće, a ni direkcija njene Opere još uvek nije reagovala na pismo svojih zaposlenih.
Ministarstvo kulture nije smatralo da treba da se oglasi ni povodom jednog od reagovanja ova tri orkestra.
Maja Gojković je „pogođena“
Istina, ministarka Maja Gojković je gostujući na TV Vojvodina izjavila da ju je „pogodio“ apel muzičara Beogradske filharmonije zato što su i Ministarstvo i ona lično „mnogo truda i rada uložili u resor kulture i rad Filharmonije“.
Potvrdila je da plate u kulturi jesu male, kaže da postoji radna grupa koja radi na pronalaženju rešenja, da će dobiti upravnika kad se formira Vlada, kao i da su tvrdnje muzičara da Filharmonija neće dobiti planiranu zgradu „pogodile“ i nju i premijerku Brnabić, jer projekat već postoji i čvrsto stoje iza njega.
Podrška Felca i Rajskina
Darko Krstić v.d. direktor Filharmonije je sve primedbe muzičara negirao već nakon nekoliko sati, a i direktor Opere SNP bariton Željko Antić je brže-bolje odgovorio javnosti da SNP uživa velika ulaganja i podršku države kao i pokrajine i naglasio da je budžet ove kuće najveći u novijoj istoriji – deset miliona evra. Kao i njegov kolega iz Filharmonije, rekao je da su „pokrenuti razgovori na najvišem državnom nivou o mogućnosti uvećanja zarada i broja zaposlenih“.
Muzičari Beogradske filharmonije i njihove kolege imaju veliku podršku javnosti – čuje se da je inboks Ministarstva kulture zatrpan apelima da se ovaj problem reši.
Orkestar BGF podržali su njen stalni dirigent, nemački maestaro Gabrijel Felc, i i glavni gostujući dirigent tog orkestra, Danijel Rajskin.
Maestro Gabrijel Felc, koji je na čelu Dortmundske opere, obratio se pismom nadležnom ministru kulture Srbije Maji Gojković ukazujući da „BGF sa potencijalom da bude jedan od vodećih simfonijskih orkestara u Evropi ima ne samo loše opšte uslove rada u poređenju sa evropskim standardom, nego su i mesečna primanja njenih muzičara najniža u poređenju sa Zagrebom, Skopljem i Sarajevom…, zbog čega su prinuđeni da rade više poslova kako bi pokrili životne troškove, što u odnosu na njihovo visoko profesionalno umeće i zahtevno obrazovanje predstavlja nepodnošljivu situaciju“.
Danijel Rajskin, koji je i šef-dirigent Slovačke filharmonije i muzički direktor Simfonijskog orkestra Vinipega, uputio je pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i ministarki kulture Maji Gojković. „„Sa velikim žaljenjem posmatram kontinuirani pad podrške srpske vlade Beogradskoj filharmoniji, i plašim se da je budućnost ovog međunarodno priznatog ansambla u velikoj opasnosti!“, napisao je.
„Zato ne iznenađuje što mnogi muzičari Beogradske filharmonije traže zaposlenje na drugim mestima, u Evropi i izvan nje, bivajući istiskivani iz sopstvene države, države koju vole, i na koju su ponosni. Umesto da zadržite i podržite ono što je najbolje u Srbiji, gubite ne samo ovu generaciju čudesnih umetnika, već i njihove porodice – budućnost vaše divne zemlje“, ukazao je on.
Na kraju pisma muzičara orkestra Srpskog narodnog pozorišta piše: „Ovo nije samo naša borba, već borba za integritet i ugled naše kulturne institucije i celokupne umetničke zajednice. Ovom prilikom pozivamo i druge umetnike iz našeg teatra, soliste, hor, baletske i dramske umetnike da stanu uz nas“.
