Dizanje krova
Bogo mili, gde će ovaj svet: Šaban Bajramović u zagrebačkoj Tvornici, a dragačevski duvači u beogradskom Studentskom kulturnom centru! Možda izgleda da većeg sukoba između zvuka i zida nije bilo još od jerihonske trube, no još donedavno SKC beše igralište mladih socijalista na kome je i JUL vrteo svog video vola, pa čemu sablažnjavanje. Nekadašnji dom beogradskog novog talasa ionako prolazi kroz redefinisanje smisla postojanja (te će se valjda osloboditi i gušećeg oreola diskografske piraterije, uzgred) tako da nema svrhe da se rokerski čistunci boje kako će ga bilo šta opoganiti.
Novi album Bobana Markovića i njegovog orkestra Bistra reka (2002, Ring Ring/B92) rani je izdanak hrabre edicije Srbija: Sounds Global kojom već tradicionalni prolećni festival Ring Ring i B92 sve uspešnije izvlače zlatnu žicu spasa za živu izvornu muziku ove zemlje spajajući nove autore/izvođače s novim naraštajima publike. U svetskom kontekstu buma etnozvuka, i Marković je već internacionalac, igrač kome je pola posla u Mađarskoj, ali je posebno zanimljivo overiti njegov nastup u Beogradu: nije to ni Sabor u Guči niti međunarodni fest, nipošto svadba ili ispraćaj (u vojsku, pod zemlju…), ali umesto naduvavanja šatre, lako može doći do odskakanja krova.
Dakle, pravi koncert, celovečernji ili – što bi se estradno reklo – solistički. Boban i njegov tim su se snašli pred punom salom šarenih kupaca ulaznica od 350 dinara. Neminovno je među njima više onih koji slušaju B92 nego posetilaca dragačevskog nadmetanja (gde je Markovićev bend ovenčan brojnim nagradama), pa se nije ostvarila bojazan od poseljačenja ugođaja mutant šotom kakvu na Pinku odavno promovišu silikon narodnjače, a na RTS-u populistički političari live na saborskim astalima.
U okvirima stvarne tradicije limenih duvačkih orkestara s juga/jugoistoka Srbije (Boban je iz Vladičinog Hana), dakle, onih koji voze čoček, Markovićev sastav bio je nešto jači u dubljim registrima (četiri tenorista). Rastuća temperatura/raspoloženje dostiže vrhunac s omiljenom TV temom Otpisani Miće Markovića: zvučni zaštitni znak skojevske limunade iz sedamdesetih tako je postao omiljen i u poštenim četničkim krajevima, a izostankom naivnog fankija, ova kopija filmske špice Shaft odvezala se od domaćih džez klubova gde je protekle decenije bila najčešća odjava. A prisustvovali su i neki od naših džezera koji su ovaj zvuk/stil simulirali na Bregovićevu komandu: „Cigani, juriš!“ kad u postavi više nije bilo nijednog tamnoputog.
B. Marković je s Goranom B. sarađivao pre još veće etno krađe (to jest, Wedding/Funeral prevare), a posle je ukrštao s vojvođanskim/mađarskim rođacima (Lajko Felix, Earth-Wheel-Sky Band). No, zaraza je izgleda nezaustavljiva i ove večeri se ispoljila pošto je Boban zanemario svoju trubačku veštinu i zaneo se pevanjem: poneka vokalna tačka radi dinamike koncerta je uvek dobrodošla, i od džezerskih big bendova je lako naučiti ulogu gostiju pevača, no šef je hteo lično pa se okliznuo niz strminu Čolinih i Breginih hitova, hunca-huncutarija No Smokinga s Kustom i bez njega (Marković, inače, Vukotu ženi pod naslovom Rindži)… Zamalo da sve upropasti kao prosečan pevač s groznim repertoarom.
Na konkursu Ministarstva kulture koji je realizovan u neuobičajeno kratkom roku, izabran je Predrag Đaković iz Praga da Srbiju predstavlja na Bijenalu umetnosti u Veneciji projektom „Preko golgote do vaskrsa“
Pred početak „Nušićevih dana“ u Smederevu, Narodnom pozorištu i „Ateljeu 212“ javljeno je da njihove predstave neće učestvovati, iako su bile pozvane. Zvaničan razlog je promena koncepcije, a nezvanični se naslućuje
Na mozaicima antičkog grada Sirmijum održana je turistička manifestacija „Vinski park“ bez dozvole Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. ICOMOS i građani protestuju
Održan je koncert sevdalinki Ljubice Vraneš i Dragoljuba Bajića, direktorke Opere i v. d. upravnika Narodnog pozorišta, projekat koji je Ministarstvo kulture izabralo da finansira putem godišnjeg konkursa
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
