Performansom, koji je bio ručak za 200 zvanica na Trgu Republike, najavljen je početak 60. Oktobarskog salona, ne bi li skrenuo pažnju da ova najstarija likovna manifestacija nema izložbeni prostor
Početak 60. Oktobarskog salona najavljen je danas u petak performansom, koji je bio ručak za 200 zvanica na Trgu Republike ispred Kulturnog centra ! Na prvi pogled, ručak deluje kao neuobičajen način za predstavljanje najstarije umetničke manifestacije u Srbiji čiji je zvanični početak 20. oktobra, ali u ovom slučaju, to je bio vrlo delotvoran način. 
Naime, skrenuo je pažnju javnosti i nadležnih da Oktobarski salon nema svoj izlagački prostor.
Ručak je zapravo performans “ The Meal“, obrok u javnom prostoru za 200 zvanica. „The Meal“ su devedesetih godina počeli da rade umetnički tandem Lusi i Horhe Orta na različitim mestima širom sveta sa idejom da se na zajedničkom obroku otvoreno diskutuje o gorućim pitanjima koje se tiču određene lokalne zajednice, bilo da je reč o ekologiji, problemu gladi ili kulturnoj politici.
Ovaj u Beogradu je njegovo 47. izdanje. Okupio je neke od aktera na javnoj, političkoj i kulturnoj sceni Beograda, sa idejom da „sesti za isti sto, podeliti hleb i hranu“ može biti način skretanja pažnje na neke od gorućih problema sa kojima se suočavaju umetnici i kulturni radnici kod nas.
Kao što je maločas rečeno, u slučaju Oktobarskog salona, to je – prostor koga evo ni za 60. rođendan nije dobio.
Zato se održava na više lokacija u gradu: tri galerije Kulturnog centra Beograda (Likovna galerija, Galerija Artget i Galerija Podroom), Paviljon na Cvetnom trgu, Galerija FLU, bivši klub „Akademija“, Galerija ULUS, Galerija SULUJ, Salon Muzeja grada Beograda, Muzej afričke umetnosti, izlozi Francuskog instituta i javni prostori u gradu. Ulaz je svuda besplatan.
Tema razgovora za stolom bila je kulturna politika, moguće strategije za dobijanje više prostora za rad umetnika, povezivanje različitih sektora, značajnije učešće predstavnika umetničke zajednice u urbanističkom planiranju i pravima na grad.
Pitanja o kojima se razgovaralo, prvi put su odštampana na tkaninama koje će biti na stolovima i to u posebnoj tehnici derrame – koja na španskom označava protok, izlivanje, curenje – simbolički nagoveštavajući da stvari izmiču kontroli i da su okolnosti u kojima živimo i radimo teške.
Ovogodišnji 60. jubilarni Oktobarski salon održava se pod sloganom „Šta ostaje?“, a čine ga tri koncepta tri različita kustoska tima.
U jeziku su naše pojedinačne svijesti, u jeziku je sve moje (i tvoje!) ja. Nas samih izvan jezika nema, ili nas ima na onoj razini na kojoj ima virusa i bakterija. Nisam, nažalost, religiozan, ili to nisam do one mjere koja bi mi pružila utjehu, ali bih, recimo, mogao povjerovati da je jezik Bog. Dakle, ne da je jezik od Boga, nego da je baš Bog
Autoput zločina, scenario i režija Bert Lejton, uloge Kris Hemsvort, Hale Beri, Mark Rafalo i Beri Kigan Je l’ ovo čudo radi?, režija Bredli Kuper, uloge Vil Arnet i Lora Dern
Momo Kapor, Una, režija Dejan Projkovski,
uloge Nikola Ristanovski, Magdalena Mijatović,
Marko Gvero, Sena Đorović; Zvezdara teatar, Beograd
Pisac Miljenko Jergović za „Vreme“ priča o knjizi „1983“ gde se sudara sa 17-godišnjim sobom. I pomalo priča o nama, društvu i politici
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
