Performansom, koji je bio ručak za 200 zvanica na Trgu Republike, najavljen je početak 60. Oktobarskog salona, ne bi li skrenuo pažnju da ova najstarija likovna manifestacija nema izložbeni prostor
Početak 60. Oktobarskog salona najavljen je danas u petak performansom, koji je bio ručak za 200 zvanica na Trgu Republike ispred Kulturnog centra ! Na prvi pogled, ručak deluje kao neuobičajen način za predstavljanje najstarije umetničke manifestacije u Srbiji čiji je zvanični početak 20. oktobra, ali u ovom slučaju, to je bio vrlo delotvoran način. 
Naime, skrenuo je pažnju javnosti i nadležnih da Oktobarski salon nema svoj izlagački prostor.
Ručak je zapravo performans “ The Meal“, obrok u javnom prostoru za 200 zvanica. „The Meal“ su devedesetih godina počeli da rade umetnički tandem Lusi i Horhe Orta na različitim mestima širom sveta sa idejom da se na zajedničkom obroku otvoreno diskutuje o gorućim pitanjima koje se tiču određene lokalne zajednice, bilo da je reč o ekologiji, problemu gladi ili kulturnoj politici.
Ovaj u Beogradu je njegovo 47. izdanje. Okupio je neke od aktera na javnoj, političkoj i kulturnoj sceni Beograda, sa idejom da „sesti za isti sto, podeliti hleb i hranu“ može biti način skretanja pažnje na neke od gorućih problema sa kojima se suočavaju umetnici i kulturni radnici kod nas.
Kao što je maločas rečeno, u slučaju Oktobarskog salona, to je – prostor koga evo ni za 60. rođendan nije dobio.
Zato se održava na više lokacija u gradu: tri galerije Kulturnog centra Beograda (Likovna galerija, Galerija Artget i Galerija Podroom), Paviljon na Cvetnom trgu, Galerija FLU, bivši klub „Akademija“, Galerija ULUS, Galerija SULUJ, Salon Muzeja grada Beograda, Muzej afričke umetnosti, izlozi Francuskog instituta i javni prostori u gradu. Ulaz je svuda besplatan.
Tema razgovora za stolom bila je kulturna politika, moguće strategije za dobijanje više prostora za rad umetnika, povezivanje različitih sektora, značajnije učešće predstavnika umetničke zajednice u urbanističkom planiranju i pravima na grad.
Pitanja o kojima se razgovaralo, prvi put su odštampana na tkaninama koje će biti na stolovima i to u posebnoj tehnici derrame – koja na španskom označava protok, izlivanje, curenje – simbolički nagoveštavajući da stvari izmiču kontroli i da su okolnosti u kojima živimo i radimo teške.
Ovogodišnji 60. jubilarni Oktobarski salon održava se pod sloganom „Šta ostaje?“, a čine ga tri koncepta tri različita kustoska tima.
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Bivši članovi Odbora Festa o smeni su saznali iz medijskog istupa sekretarke za kulturu, i sumnjaju da će bez profesionalne strategije i analize dosadašnjih grešaka biti moguć dalji razvoj te manifestacije
Herojstvo i ranjivost, pobunjenički poklič i onirička askeza, sećanja na slavne dane, ali i aktuelno osećanje sputanosti, samopouzdanje i frustracija, danas se u Irskoj kao goruće teme prelivaju sa rock pozornice na scenu inficiranu folkom. Živopisni sastavi “Madra Salach” i “The Scratch”, ili čudo od mladića Dav Elis, otvaraju teme bola i izdržljivosti, demantujući potpuno onu Džojsovu napomenu o naprslom ogledalu sluškinje kao simbolu irske umetnosti
Milutin Bojić, Gospođa Olga, Narodno pozorište Beograd; režija Jug Đorđević; igraju Nela Mihailović, Aleksandar Vučković, Smiljana Marinković, Slađan Zrni, Ljubiša Savanović, Iva Milanović
Mihael Antolović i Slobodan Sadžakov, Robe i robovi neoliberalnog sveta; Pedagoški fakultet, Sombor, 2025
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
