Posle niza godina, na programu Radio-televizije Srbije emituje se originalna domaća serija za decu, a po seriji je Laguna objavila istoimenu knjigu. To su odrednice koje Svemirsku princezu izdvajaju od tekuće kulturne ponude za najmlađe
Svemirska princeza je sitkom od 13 epizoda nastao po ideji i u produkciji Advance media. Namenjena je gledaocima od pet do dvanaest godina, ali i njihovim roditeljima. To je zabavna priča o porodici, o tinejdžerskoj ljubavi, o prijateljstvu, o osamostaljivanju, o potrebi za prilagođavanjem, o razlikama, o nadi da će se dostići željeni cilj, o promenama odrastanja i problemima koji ih prate. Serija prati dogodovštine svemirske princeze Zi, čija je vasionska letelica zbog kvara sletela u beogradsku Botaničku baštu. Da ne bi privukao pažnju Zemljana, njihov svemirski brod je pretvoren u drvo iz Botaničke bašte, a Zi u tinejdžerku. Zi u svakoj epizodi dobije novi lik: ona je Snežana iz bajke, komšinica, proročica… O njoj brine Brod sastavljen od muškog i ženskog lika – Brod M i Brod Ž, koji se pojavljuju na ekranu. Oni su prototip zemaljskih roditelja. S njima je i kućni ljubimac Mančula, koji neprestano nastoji da se dodvori Zii, ali i da je nadjača – poput mlađeg brata. Vanzemaljci ne mogu da izađu iz letelice, ali zato, igrom slučaja, u nju uđu dvoje Beograđana: Luka, Ziin vršnjak, zaljubljen u biologiju, pa ga zato svi zovu Ameba, i Andrea, koja ga u stopu prati zato što je u njega zaljubljena. Princezina želja da ode gde je naumila – na planetu Kohio na samit svemirskih unikuma – ne jenjava, ali se i ne ostvaruje zbog Mančulinih spletki i zbog zemaljskih faktora, na koje niko od vanzemaljaca nije računao i sa kojima se zapravo najteže nose. Zbog nemogućnosti da odu sa Zemlje primorani su da žive zajedno, da se svađaju, vole i ne vole, da se uvlače i izvlače iz mreže svojih, ali i tuđih odnosa. Svakodnevne nove okolnosti predstavljaju povod za niz komičnih situacija koje su scenaristkinje Jelena Popadić Sumić (autorka većine epizoda) i Dunja Petrović predstavile dijalogom i stavovima koji su bliski i prijemčljivi ciljnoj grupi ove serije.
Namera producenta je bila da privuče pažnju najmlađih istim sredstvima zbog kojih gledaju inostrane serijale, pa je zato serija realizovana kompjuterskom animacijom, SGI – kako se to stručno kaže, i zato je rađena u kombinaciji igrane i lutkarske forme. Izabrana tehnika je omogućila realizaciju svega što se da zamisliti – enterijer svemirskog broda, likovi Broda M i Broda Ž, Mančulino teleportovanje, ulaženje i izlaženje Luke i Andree iz broda, vremenske nepogode… (art direktor Bojan Stevanić), a dinamične scene i napetost radnje (režija Darko Štetin) su na tragu ukusa najmlađih. Milena Radulović, studentkinja druge godine glume, igra Zi kakvu je nemoguće ne zavoleti, Dušan Matejić i Marijana Andrić su Luka i Andrea, lutka Mančula (autorka Sanela Milošević, animator Saša Kuzmanović), sudeći po komentarima gledalaca na FB, najomiljeniji je lik u seriji, a Tanja Barović i Ivan Tomić su Brod Ž i Brod M.
U svetu je običaj da dečju televizijsku seriju prate sličice i stikeri sa scenama iz serije, lutkice u formi glavnih likova, i svašta nešto slično. U slučaju Svemirske princeze, to je istoimena knjiga u četiri dela koju objavljuje Laguna. Scenario serije je pretočen u dečji roman u kome se dogodovštine princeze Zi tokom njenog gostovanja na planeti Zemlji doživljaju kao celovita priča. Poštujući scenarističku osnovu iz koje i zbog koje je nastao, roman je pun dijaloga što ne bi trebalo da smeta najmlađim čitaocima. Knjige su ilustrovane scenama iz serije, pa je čitanje zabavnije. Autorka teksta knjige Svemirska princeza je Sonja Ćirić, dok se izgledom knjige bavila Zorana Stojanović.
U nastojanju da seriju predstavi gledaocima van Srbije, Advance media ju je predstavio zainteresovanima u Kanu i Istanbulu. Na jesen je planirano snimanje druge sezone Svemirske princeze. Prema podacima iz RTS-a, prva sezona je veoma rado gledana.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
