Skrobonja, Kovačević: Točak, Proročanstvo Korota; Marketprint, Novi Sad, 2001.
Ako bi trebalo da označimo domaći strip koji je postigao najveći internacionalni uspeh, nesumnjivo bismo se zaustavili na Točku scenariste Gorana Skrobonje i crtača Dražena Kovačevića. Reč je o prvoj epizodi serijala s naslovom Proročanstvo Korota, koju je 2000. godine prestižna francuska izdavačka kuća Glena odlikovala prvom nagradom na međunarodnom konkursu i objavila početkom prošle godine. Sada se strip Skrobonje i Kovačevića, zahvaljujući preduzimljivosti ljudi iz novosadskog Marketprinta, pojavljuje i pred našim ljubiteljima devete umetnosti.
Storija Točka zasnovana je na istoimenoj noveli najznačajnijeg domaćeg pisca horora i fantastike Gorana Skrobonje, a adaptaciju fabule uradio je Vladimir Vesović. Skrobonja je u svojoj noveli kombinovao iskustva krimića, na samom početku novele, potom fantastike (koristeći se vremeplovom i vremenskim skokom glavnog junaka) i u dominantnom delu žanrom tzv. epske fantastike. Glavni junak Točka je ubica iz budućnosti Alfred Čester, koji posle zločina po kazni biva prebačen iz svog doba u sasvim drugačiji „srednjovekovni“ univerzum Arkama. Usložnjavajući Česterovu poziciju, Skrobonja će njegovo biće ubaciti u telo mlade plemkinje Leone, koja se nalazi u centru klanovskih sukoba. Posle niza zavrzlama, preokreta i neočekivanih zbivanja, u kojima će se Čester u koži mlade Leone uspešno snaći, on se vraća u svoj svet budućnosti, mada ostaje mogućnost otvorenog kraja i ponovnih povrataka u složeni svet Arkama.
Ako smo vam ovim rečima koliko-toliko dočarali scenario, mnogo više reči trebalo bi potrošiti na slike (ne kažem, namerno, crteže) Dražena Kovačevića, koji je nagrađenim albumom diplomirao ilustraciju kod prof. Rastka Ćirića. Uzimajući u obzir iskustva strip umetnika, koji su pre njega efekat svojih stripova uglavnom zasnivali na preciznom crtežu i bojama, dakle Frenka Belamija, Riča Korbena, Dona Lorensa i Segreljesa, Dražen Kovačević je uprkos mladosti a zahvaljujući talentu uspeo da u 64 table prve epizoda Točka izgradi vlastiti stil, primeren duhu Skrobonjine storije. Dok u uvodnim krimi-futurističkim tablama insistira na prozirnosti plavih tonova, gradeći hladnu atmosferu tehno-sveta, u arkamskim tablama on će efekat „srednjeg veka“ postizati tonovima braon i mrke boje, a efekat arkamske zime modrinom širokog horizonta i blagom azurnošću snežnog pokrivača. Sa potpunom sigurnošću Dražen Kovačević je vladao portretima i figurama (glavnih) junaka, gradio funkcionalne enterijere i eksterijere i pokazao dobru uobrazilju stvorivši lik fantastične životinje hag-gosa, koja ima presudnu ulogu u bojevima zakrvljenih klanova. Ipak, čini nam se da je najviše umetničke invencije Kovačević pokazao u masovkama bitaka, gde sve pršti od strela u letu, konja u jurišu, smrti i ranjavanja, pokliča i krikova. U mnogim tablama Kovačević niže sliku za slikom, bez teksta, pokazujući iznimnu sposobnost stripskog pripovedanja, ostvarenog čisto grafičkim sredstvima.
I još nešto: ni na jednoj tabli prve priče Točka čitalac stripa neće osetiti znake ošljarenja i korišćenja „linije manjeg (umetničkog) otpora“.
Marija Rakočević, Žena veže rep, režija Maša Pavlović; Zbirka (verovatno) nepročitanih drama, priredila Mina Milošević
Naslov izložbe Slobodana Bojovića „Rusi dolaze“ izazvao je razne komentare. Umetnost i treba da provocira – kaže umetnik
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
