U pančevačkoj Galeriji savremene umetnosti sledeće nedelje će biti otvorena velika izložba "Vek stripa u Srbiji" autora Zdravka Zupana. Na njoj će biti izloženi originalni crteži i izdanja koji obuhvataju period od protostripova devetnaestog veka do savremene strip produkcije. "Vreme" ekskluzivno objavljuje deo teksta autora izložbe, koji se odnosi na period XIX i početak XX veka, vreme kada se pojavljuju prvi srpski karikaturisti, ilustratori i strip autori
KLASIKA: Neven, 1880.
Istorija modernog stripa, dakle stripa kakvog danas poznajemo, otpočela je u XIX veku. Ovaj vek je obeležen izuzetnim razvojem štamparstva, ilustrovanih knjiga i organizovanog školskog obrazovanja koje je omogućilo neverovatan porast kruga čitalaca.
Shvatajući značaj štamparstva za razvoj mladog građanskog društva, Srbi su već na početku sticanja nezavisnosti od Turaka tražili, između ostalog, i pravo da osnuju svoju „tipografiju“. Prva štamparija u oslobođenoj Srbiji osnovana je 1831. godine i od samog početka je dobila status važne državne ustanove. U svom postojanju promenila je nekoliko naziva da bi, na kraju, dobila stalni naziv Državna štamparija. Godine 1846. pri štampariji je osnovano litografsko odeljenje, a dovedeni su i strani majstori kamenoresci. Do kraja veka u Beogradu su osnovane još četiri litografske radionice, što je doprinelo daljem razvoju štampe i novinarstva, a to se sve skupa povoljno odrazilo i na razvitak karikature. Tako je tradicija srpske karikature koja je začeta u srednjovekovnim minijaturama i detaljima fresaka obogaćena u XIX veku karikaturom u modernom smislu, tj. grafičkom reprodukcijom.
SRPSKIHUMORISTIČKILISTOVI: Nagli procvat humorističkih, zabavnih i dečjih listova u Evropi nije mimoišao ni naše krajeve. Prvi srpski humoristički list pojavio se 17. novembra (po starom kalendaru) 1850. godine u Beogradu pod nazivom „Šaljivac“. Tri godine kasnije u Novom Sadu Jovan Jovanović Zmaj i Dimitrije Mihajlović pokreću šaljivi list „Mesečar“, a već u februaru 1861. godine Dragutin Keserić izdaje prvi broj šaljivog ilustrovanog lista „Komarac“. Tokom osmogodišnjeg izlaženja „Komarac“ je promenio više urednika, ali je najveću popularnost stekao u periodu 1861–1863. godine pod uredništvom Đorđa Rajkovića i Jovana Jovanovića Zmaja. U pomenutom periodu „Komarac“ objavljuje i najveći broj ilustrovanih priloga, čime će se posebno odlikovati izdanja J. J. Zmaja. Inače, Zmaju pripada istaknuto mesto u istoriji srpske humorističke štampe. On je gotovo tri decenije izdavao humorističke listove, bio njihov pokretač, urednik, a veoma često i jedini saradnik („Zmaj“, „Kamila“, „Starmali“…).
Začetnik srpske karikature bio je slikar Dimitrije Avramović (1815–1855). Njegove karikature političkog karakatera pojavile su se u vreme „kada je srpski narod počeo i crtežom da se bori za svoja nacionalna i politička prava“. Objavljivao ih je u tada najčitanijim srpskim listovima „Sedmici“, „Šaljivcu“ i „Šumadinki“. Pored toga, kako navodi Miodrag Kolarić u svojoj studiji „Prve političke karikature kod Srba“, Avramovićeve karikature su umnožavane i litografskim putem na posebnim komadima hartije i kao takve rasturane kao letak među Srbima u Vojvodini. Rađene su „prefinjenim kaligrafskim stilom, često i u kajševima sličnim stripu, u koje su bili upisivani tekstovi opširnih komentara i dijaloga“. Prva prava karikatura koja je „izašla iz anonimnosti“ bila je Avramovićeva karikatura u kojoj se on sa gnevom rodoljuba ustremio na regenta mađarona Savu Vukovića, predstavljajući ga kako u vreme mađarske bune, u saradnji sa ugarskim vlastima, zaplenjuje „Novine srbske“. Objavljena sredinom devetnaestog veka ova karikatura je interesantna i zbog toga što na njoj nailazimo na preteču „balončića“ u vidu traka koje izviru iz usta prikazanih likova.
Među malobrojnim autorima čije ime nije prekrio veo zaborava nalazi se i ilustrator i karikaturista Milivoj Mauković. Ovaj talentovani crtač iz Šida, „prvi srpski profesionalni ilustrator“, umro je veoma mlad, u decembru 1881. godine. Mauković je sarađivao u mnogim srpskim kalendarima i listovima koji su izlazili u Pešti, Beču i Novom Sadu. Pred kraj života otvorio je u Šidu knjižaru i štampariju. Uporedo sa humorističkim crtežima i karikaturama radio je i ilustracije dečjih pesama. Uspešno je sarađivao i sa Jovanom Jovanovićem Zmajem.
Pored karikatura s izrazito političkim značenjem, humoristička štampa povremeno donosi i karikature čija je svrha bila samo da zabave, a prisutna je i socijalna karikatura. Karikature u njima, sasvim sigurno, nisu uvek radili likovno školovani autori; većina je na potpuno diletantskom nivou, ali neke iznenađuju svojom likovnošću.
Još jedan značajan karikaturista i strip crtač bio je Jovan Pešić (1866–1936). Studije vajarstva otpočeo je u Novom Sadu, a potom nastavio kod poznatog vajara Đorđa Jovanovića. Tu se, međutim, nije dugo zadržao, jer je nakon sukoba sa istaknutim umetnikom bio prinuđen da napusti njegov atelje. Inspirisan tim događajem 1897. godine nacrtao je strip šalu od osam slika koja je objavljena tek 1969. godine u „Zborniku“ Muzeja primenjenih umetnosti. Na njoj je sa mnogo duha prikazan vajar kako iz gomile gline stvara ženski akt koji oživljava i počinje da igra. Što se objavljenih karikatura tiče, Pešić je najveći broj objavio u „Vraču pogađaču“, zatim „Zvonu“, a poneku i u „Bosni“ i „Balkanu“.
PRVI SRPSKI PROFESIONALNI ILUSTRATOR: Milivoj Mauković, Malerozni tencer, maj 1879.
Ekspanzija humorističkih listova biće nastavljena i početkom prošlog veka. Jedan od njih posebno je zanimljiv. Reč je o listu „Satir“ „sa kojim je“, kako kaže Slobodan Novaković, „započela nova epoha satirično-humoristične štampe“. Pokrenuo ga je Brana Cvetković 1902. godine u Beogradu. On je pored posla urednika pisao većinu tekstova, a bio je i jedini crtač karikatura i protostripova. Nadasve zanimljiva i svestrana stvaralačka ličnost, Brana Cvetković (1875–1942) delovao je kao pisac, slikar, glumac, karikaturista, reditelj, pevač, kompozitor i jedan od prvih autora stripa. Pisao je i u stihu i u prozi. S pravom se smatra „ocem naše novinske karikature, prvim istinskim novinskim karikaturistom u Srbiji“.
U vreme dok je studirao slikarstvo na Minhenskoj akademiji Brana Cvetković je sarađivao u dečjem listu „Lasta“. Ovaj list je izlazio jednom mesečno, a izdavan je u Beogradu od 1894. do 1897. godine. Cvetković, koji se u to vreme potpisivao kao Braca Brana, pored naslovne strane za „Lastu“, radio je ilustracije, prevodio sa nemačkog i pisao pesme od kojih su neke rađene u formi stripa, gde je svaka strofa bila propraćena odgovarajućom slikom. Uglavnom je bila reč o duhovitim pesmama, što je obavezno isticano u podnaslovu („šala u devet slika“ i slično). Junaci pesama su bili majmun, pacov, žaba ili nestašni dečaci koji su katkad bili odeveni po tadašnjoj modi.
NEVEN: „Neven“ predstavlja jednu od najznačajnijih pojava u srpskoj periodici za decu. Pojavio se početkom jula 1880. u Novom Sadu, a prestao je da izlazi krajem novembra 1908. godine. Od 1891. do 1898. godine „Neven“ nije izlazio. Pokretač i urednik „Nevena“ bio je Jovan Jovanović Zmaj. On je uređivao list od 1880. do 1904. godine, odnosno do svoje smrti.
„Neven“ je bio književni list za decu. Među objavljenim prilozima dominiraju pesme, ali je list donosio i prozne priloge: pripovetke, „školsku prozu“, beleške o aktuelnim događajima iz politike i umetnosti, zapise o značajnim savremenicima i druge. Svi prilozi su za ono vreme bili bogato ilustrovani.
Pored didaktičkih pesama namenjenih deci starijeg uzrasta, Zmaj je u „Nevenu“ objavljivao i pesme zabavnog karaktera koje su bile pisane za manju decu. Veoma često Zmaj je svoje pesme pisao prema crtanim prilozima. Naime, on bi najpre nalazio interesantne ilustracije, a onda na osnovu njih pisao stihove. Posebno su zanimljive njegove pesme sa šest, osam a ponekad i više slika, koje predstavljaju neku vrstu stripovanih pesama. One su u sebi objedinjavale dva bitna kvaliteta – privlačne ilustracije i lagan i „lepršav“ stih, karakteristike koje drugi listovi za decu u to vreme nisu posedovali. Bilo je, razume se, i obrnutih primera. Tako je Zmajevu pesmu NašGaja ilustrovao u deset slika znameniti srpski slikar, izraziti predstavnik akademskog realizma, Uroš Predić.
Pored Uroša Predića, autori ilustracija u „Nevenu“ bili su: I. Šobajić, A. Bocarić, V. Titelbah, a pretpostavlja se da je neke radio i Zmaj lično. Ili je davao nacrte za njihovu izradu. Međutim, zbog nepovoljne materijalne situacije osnovni izvor ilustracija bili su strani časopisi za decu, ali i humoristički i drugi listovi.
Objavljujući na naslovnoj strani četvrtog broja ilustrovani prikaz života Bendžamina Franklina, Zmaj u samom početku nagoveštava svoju nameru da ilustracijom i „pričama u slikama“ popuni značajan prostor u listu. Najčešći junaci stripovanih pesama su životinje – mačka, majmuni, ružno pače, a u pesmi Guskapijančura u šest slika opevana je guska koja se napila rakije. Zmaj se pokazao kao pravi majstor da duhovitim „ludorijama“ neverovatno učini mogućim. To je naročito uočljivo u pesmama Zolja i Pričaolakomommišiću. Jedno od najuspelijih ostvarenja ove vrste predstavlja pesma Kovačiđavo, uz koju je Zmaj dao i krajnje nepretencioznu najavu „Izmišljena ludorija da se malo nasmejemo“, želeći da naglasi zabavni, a ne moralistički i poučni karakter ovih priloga.
Tokom kontinuiranog jedanaestogodišnjeg izlaženja, „Neven“ je predstavio čitaocima obilje ilustracija i više desetina priča u slikama, od kojih su mnoge bile na izuzetno visokom crtačkom nivou.
POČETAKXXVEKA: Iako je začet u drugoj polovini devetnaestog veka u brojnim humorističkim, dečjim listovima i kalendarima kao razvijeni oblik karikature, strip u Srbiji će, usled objektivnih istorijskih okolnosti, u jednom dužem periodu, koji se proteže do sredine tridesetih godina dvadesetog veka, biti zaustavljen u svom evolutivnom razvoju.
Od 1912. do 1918. Srbija je učestvovala u tri rata, dva balkanska i jednom svetskom, iz kojih je izašla kao pobednik, ali sa ogromnim ljudskim žrtvama i materijalnim razaranjima. Po završetku Prvog svetskog rata došlo je do krupnih društvenih, ekonomskih i političkih promena u Evropi. U Srednjoj i Jugoistočnoj Evropi pojavljuje se niz nacionalnih i višenacionalnih građanskih država. Jedna od njih je i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca formirana 1. decembra 1918. godine u čijem se sklopu našla i doratna Srbija. Od 1929. Kraljevina SHS menja naziv u Kraljevina Jugoslavija. Narodi koji su se našli u novoformiranoj državi bili su na različitim stupnjevima ekonomskog i kulturnog razvoja. Pri tome je opšti kulturni i obrazovni nivo Jugoslavije, kako u gradu tako i na selu, zaostajao za Evropom. Prema popisu stanovništva iz 1921. godine u Kraljevini SHS je od ukupnog broja stanovnika (12.000.000) iznad dvanaest godina starosti bilo nepismeno 51,5 odsto.
Među srpskim izdavačima između dva svetska rata istaknuto mesto pripada Ivanu Zrniću (1890–1942). Ivan Zrnić je još pre Prvog svetskog rata došao iz Sušaka u Beograd i tu je ostao. Ljubav prema Jeleni Jovanović, kćerki poznatog beogradskog prote Božidara Jovanovića, bila je povod da 1912. promeni svoje prezime Kornicer u Zrnić. Ubijen je u Jasenovcu 1942. godine. U novembru 1919. godine Jelena i Ivan Zrnić doneli su iz Beča prvi broj „Ilustrovanog lista“, lista čiji su bili ne samo pokretači i vlasnici, nego i urednici, jedini saradnici, pa čak i kolporteri. Narednih godina Zrnići će pokrenuti čitav niz novih listova.
„NAŠADECA„: U septembru 1920. Zrnići su pokrenuli ilustrovani dečji list „Naša deca“. List je izlazio jednom mesečno za vreme školske godine, a ugasio se maja 1925. U „Našoj deci“ su pored priča i pesama izlazili i ilustrovni prilozi od kojih su neki bili rađeni u formi stripa. Posebno je zanimljivo da se u listu pojavio i jedan strip „Putovanje oko sveta“, koji je imao stalnog junaka. Realizovali su ga jedan Srbin iz Bosne – pesnik Isaije Mitrović, i jedan Srbin iz Beča – slikar Josif Danilovac.
Isaije Mitrović, popularni čika Isa, i Josif Danilovac kreirali su lik dečaka Zdravka Obretića, koji sa svojim drugom Čelik-Lazom pohodi razne krajeve nove kraljevine (Bosnu, Bačku, Zagorje), ali i druge države (Ameriku, Japan, Australiju, Kinu, Egipat) da bi na kraju svoje putovanje završio u Sisku. Strip „Putovanje oko sveta“ o dečaku Zdravku Obretiću predstavljao je značajan iskorak u odnosu na slične priloge koji će se i nadalje pojavljivati u humorističkim, zabavnim i dečjim listovima. Jer, u tim prilozima nisu postojali stalni likovi, a samim tim ni kontinuitet radnje, dve bitne karakteristike na kojima je utemeljen moderan strip.
Prve decenije prošlog veka obeležio je buran razvoj stripa u SAD. Pojavilo se nekoliko velikih humorističkih ostvarenja tzv. porodičnog stripa. U Srbiji, i u Evropi uopšte, strip je u ovom periodu, koji se proteže do prve polovine tridesetih godina, u ozbiljnom zakašnjenju. Naime, evropski strip ostaje u granicama svog arhaizma, a najviše dominiraju dečja mašta, stilizacija silueta, humanizirane životinje. Tekst se i dalje nalazi izvan okvira crteža i veoma često je pisan u stihu. Taj način rimovanih strofa i pisanog teksta ispod slika bio je usmeren na najmlađu publiku.
Mada se najpre pojavio u dnevnoj štampi, razvoj modernog stripa u Srbiji neraskidivo je vezan za razvoj strip periodike. Zbog toga se razvoj srpskog stripa, barem njegovog glavnog toka, odvijao po specijalizovanim strip izdanjima. Istovremeno, nacionalni strip je uspevao sporadično da osvoji prostor i u dnevnim, nedeljnim i dečjim listovima. U tom pogledu značajnu ulogu odigrali su vodeći beogradski dnevnici „Politika“ i „Vreme“, koji su odvajali prostor, kako na redovnim stranicama tako i u dečjim dodacima, a bili su i pokretači specijalizovanih strip izdanja.
GRRR! finale – vek stripa u Srbiji
26. septembar–7. oktobar 2007.
U sredu 26. septembra 2007, u 19 časova, u prostoru Galerije savremene umetnosti u Pančevu biće otvorena izložba Vek stripa u Srbiji. Ova reprezentativna izložba originalnih crteža i izdanja obuhvatiće period od protostripova devetnaestog veka, do savremene strip produkcije, koja obeležava razdoblje od 1935. godine do danas. Pored radova gotovo svih značajnih autora koji su kreirali stripove u nas, takođe će biti zastupljen pregled časopisne produkcije i fotografija koje je tokom godina prikupio istoričar stripa Zdravko Zupan. Zupan ovu postavku kreira kao nastavak i zaokruženje čitavog niza izložbi koje su pratile istoriju i razvitak medija stripa u našoj sredini, u okviru programa internacionalnog festivala autorskog stripa GRRR!, od 2002. do 2006. godine. Ova serija izložbi je naišla na veoma povoljnu reakciju u zemlji i inostranstvu.
U nastojanju da se trajno obeleži ovaj poduhvat, koji po svom značaju prevazilazi lokalne okvire, Kulturni centar Pančeva će objaviti i monografiju „Strip u Srbiji“, koja će (uz sažetak na engleskom jeziku) sabrati tekstove Zdravka Zupana posvećene istoriji stripa u nas. Domaći strip je već decenijama bio na tragu svetskih dostignuća u ovoj oblasti, a uprkos tome je prilično sporo sticao poverenje zvaničnih medija i kulturne sredine uopšte.
U ulozi koordinatora ovog projekta je Saša Rakezić, poznat pod pseudonimom Aleksandar Zograf, koji je tokom pet godina bio umetnički direktor Internacionalnog festivala autorskog stripa GRRR!.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
A onda, 1. novembra, uoči samog početka festivala, pala je nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Četrnaestoro ljudi je poginulo, a pitanje gde žive istina i pravda dobilo je sasvim, sasvim drugačije značenje
Sa Slobodne zone 2024. (a uskoro i u bioskopima): Anora
Anora je sočna realistička komedija o suštinskoj nemogućnosti prevazilaženja jaza između ekonomskih i društvenih klasa čak i kada kismet namigne i sugeriše da je takvo nešto tamo negde ispod duge ipak izvodljivo
Debitantski roman „AL T“ Aleksandra Nedeljkovića, koji je prvo objavljen u Americi pa prošlog meseca i u Beogradu, prilog je žanru naučnofantastike koji je nedovoljno prisutan među našim autorima
Da nije bilo karantina u vreme korone, možda ne bi bilo ni izložbe digitalnih grafika „Pasji život“ Luke Tripkovića, sa njegovim psom Frankom Nerom u glavnoj ulozi
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!