Noćni let(ači)

Između jednog i još jednog sparnog, (pre)dugog i stresnog radnog dana u ‘ludnici Balkana’ (jer ta biskupska definicija Beograda još uvek važi), šta srednjovečni čovek za svoje opuštanje može da učini bolje nego da se spusti u pravi rokerski klub na veče starih hitova? Konkretno, tako beše prošlog četvrtka na otvaranju druge sezone ‘Gun Club’, vodećeg RnR-podruma u našem glavnom gradu. Pre najavljenog koncerta Leta 3 – grozomorne alternative svemu-i-svačemu u Hrvatskoj, a i mnogo šire – sa razglasa su treštali belosvetski hitovi Novog talasa, uglavnom nastali dok je Džejn Kaunti još bila Vejn (Wayne/Jayne County), a s očitim uživanjem i s ulaznicama po 800 din. do ponoći je klub punila omladina uglavnom nastala posle te već zaboravljene promene pola (mada ne i promene izgleda). Tipičnu ‘funkcionalnu suprotnost’ čine i sveprisutne oznake o zabrani pušenja, i naravno dimeća većina prisutnih; sva sreća te ‘ladno pivo još nije proskribovano, valjda bi ova prilagođena streljana izgledala kao bazen.

Već gotovo deceniju redovno, bar jednom sezonski nastupajući u Beogradu na festivalima i drugim masovkama, čak i godinama udaljeni od svog najbližeg albuma, L3 su dobro poznati ovdašnjoj publici; tako i u aktuelnoj postavi bez klavijaturiste Ivana Šarara koji je postao pročelnik za kulturu njihovog grada Rijeke. Precizna i višeslojna tutnjava ovog benda i dalje je neoštećena, s brutalno moćnim rifovima gitarskog dvojca Matej Zec – Dražen Baljak. Odavno odomaćeni na velikim pozornicama, iako uvek anti-stadionski rokenrol, ovog puta pri prolasku na nišku Nisomniu L3 su u svom matičnom, klupskom ugođaju zvučali još sirovije i surovije. Bez posebnih scenskih efekata, izgledom kao Village People među koje se umešao poneki Lemi Kilmister, najpre su servirali mega-ražnjić sopstvenih standarda s prva dva albuma (za Helidon, ’89. Two Dogs Fuckin’, ’91. El Desperado; 2009. zajedno ih obnovio Dallas) – Ne trebam te, El Desperado, Fuck Famiglia, termitski Vjeran pas.

Kao što niko u ‘pravoslavnoj džamahiriji’ Srbiji ni približno nije udario na podržavljenu religiju/crkvu (a rokeri su čak nadobudno duvali u… jedra vladici Nikolaju), L3 čitavim ciklusom pesama i akcija/hepeninga raspamećuju katolike-veće-od-Pape, ove večeri u rasponu od 999 (‘… Svršit ću s vrha katedrale…‘) do prigodne nove numere, nastale povodom Papine posete Hrvatskoj, Hvala Tebi, Kriste. Pevač Zoran Prodanović Prlja uveliko je u elementu kao i publika, skandirajuća za naslove/slogane Riječke p..ke i K..cem u čelo, kao da Rambo Amadeus nikad nije napustio svoj koncept KPGS. Turbo-rok L3, kulminirajući na zasad poslednjem im albumu Bombardiranje Srbije i Čačka (2005, Dallas Records), uvlači u školsko-primereno prerađen kič Dijete u vremenu, no – budući u Srbiji nemamo ni odgovarajući rokenrol-tretman tzv. narodne muzike – prisutni se ne snalaze odmah u YU-naricanju Dođi da ostarimo zajedno Šabana Šaulića (dok je još nosio šlem-frizuru). Tropo forte, što reče PrljaVi u prevodu s naš(k)og ‘Mnogo jako’.

Brkati Let 3 ništa nije pobrkao, njihov nesputani humor često je uvrnut kao i virtuozne instrumentalne linije, a i s pop-refrenima su prvorazredni – u obradi arhivskog šlagera/popevke Tazi, Tazi (Tarzane), ili u sopstvenoj Profesor Jakov, obe s remek-dela Jedina (2000, Dallas Records). Otrovna kupačica i Kontinentio vode ka obračunu s naoko bezopasnim premijer-figurama, kao što se kod nas niko osim strip-tizera M. Somborca ne trudi da ismeva M. Cvetkovića: Omađijaj me, iz hvaljene i ovde još neviđene predstave ‘Kiklop’ Letovog starog saradnika Ivice Buljana, ‘uradila’ je Jadranku Kosor par godišnjih doba pre dueta Tadić & Jeremić. No, oslobođen izvanredne nadgradnje (teatar, video, body art…) L3 još efikasnije utabanava sve prigovore da svoju karijeru održavaju tek skandalima. Jesu vrhunski skandal-majstori (proverite šta su radili s javnim TV-servisom, Severinom, ‘Operacijom trijumf’…) i to učinili koncept-umetnošću, ali kad na ulazu prođete pored njihovih skaradnih suvenira i DVD-bombonjere/live-proslave 20 godina sastava, dopali ste u (ne)milost opake RnR-grupe.

Pustili su, naoko, posle 80-ak frenetičnih minuta; očekivane ovacije prvo je prekinuo suosnivač, ex-Termit Damir Martinović Mrle, zna se – dečjim pesmicama s bas-gitarskim egzibicijama, i svojom večno preobražavajućom Ciklamom, a onda su drugi sat dopunili Pokvarena žena, Droga, Nafta, da bi ‘zakucali’ neuništivi Izgubljeni.

Sledeće godine Let 3 obeležava četvrt veka rada.