Na Sajmu knjiga ni jedan od 500 programa nije posvećen ćirilici. A da jeste, moglo je da se javno potraži odgovor na pitanje da li se insistiranjem na ćirilici ugrožava širenje srpskog jezika, književnosti, nauke, umetnosti…
Međunarodni beogradski sajam knjiga je jedinstvena manifestacija u državi ne samo zato što su na jednom mestu izložena nova i stara izdanja (ove godine) 418 izdavača, nego i zato što se na njemu održava (ove godine) 500 programa: promocija, razgovora, susreta s piscima, okruglih stolova, tribina, radionica…
Međutim, među svim tim programima nema ni jedne tribine ili okruglog stola koji su posvećeni aktuelnim temama vezanim za ćirilicu.
Mera protiv latinice
Udruženje za Kreativnu industriju pri Privrednoj komori Srbije tražilo je od Sajma knjiga da u program uvrsti tri tribine: o ćirilici, o otkupu knjiga za biblioteke i o budućnosti Sajma knjiga. Nisu im odobrene.
A kao što je poznato, ćirilica kao tema je od nedavno po ko zna koji put aktuelizovana, kad je ministar kulture Nikola Selaković na Vukovom saboru u Loznici saopštio da država kreće u veliki boj za ćirilicu koja je identitet srpskog naroda, a ugrožena je.
Naime, latinica dominira u javnom prostoru, kao i u izdanjima većine izdavača. Zato je otkup za biblioteke isključivo ćiriličnih knjiga jedna od mera protiv tog manira, ne bi li se izdavači na taj način privoleli da ne štampaju knjige na latinici.
Novac koji izdavači dobijaju od otkupa knjiga za biblioteke je jedina pomoć koju dobijaju od države i vrlo im je bitan, pa nije isključeno da će se prikloniti ćirilici. I to će biti svima razumljivo, zato što je alternativa – postepeno ali sigurno gašenje firme.
Šta će da radi dijaspora
Razumljiva je i namera Ministarstva kulture da u Srbiji poveća prisustvo ćirilice. I treba verovati da su razmotrili svaki detalj i da su rešenja koja su doneli najbolja u datim okolnostima.
Pa ipak, ako se izdavači odreknu latinice, šta će da rade nacionalne manjine? Hrvatska, mađarska, slovačka i većina ostalih od ukupno 40 nacionalnih manjina koliko ih živi u Srbiji ravnopravno sa većinskim srpskim narodom?
Da li se mislilo na dijasporu, naročito na mlade koje su roditelji naučili da govore i da čitaju i pišu srpski, ali na latinici zato što im ćirilica ama baš ništa ne treba u zemlji u kojoj su se rodili. Malo je verovatno da će oni biti voljni da nauče ćirilicu kako bi čitali Andrića, čitaće ga prevedenog na engleski jezik, na latinici. Onako kako ga čita ceo svet.
Patriotski čin
Zatim: naše pisce na ćirilici neće moći da čitaju u regionu, stranci koji bi da nauče srpski jezik ne znaju ćirilicu, mnogi strani prevodioci sa srpskog jezika znaju samo latinicu, naše ćirilične knjige posetiocima inostranih sajmova su obična egzotika, i tako dalje i tako dalje.
Zaključak je da Ministarstvo kulture iznuđivanjem izdavača da knjige štampaju na ćirilici može da ugrozi širenje srpskog jezika, srpske književnosti, srpske nauke, srpske umetnosti… Da li je čuvanje ćirilice patriotski čin, a širenje književnosti i nauke nije?
Sajam je pravo mesto da se o tome javno nešto kaže. Da narod zna i razume. Ali, izgleda, procenjeno je da se o ćirilici ne talasa. Samo da se sprovode odluke.
Odlukom Vlade Srbije, Jugoslav Pantelić više nije direktor Jugoslovenske kinoteke, ne zna se zašto. Da nije možda zato što se Kinoteka priključila martovskom štrajku na koji su pozvali studenti
Mediji su puni hvale za srpski film „Karmadona“ čija je svetska premijera upravo održana na festivalu u Torontu, opisuju ga kao direktan sud stvarnosti bez kompromisa
Ako se složi Skupština Grada, Fest će biti održan od 21. do 28. decembra. Bio bi to jedini način da se zaboravi na sve ono što koči realizaciju ovogodišnjeg izdanja
Netačna je teza izneta ovih dana da nema preciznog uvida u stanje hala Beogradskog sajma, te da je procena troškova njihovog privođenja novoj nameni zbog toga neizvesna, kaže profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Dušan Najdanović
Ove godine najposećeniji dan Sajma knjiga pada 1. novembra, na godišnjicu smrtonosnog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Da li je, praveći raspored jesenjih manifestacija, uprava Beogradskog sajma zaboravila na to
Ideološkim i moralističkim čistunstvom ne može se pobediti režim Aleksandra Vučića. Nužno je da se građani okupe oko dva politička jezgra koja zajednički streme ka istom cilju
Ima li Aleksandar Vučić vojsku? Nešto ponaprednjačenih kadrova sigurno bi u „datom trenutku“ stalo iza svog „vrhovnog komandanta“. Ali šta je sa trupom? Pa ništa – velika većina bi zabušavala, uzela bolovanje, isparila. Oni su tu samo zbog para
„Jurićemo ih po ulicama“, proricao je Jovo Bakić i mnogi su mu davali za pravo. Sada se dešava obrnuto – naprednjački Šturmabtajlung mlati narod po ulicama, kućama i lokalima. A naša čaršija se dobrim delom gnuša „svakog nasilja“
Vreme nasilja: Protest u Novom Sadu u pet slika
Bes, pendreci i suzavac Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
