Na Sajmu knjiga ni jedan od 500 programa nije posvećen ćirilici. A da jeste, moglo je da se javno potraži odgovor na pitanje da li se insistiranjem na ćirilici ugrožava širenje srpskog jezika, književnosti, nauke, umetnosti…
Međunarodni beogradski sajam knjiga je jedinstvena manifestacija u državi ne samo zato što su na jednom mestu izložena nova i stara izdanja (ove godine) 418 izdavača, nego i zato što se na njemu održava (ove godine) 500 programa: promocija, razgovora, susreta s piscima, okruglih stolova, tribina, radionica…
Međutim, među svim tim programima nema ni jedne tribine ili okruglog stola koji su posvećeni aktuelnim temama vezanim za ćirilicu.
Mera protiv latinice
Udruženje za Kreativnu industriju pri Privrednoj komori Srbije tražilo je od Sajma knjiga da u program uvrsti tri tribine: o ćirilici, o otkupu knjiga za biblioteke i o budućnosti Sajma knjiga. Nisu im odobrene.
A kao što je poznato, ćirilica kao tema je od nedavno po ko zna koji put aktuelizovana, kad je ministar kulture Nikola Selaković na Vukovom saboru u Loznici saopštio da država kreće u veliki boj za ćirilicu koja je identitet srpskog naroda, a ugrožena je.
Naime, latinica dominira u javnom prostoru, kao i u izdanjima većine izdavača. Zato je otkup za biblioteke isključivo ćiriličnih knjiga jedna od mera protiv tog manira, ne bi li se izdavači na taj način privoleli da ne štampaju knjige na latinici.
Novac koji izdavači dobijaju od otkupa knjiga za biblioteke je jedina pomoć koju dobijaju od države i vrlo im je bitan, pa nije isključeno da će se prikloniti ćirilici. I to će biti svima razumljivo, zato što je alternativa – postepeno ali sigurno gašenje firme.
Šta će da radi dijaspora
Razumljiva je i namera Ministarstva kulture da u Srbiji poveća prisustvo ćirilice. I treba verovati da su razmotrili svaki detalj i da su rešenja koja su doneli najbolja u datim okolnostima.
Pa ipak, ako se izdavači odreknu latinice, šta će da rade nacionalne manjine? Hrvatska, mađarska, slovačka i većina ostalih od ukupno 40 nacionalnih manjina koliko ih živi u Srbiji ravnopravno sa većinskim srpskim narodom?
Da li se mislilo na dijasporu, naročito na mlade koje su roditelji naučili da govore i da čitaju i pišu srpski, ali na latinici zato što im ćirilica ama baš ništa ne treba u zemlji u kojoj su se rodili. Malo je verovatno da će oni biti voljni da nauče ćirilicu kako bi čitali Andrića, čitaće ga prevedenog na engleski jezik, na latinici. Onako kako ga čita ceo svet.
Patriotski čin
Zatim: naše pisce na ćirilici neće moći da čitaju u regionu, stranci koji bi da nauče srpski jezik ne znaju ćirilicu, mnogi strani prevodioci sa srpskog jezika znaju samo latinicu, naše ćirilične knjige posetiocima inostranih sajmova su obična egzotika, i tako dalje i tako dalje.
Zaključak je da Ministarstvo kulture iznuđivanjem izdavača da knjige štampaju na ćirilici može da ugrozi širenje srpskog jezika, srpske književnosti, srpske nauke, srpske umetnosti… Da li je čuvanje ćirilice patriotski čin, a širenje književnosti i nauke nije?
Sajam je pravo mesto da se o tome javno nešto kaže. Da narod zna i razume. Ali, izgleda, procenjeno je da se o ćirilici ne talasa. Samo da se sprovode odluke.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
