Sva istraživanja gledanosti pokazuju da je informativni program jedan od bastiona televizije, oblast u kojoj drži primat u svetu. Iz našeg gledateljskog iskustva, pokazalo se da je tranzicija delila ljude na gledaoce ovog ili onog Dnevnika ili Vesti, odnosno, devedesetih je manipulisanje informacijama bilo deo velike prevare. Ovih dana se pregovara o novoj vladi, razmenjuju se ponude među strankama, a kontrola nad medijima, naročito informativnim programima, ponovo dolazi u žižu pažnje. Istini za volju, od 2000. godine su kontrolu nad informacijama osim političara poželeli da imaju i finansijski centri moći, tajkuni i marketinške agencije. Mediji su postali uniformisani, ukalupljeni, prilično uštrojeni po pitanju kritike moćnika i preplavljeni lošim reklamama.
Šta je onda sa ljudima koji su svih ovih godina radili u njima. Da li su psi čuvari demokratije razočarani, umorni, korumpirani, prodati za male ili velike pare, ili su naprosto shvatili da televizija više ne može da menja svet. Da li gledaoci imaju pravo da budu objektivno informisani i koliko njih je uopšte zainteresovano da sagleda činjenice, racionalno donese odluku i poželi da menja svet. Svakako premalo da bi Vesti imale dobar rejting ili šer. Da li pametno i pošteno pripremljene vesti mogu da budu zabavne, da li će ih ljudi uopšte gledati?
Sve su ovo pitanja koja postavljamo svakoga dana sebi, mi koji nešto govorimo pred mikrofonom, ekranizujemo fizionomije, informišemo ili zabavljamo.
Zato vašoj pažnji preporučujem, ukoliko imate priliku i mogućnost, da pogledate nove epizode američke igrane serije „Newsroom“ (Redakcija) u produkciji HBO. Prva epizoda je emitovana 24. juna, u ponedeljak 2. jula druga, i već se o njoj govori kao istorijskom osvrtu na stanje u američkim informativnim medijima. Zahvaljujući globalizaciji, sve sličnosti i paralele sa našim redakcijama su evidentne i poražavajuće istovetne.
Kreator serije je Aron Sorkin, autor filma Društvena mreža i serije Zapadno krilo, TV manijak koji je odavno shvatio da je savremena istorija našeg društva u suštini istorija naših medija. Da vas uvedem u radnju, lako ćete se uključiti, u „Redakciji“ vidimo razočaranu zvezdu večernjih udarnih vesti (Džef Denijels), kojeg ispaljuje kolega, napušta producent i kojem je muka od režirane i lažirane stvarnosti američkih medija. Vraća mu se ljubav iz mladosti, ratna producentkinja (Emili Mortimer) i oni počinju da rade vesti posle godina razdvojenosti. Istorijska vest koja ih vraća u strast informative je curenje nafte iz bušotine BP u meksičkom zalivu. Naravno, tu su intrige, uticaj novca (gazdaricu Mreže glumi Džejn Fonda, koja je potkovana, jer je bila žena Teda Tarnera) i politike – na zidu je Obamina slika.
Dragi moji, lepo je kada domaćice imaju svoju seriju, policajci svoju, volim kada žene fudbalera probijaju svoj put kroz život, doktori isto, ali eto došla je i naša profesija na red. Štaviše, u uvodnom monologu koji predstavlja presek stanja u medijima i novinarskom poslu, glavni junak kao da citira delove izveštaja o medijima u Srbiji pokojne Verice Barać.
Logično je onda da se zapitamo o mogućem izlazu iz ovakve situacije. Tehnika je pristupačnija i jeftinija nego devedesetih, svet je još manji, informacije su neuporedivo dostupnije, nema ratova koji su nam gruvali deset godina, zašto su mediji ovakvi kakvi jesu? Na globalnom nivou vlada kriza, ali ako vam je svetska kriza jedini izvor problema i izgovor, nećete dobiti izbore čak ni u Srbiji, a kamoli Americi.
Izbor, koji je ujedno i rešenje, već u prvoj epizodi serije „Newsroom“ ostavio me je bez reči. Gotovo svaka velika informativna redakcija (kažem gotovo svaka), ali u Srbiji barem dve glavne umeju da naprave profesionalne, objektivne vesti iza kojih nema jeftine manipulacije i etičkog relativizma. Da li ćete praviti dobre vesti ili zabavno đubre pod kontrolom tajkuna, političara i marketinga – stvar je isključivo vaše odluke! Ili hoćeš ili nećeš. Rejtinzi i market šerovi, fokus grupe gledalaca, planirani profit, ciljne i interesne grupe sve su to izgovori za kompromise koje urednici i novinari prave. Daleko od idealizma, verujem da je manipulacija imanentna televiziji i teško se može potpuno izbeći. Pitanje glasi da li želite da se obratite manjini, kojoj je stalo, manjini koja uvek započinje društvene promene. Potpuna istina! Ne znam kako će se priča razvijati, da li će ljubić preovladati, ali mislim da je važno da se i ovako pogledamo u oči.
Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i ja, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića, kad je sektor kulture u pitanju, rekao je Ivan Medenica
Marta prošle godine zidanje Trampovog hotela u Beogradukoštalo je oko 460 miliona evra, a sad, kad je sporazum propao, predsednik Vučić kaže da košta 750 miliona dok Jovanov i Đuka tvrde da je mnogo skuplji
Festival „Dani Smiljane Mandukić“ biće održan uprkos činjenici da nije podržan, opstajući isključivo zahvaljujući posvećenju njegovih organizatora i učesnika
Milena Radulović dobila je Gran pri ne: Bitefa ne samo zbog uloge u „Procesu Peliko“, već i zbog svega što je napravila za sve žene u regionu
Reč je o odnosu između oca i sina, o suočavanju sa konačnošću očinske figure, što se uvek događa iznenada bez obzira na to koliko se u mislima pripremali za to
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
