Knjiga Istorija sestrinstva je dokaz kako nije tačno da je o svemu već sto puta sve napisano i ispričano
Od svih novih izdanja promovisanih na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu, vrlo moguće da je samo Istorija sestrinstva bila nova u bukvalnom smislu te reči. Naime, Istorija sestrinstva Stanojke Koprivice Kovačević prva je knjiga koja se kod nas bavi istorijskim razvojem ove profesije. Objavili su je Udruženje sestara „Sestrinstvo“, izdavačka kuća „Licej“ i „Odbrana“.
Podnaslov knjige – Od manastirskih bolnica do kraja Drugog svetskog rata je rečita najava interesovanja njene autorke. Međutim, Stanojka Koprivica Kovačević nije istoričarka, ona je viša medicinska sestra u penziji i književnica što ujedno objašnjava i njenu zainteresovanost za ovu temu, ali i pripovedački stil nesvojstven istorijskom štivu.
U našim istorijskim pregledima medicine koje su pisali lekari, učešće bolničara nije ni pomenuto – napominje autorka. Reč je o struci s margine, koja ni samoj sebi nije u centru pažnje. Neposredan podsticaj da istraži istoriju sestrinstva i da napiše ovu knjigu bila je sudbina dveju medicinskih sestara, Dušice Spasić i Milke Đurašić, koje su dale živote u epidemiji variole vere 1972. godine.
Istorija sestrinstva prati hronološki redosled i diktat političke istorije, ali je sadržaj razvrstan i prema ključnim događajima za razvoj struke. Ovom je istorijom obuhvaćen period koji nema jasan početak (od manastirskih bolnica), ali potvrđuje da se s razvojem srpske države razvijala i medicina, pa time i nega bolesnika u Srbiji. U Hilandarskom kodeksu prepoznate su sve odredbe koje se odnose na negu bolesnika, a zanimljivo je da se većina pravila može i danas primeniti (provetravanje bolesničkih soba, da su sobe svetle i čiste, dijetalni režim…).
Knjiga otkriva i jednu poraznu činjenicu – da se sestrinstvo razvijalo najviše u trenucima najvećih kriza i u ratno doba. Recimo, u Prvom svetskom ratu, kad je u Srbiji 1915. godine bilo više žrtava pegavog tifusa, čak 150.000, nego što ih je poginulo u sukobima s neprijateljem. Autorka napominje da joj podatak koliko je bolničarki obučeno pred balkanske ratove dugo nije bio dostupan zato što ga je naša vojna služba smatrala nevažnim. Pronašla ga je tek u ruskim izvorima. Slično je bilo i kad je izučavala Drugi svetski rat, iako je čak pet medicinskih sestara proglašeno narodnim herojima. Njihova imena nisu upisana na fasadu stare Vojne akademije u Pasterovoj gde stoje imena svih poginulih lekara i medicinara.
Jedno od novih saznanja Istorije sestrinstva odnosi se na položaj medicinskih sestara u društvu: uslovljena i tesno povezana sa političkom istorijom zemlje, njihova profesija govori da su one učestvovale u odlučivanju, ali su često trpele prinudu postojećih odluka. Takođe, knjiga Stanojke Koprivice Kovačević pokazuje i kako je struka doprinela izgradnji samosvesti – kako je pomagala da žene nastupe kao društveni akteri, da se organizuju u različita humanitarna društva (na primer Kolo srpskih sestara), da se edukuju, postanu deo strukture državne vlasti, uđu u međunarodne strukture. Konačno, ovo je istorija humanosti, humanih činova. Posebno je naglašeno učešće internacionalnih organizacija i pojedinaca koji su pružili humanitarnu pomoć Srbiji i srpskom narodu u Prvom svetskom ratu. To su sanitetske misije iz Velike Britanije, Rusije, Francuske, SAD, Australije. Njihove akcije prerasle su pojedinačne humanitarne činove i ostavile trajan trag u formiranju našeg školstva i strukturiranja zdravstvene službe. Recimo, Amerikanska misija dr Ridera podsticala je i u svakom smislu učestvovala u osnivanju nudiljske škole – prve medicinske škole u Srbiji.
Knjiga je rezultat sedmogodišnjeg istraživanja. Bogata je podacima kompiliranim iz literature i arhiva, u njoj su sabrani, organizovani i revalorizovani dosadašnji napori segmentarnih proučavanja sestrinstva, pa predstavlja polazište za svako novo proučavanje ove profesije. Kako autorka u uvodnom delu naglašava – sad sestre imaju sve na jednom mestu.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
