Iako se može činiti da kulturna prava predstavljaju luksuz (u poređenju sa pravom na pravično suđenje, slobodom i bezbednošću ličnosti, ekonomskim i socijalnim pravima itd.), kulturna prava su od suštinske važnosti za razvoj i poštovanje ljudske kreativnosti i tradicije, i predstavljaju važan aspekt demokratizacije društva i vladavine prava. Kulturna prava garantuje član 15 ratifikovanog Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (PESK), koji je donesen pod okriljem Ujedinjenih nacija 1966. godine, ali i Ustav Republike Srbije (član 73). Ova ljudska prava obuhvataju pravo na učešće u kulturnom životu, pravo na uživanje rezultata naučnog napretka i pravo na zaštitu moralnih i materijalnih interesa autora naučnih i umetničkih dela. Kulturna prava usko su povezana sa slobodom izražavanja koja je danas sve ugroženija u Srbiji jer podrazumevaju, između ostalog, obavezu države da poštuje pravo pojedinca da se kreativno izrazi i da razvija svoju kulturu.
OBAVEZE PREMA SLOBODI: Ipak, navedeni pravni akti samo uopšteno predviđaju određene obaveze države u pogledu slobode umetničkog stvaralaštva, dok je na nadležnim organima da obezbede ostvarivanje kulturnih prava in concreto. To pre svega podrazumeva pozitivnu obavezu tih organa da uspostave pravni okvir u kome se ostvaruju kulturna prava građana, uključujući tu i osnivanje i unapređenje rada različitih ustanova kulture, ali i negativnu obavezu, odnosno uzdržavanje od nepotrebnog i neosnovanog ograničenja umetničkih sloboda. Pored toga, država treba i aktivno da pomaže građanima da slobodno učestvuju u kulturnom životu zajednice u kojoj žive. U tom smislu, PESK obavezuje države potpisnice da u cilju punog ostvarivanja kulturnih prava preduzimaju određene korake, do maksimuma svojih raspoloživih sredstava, kako putem vlastitog napora tako i kroz međunarodnu saradnju (član 2 stav 1).
Međutim, za razliku od drugih prava, kulturna prava su programsko-političkog karaktera i teško se može zamisliti da se pojedinac obraća nekom nacionalnom sudu kako bi privoleo državu da poštuje svoje pozitivne obaveze, što daje državama veća diskreciona ovlašćenja u pogledu toga koje će mere preduzeti u cilju unapređenja kulturnih prava. U okviru Ujedinjenih nacija 2008. godine donet je Opcioni protokol uz PESK koji predviđa mogućnost da se pojedinci ili grupe, žrtve kršenja ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, mogu obratiti Komitetu UN za ekonomska socijalna i kulturna prava. U slučaju kada Komitet ustanovi da države potpisnice postupaju suprotno svojim obavezama, može uputiti državama svoje mišljenje sa preporukama. Ovaj Protokol, kome su do sada pristupile samo 22 države, ni Republika Srbija nije ratifikovala.
U slučaju pojedinačnog, neosnovanog ograničenja slobode umetničkog stvaralaštva nekog građanina, on bi mogao da se obrati nacionalnim sudovima ili, u krajnjoj instanci, Evropskom sudu za ljudska prava. Iako Evropska konvencija o ljudskim pravima ne garantuje eksplicitno kulturna prava, u jurisprudenciji Evropskog suda za ljudska prava kulturna prava se štite kroz osnovna građanska prava, kao što je sloboda izražavanja (član 10) i pravo na poštovanje ličnog i porodičnog života (član 8).
Države koje su ratifikovale PESK, pa dakle i Srbija, obavezne su da periodično, svake četiri godine, izveštavaju Komitet Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava o merama koje su preduzele u cilju ispunjavanja svojih obaveza. Komitet može tražiti od država i ad hoc tematske izveštaje a može i razmatrati alternativne izveštaje nevladinih organizacija (shadow reports). Nakon prikupljanja informacija, Komitet usvaja Zaključna razmatranja sa preporukama za države potpisnice PESK.
ZABRINUTOST I PREDLOZI: U svojim poslednjim Zaključnim razmatranjima o Republici Srbiji iz jula 2014. godine Komitet je izrazio zabrinutost povodom toga što kulturna prava nisu dostupna svima u Srbiji, a posebno ne onima u ruralnim oblastima, kao i pojedinim nacionalnim manjinama. Komitet je predložio Republici Srbiji usvajanje sveobuhvatne strategije za kulturu, sa mehanizmima za koordinaciju, promovisanje, zaštitu i uživanje kulturnih prava svih građana, uz očuvanje kulturne različitosti. Komitet je takođe preporučio Srbiji da razmotri povećanje budžeta za kulturni razvoj i učešće u kulturnom životu.
Evo prvo nekoliko najnovijih primera o (ne) dostupnosti kulturnih prava u Srbiji. Galerija Pro3or (koja posluje u sastavu Galerije O3on) otkazala je izložbe planirane za 2017. godinu jer se tu premešta glavni program Galerije O3on, koja više nema mogućnosti da finansira dva izložbena prostora. Takve okolnosti pogađaju sve umetnike čiji su projekti izabrani na konkursu za izlaganje u Galeriji Pro3or. Zatim: Kolarčeva zadužbina, čiji zaposleni primaju minimalne plate, bez odgovarajuće podrške države nalazila se pred finansijskim krahom. Početkom aprila ministar Vladan Vukosavljević i direktorka Zadužbine Jasna Dimitrijević potpisali su Ugovor o sufinansiranju tekućih rashoda i izdataka ove ustanove, prema kome bi za njeno funkcionisanje Ministarstvo do kraja godine trebalo da opredeli 4,8 miliona dinara. Ugovor je potpisan nakon što su gradonačelnik Beograda Siniša Mali i državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Novica Antić postali članovi Upravnog odbora Zadužbine, pa se čini kao da je ova ustanova zarad podrške države morala da ustupi deo svojih upravljačkih prava. Vreme će pokazati u kojoj meri će potpisani Ugovor i nova struktura Upravnog odbora unaprediti rad ove institucije. Sledeći primer: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokrenulo je nedavno inicijativu da se Dom kulture Studentski grad pripoji ustanovi Studentski kulturni centar, protiv čega je peticiju potpisalo više hiljada ljudi, pridruživši se tako protestu zaposlenih DKSG. Podsetimo još i da je u manjim mestima nepoštovanje kulturnih prava svakodnevna pojava, da nemaju funkcionalne kulturne centre, bioskope, pa čak ni knjižare (npr. Vlasotince, Lebane, Bojnik, Bor, Ivanjica, Dimitrovgrad…).
Preporuka Komiteta UN koja se odnosi na Strategiju kulture nije ispunjena. Istina, pojedine jedinice lokalne samouprave usvojile su strategije u oblasti kulture. Primera radi, Novi Sad je 2. septembra 2016. godine dobio Strategiju kulturnog razvoja grada dok je Zrenjanin još 2014. usvojio isti dokument. Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je u martu 2017. godine istakao da je Pančevo prvi grad u Srbiji koji je doneo Strategiju razvoja kulture (2010. godine). Ostaje, međutim, nejasno zbog čega Strategija nije doneta na centralnom nivou. Resorni ministar je ovog februara saopštio da je izrađen nacrt Strategije kulturnog razvoja u Srbiji, koji nije javno dostupan.
Treća preporuka, povećanje budžeta kulture, takođe nije ostvareno. U Zakonu o budžetu za 2017. godinu predviđene su subvencije u kulturi od četiri milijarde dinara, dok je 2014. godine – kada su objavljena napred navedena Zaključna razmatranja Komiteta UN – u budžetu Republike Srbije bilo opredeljeno više od sedam milijardi dinara za istu svrhu. Evidentno je, dakle, da su se ulaganja u kulturi (skoro dvostruko) smanjila uprkos preporuci Komiteta da se ona povećaju.
Postavlja se pitanje da li se dostupnost umetničko-kulturnog prostora relativizuje, ustupivši mesto „višoj“ umetnosti, orijentisanoj na profit? Da li su šoping centri i dubiozni projekat „Beograd na vodi“ potrebniji građanima od kulturnih centara? „Racionalizacija u kulturi“, koja podrazumeva smanjenje broja zaposlenih u kulturnim ustanovama ali i preraspodelu resursa, kao segment politike racionalizacije rada državne uprave koju sprovodi Vlada, nema svoje uporište niti u međunarodnim obavezama koje je Republika Srbija preuzela pristupanjem Paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima niti u najvišem pravnom aktu naše zemlje.
Analizom Zaključnih razmatranja Komiteta iz 2014. godine i napred navedenih problema, može se izvesti zaključak da su nadležni organi Republike Srbije u velikoj meri ignorisali preporuke Komiteta. Način na koji se jedna zemlja odnosi prema izveštaju i preporukama ugovornih tela Ujedinjenih nacija spada u domen kulture ljudskih prava koju država uspostavlja, promoviše i praktikuje, ili pak zapostavlja. Komitet će tokom 2018. godine ponovo ceniti da li i u kojoj meri Republika Srbija poštuje kulturna prava, i za očekivati je da će ocena ovog tela biti lošija nego pre tri godine.
