fotografije: aleksandar anđić
U nedelju veče u Beogradu je otvoren 56. po redu Sajam knjiga. Počasni gost Sajma je – portugalski jezik
U utorak, tri dana nakon otvaranja 56. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu a šest dana do njegovog zatvaranja, odgovor na pitanje „šta ima novo na Sajmu“ sasvim sigurno glasi: portugalski. Naime, gotovo je sigurno da prosečan čitalac i ljubitelj književnosti nikada nije bio u prilici da u Beogradu vidi, dodirne, pregleda i kupuje toliko knjiga prevedenih sa portugalskog jezika, niti da toliko sazna o tom jeziku, o njegovim piscima, zemljama u kojima se govori, koliko ima prilike sad, na ovogodišnjem Sajmu knjiga. Naime, kao što svi koje zanima Sajam knjiga znaju još od pre godinu dana, počasni gost ovogodišnjeg Sajma je portugalski jezik, odnosno književnost na portugalskom.
Portugalskim jezikom govori više od 250 miliona ljudi na četiri kontinenta, osim u Portugalu, i u Angoli, Brazilu, Gvineji Bisao, Zelenortskim Ostrvima, Istočnom Timoru, Mozambiku, Sao Tomeu i Principeu. Zajednički naziv ovih osam zemalja, luzofone zemlje, jeste termin koji se mogao čuti u običnim razgovorima posetilaca Sajma kao da je oduvek korišćen, verovatno baš zato što nije. Međutim, to istovremeno ukazuje i da su posetioci prihvatili ovogodišnjeg Počasnog gosta Sajma, i da je zaista u centru pažnje. Njihov štand nije u tradicionalnim motivima, kako bi se očekivalo, već je sav od nebrojenih reči na portugalskom, kojima dominira slogan „Jedan jezik, mnoge kulture“. U duhu tog slogana govorio je i Mija Koto, pisac iz Mozambika, koji je sa svojim kolegom iz Srbije Svetislavom Basarom otvorio ovogodišnji Sajam. „To što ove udaljene nacije dele zajednički jezik ne čini ih jednom domovinom. Svaka od tih zemalja poseban je entitet, mesto na kojem žive i druge kulture, drugi jezici, druge, različite vere. Taj zajednički entitet koji se ovde predstavlja jeste kaleidoskop mnogostrukih identiteta“, rekao je Koto.
DOMAĆINI: Domaći izdavači su pomogli Počasnom gostu da se, za naše prilike, bogato predstavi svom domaćinu: prema informaciji Sajma knjiga, predstavljeno je više od 40 novih naslova prevedenih sa portugalskog, a najavljeno ih je još dvadesetak. Na osnovu izjave Anre Kunja iz Centra za portugalski jezik „Kamoiss“ pri Filološkom fakultetu da je za ovaj Sajam objavljen gotovo isti broj dela pisaca sa portugalskog govornog područja koliko ih je u Srbiji prevedeno poslednjih 10 godina, lako je zaključiti koliki je to rast na srpskom tržištu. Prvu i još uvek jedinu knjigu na srpskom Mija Kota Reka zvana vreme, kuća zvana zemlja, u prevodu Jasmine Nešković, objavila je Geopoetika. Ove godine su prevedena i objavljena četiri romana nobelovca Žozea Saramaga, najpoznatijeg i najčitanijeg portugalskog pisca kod nas: Putovanje jednog slona, Putovanje po Portugalu i Smrt i njeni hirovi objavila je „Laguna“, a knjigu Poezija – Paideia. Navedimo na ovom mestu ime samo još jednog pisca, kurioziteta radi. Prema rečima Milana Žamca, direktora Glosarijuma, roman Prodavac snova brazilskog pisca Augusta Kurija kojim je prvi put predstavljen ovdašnjoj publici, u Brazilu je prodat u tiražu od milion dvesta hiljada primeraka, a njegovih 28 naslova prodato je u 15 miliona primeraka u Brazilu i u još 50 zemalja sveta među kojima dominiraju evropske.
„Portugalci“ su, razumljivo, dobili najvidnija mesta na štandovima svojih izdavača, a izdavači ih, opet razumljivo, rado preporučuju potencijalnim kupcima. Najčešći epiteti (a možda i jedini) koje koriste tom prilikom su „najpoznatiji“, „najčitaniji“, „najbolji“ pisac Afrike, Brazila, ili već neke treće zemlje portugalskog jezika. Da su sve te knjige izložene na jednom mestu, bio bi to skup imena koja lepo zvuče, i slikovitih naslova: Afonso Kruš Knjige koje su progutale mog oca (Kreativni centar), Sofija de Melo Brejner Andersen Priče kopna i mora (Albatros plus), Erberto Elder Koraci u krug (Paideia), Ruj Zink Božji dar (Clio), Babeti do Amaral Guržel Karolinin tajni dnevnik (Odiseja), Fernando Pesoa Bankar anarhista (Službeni glasnik), Letisija Vješhovski Kuća sedam žena (Evro-Giunti), Ana Marija Mašado Rat kopiladi (Rende), Filipa Melo Ovo je moje telo (Profil knjiga), Žoao Maimona Žetve gospodina guvernera (Treći trg)…
NOVITETI: Ostali noviteti ovogodišnjeg Sajma su organizacione prirode: počeo je u nedelju, a ne u ponedeljak kao ranijih godina, i otvoren je do 21 čas, a ne sat kraće kao ranijih godina. Prvog dana je ulaznica koštala 100, a ne 250 dinara kao ostalih dana, pa je tog, inače poslovično osrednje posećenog dana bila vidno velika gužva. Izlagački koncept uveden pre dve godine, po kome su izdavači odvojeni od knjižara, i koji je tada primljen sa velikim negodovanjem zainteresovanih, sad deluje prirodno, uhodano i jedino moguće. Na Sajmu učestvuje 455 izlagača, odnosno 817, računajući i izdavače koji su prisutni u okviru izdavačkih udruženja i kulturnih centara stranih država, 30 više nego prošle godine. Izlagači iz Japana, zbog katastrofalnog zemljotresa, dobili su besplatan izlagački prostor. Pored zemalja portugalskog govornog područja, na Sajmu knjiga učestvuju i izdavači iz Austrije, Nemačke, Francuske, Holandije, Španije, Češke, Rumunije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Izraela, Irana, Japana, Kine, Rusije, Belorusije…
Pogled na Sajam očima izdavača, opisan je u antrfileima ovog teksta. Oni, da podsetimo, učestvuju nezadovoljni povećanjem cene izlagačkog prostora za 20 odsto i nepromenjenom cenom ulaznica.
Petar Živadinović, Paideia:
„Tri godine od izbijanja prvog talasa svetske krize osećaju se i u oblasti vrhunske kulture, dakle u izdavaštvu. Nama je 2008. godina bila najuspešnija po broju naslova, prometu, poslovanju. Sada smo broj naslova prepolovili, promet smo smanjili za trećinu, moraćemo i broj zaposlenih da smanjimo, i da ukinemo investiranja. Na izdavačkom tržištu beležimo rast u potiskivanju vrednih knjiga i, neću da kažem, pobedu onih koji izdavaštvo shvataju kao trgovinu nad onima koji je shvataju kao kulturnu misiju. Knjige koje smo nekad kupovali na kioscima kao roto-romane, danas se nalaze na najboljem mestu na Sajmu. Ali, to je realnost i u drugim oblastima. Nepojmljivo mi je da se od knjige očekuje da bude roba. Najvrednija dela niti nastaju u uslovima tržišne privrede, niti mogu da se valorizuju na tržištu. Zatim, poslednjih godina knjižari prodaju isključivo knjige svojih vlasnika. Mi nemamo distribuciju. Najprodavanija knjiga u Srbiji je Alef Paula Koelja, naše izdanje, ali ako je nađete izloženu u knjižari u centru grada, javite mi, da se iznenadim. Isto važi i za liste bestselera. Moja kuća se nalazi u relativnoj izolaciji, ali knjige se prodaju. Postoji, pretpostavljam, par hiljada ljudi koji će uvek naći naše knjige, iako nas čak i mediji gotovo ignorišu.
Mi 31. oktobra punimo 20 godina. Opstali smo ekonomski na tržištu, i ovaj posao je za nas uvek bio kulturna misija.“
Vladislav Bajac, Geopoetika:
„Mene ljudi znaju kao nekog ko, iz utopističkih razloga, pozitivno govori o našem izdavaštvu i onda kada ne treba. Sad sam polako ušao u fazu kada mislim da bih mogao da počnem da kritikujem. Opet iz utopističkih razloga. U izdavaštvu se, istina kao i u celom društvu, događa da suštinske stvari odlaze sa strane, i da pokazivanje počinje da bude važnije od suštine. Naravno, ovo o čemu ja govorim ne remeti istinu da oni koji su uporni u izdavaštvu i koji vole to da rade, i dalje rade dobro. Ne protivim se svemu postojećem, naprotiv, ali ravnoteža mora da bude drukčija. Ne možemo da dozvolimo da zavlada prosek, niti kampanja o samome sebi u kojoj ono što kažete o sebi – to ste. To je negativna strana te pojave. Ona pozitivna je da su poklonici kulture ubeđeni da i u takvim uslovima treba da rade ispravnu stvar i do krajnjih granica se trude da to izvedu. Ne treba zaboraviti da su između dva Sajma neki izdavači propali, da su mnogi na ivici. Između ostalih, i moja Geopoetika se ljuljala zbog propasti nekih distributera. Tu je i osećaj da radite za nekog drugog, a zapravo ne znate ko to zavlači ruku u vaš džep. Takođe, nije dobar osećaj ni kad vam država radi to isto.“
Slađana Novaković, direktorka izdavačke kuće Rende:
„Ja sam zadovoljna našom ovogodišnjom produkcijom, objavili smo 12 naslova, čak mislim da smo malo preterali s obzirom da smo usko profilisani izdavač, i da promociji svakog naslova posvetimo književno veče u formi performansa, što ne može da se priredi više od jednom mesečno. Ljudi nas prepoznaju po piscima iz regiona što mi je drago, ali mi istovremeno bude i krivo zato što imamo i dobre prevedene naslove. Kod nas možete naći autore od Slovenije – Gorana Vojnovića na primer, preko Bosne – Aleksandra Hemona, Ivančice Đerić, Muharema Bazdulja, zatim Hrvatske – Miljenka Jergovića, Ante Tomića, Renata Baretića, Ivane Simić Bodrožić, Vedrane Ruden, Mirjane Dugandžije… Čini se da objavljujemo sve relevantne pisce ex-YU.
Moja zamerka Sajmu je cena karte: četvoročlana porodica može da za taj novac kupi dve skuplje knjige. Ne razumem ni kako je moguće da Sajam knjiga ne sponzoriše Grad, koji ga je osnovao, a ni Ministarstvo kulture. I to, u državi sa 60 odsto formalno pismenih, u državi gde su ljudi neuki pa to vuče u druge loše stvari. Ja mislim da se to leči obrazovanjem.“
Flavio Rigonat, LOM:
„Mi ne objavljujemo komercijalne naslove. Zbirka poezije Milene Marković Pre nego što sve počne da se vrti jedna je od takvih knjiga, mada su Milenine pesme izuzetno tražene s obzirom da se poezija retko čita. Objavili smo i dve knjige Tomasa Bernharda, a planiramo još četiri – on nije pisac koga ćete čitati u dokolici. Isto važi i za romane Knuta Hamsuna. Objavili smo zbirku priča konceptualnog umetnika Raše Todosijevića Ulaz u raj ili kraj istorije, i knjigu o nekadašnjem Beogradu Bore Ćosića Doručak kod Majestica. Početkom godine objavićemo novi roman Srđana Valjarevića koji je od proletos naš pisac. Osim njegovog kultnog romana Komo, objavili smo i njegov prvi roman List na korici hleba i Zimski dnevnik, a uskoro ćemo i roman Ljudi za stolom, koji je objavljen pre desetak godina u veoma malom tiražu.
Mislim da Sajam svake godine izgleda sve lepše i lepše. Šteta što su skupe karte. Čudi me zašto se Sajam ne ugleda na iskustva iz inostranstva, Frankfurtski sajam ima razne pogodnosti za posetioce, a Zagrebački je besplatan. Samo je pre nekoliko godina rečeno da će karta biti 50 kuna, to je oko 70 dinara, i gradonačelnik je pristao da otvori Sajam tek pošto je javljeno da je ulaz slobodan. Od cene zavisi knjiga. A zbog nje i pravi ovaj Sajam.“
Dejan Papić, Laguna:
„Između dva Sajma knjiga desilo se ujedinjenje izdavača i knjižara u Srpsko udruženje, što, priznaćete, nije česta pojava kod nas. I to je pozitivan događaj. Nažalost, sugestije našeg Udruženja u vezi s organizacijom Sajma knjiga nisu uvažene. Interesi dva odlučujuća faktora ovog Sajma, izdavača i posetioca, zanemareni su. Mi smo prihvatili novu cenu izlagačkog prostora, 20 odsto veću nego prošle godine, iako za to nije bilo ekonomskog opravdanja, ali smo tražili da cene ulaznica budu 150 dinara, što je bilo ostvarljivo. Beogradski sajam to nije usvojio, pa smo svi na gubitku, i to je negativan događaj između dva Sajma.
Što se tiče Lagune, zadovoljan sam brojem novih naslova: podaci Narodne biblioteke Srbije dokazuju da ih je oko tri stotine, što je 20 odsto više od prošle godine. Moram da podvučem da se radi o vrhunskim svetskim piscima beletristike, i o leksikografskim knjigama koje su dugo i ozbiljno pripremane. Mislim da se Laguna pozicionirala među izdavače od kojih se traže najznačajniji i najzanimljiviji naslovi i pisci. Hteo bih da podsetim one koji ne prate sasvim pažljivo izdavačku produkciju i naslove na top-listama, pa često olako naše knjige opisuju kao naslove nižeg kvaliteta. A zapravo, u našem katalogu su često nosioci prestižnih nagrada. Objavljujemo tri nobelovca. To su Mario Vargas Ljosa – i pre nego što je dobio Nobelovu nagradu, imali smo ekskluzivni ugovor da objavljujemo njegova dela, Ivo Andrić – objavili smo šest tematski organizovanih zbirku njegovih priča, i Žoze Saramago. Od ostalih pomenuo bih još samo Teu Obreht, Beograđanku, dobitnicu Orindž nagrade, autorku romana Tigrova žena.“
Ljiljana Marinković, direktorka Kreativnog centra:
„Ovo nam je bila veoma naporna godina, maksimalno smo radili kako bi izašlo približno isto knjiga kao i prošle godine, znači preko 50. Uspeli smo da u raznim edicijama objavimo nove knjige, pa je nova ponuda raznovrsna. Akcenat je bio na novim naslovima namenjenim roditeljima, i na popularno psihološkim knjigama za decu i mlade. Naš tim urednika i redaktora se trudi da u moru literature nađu najbolje, zato što ima knjiga koje površno prilaze ozbiljnim problemima, pa smo se oslonili na nekoliko kuća koje to provereno dobro rade i na naše autore s iskustvom. Pomenula bih Knjigu za devojke i njihove momke, o sigurnom seksu i seksualnosti, o čemu istina pišu tinejdžerski časopisi, ali sudeći po statistikama, o ovoj temi mora još mnogo da se nauči. Među izdanjima za predškolski uzrast, kojima roditelji i u vremenu besparice posvećuju veliku pažnju, izdvajam serijal Dule i Lule o dečaku i malom zmaju kome ne idu od ruke zmajske veštine iz bajki, i Zmajevu zbirku Ala je lep ovaj svet koju su ilustrovala tri ilustratora kako dosad nije viđeno u njegovim knjigama. U bibliotekama beletristike za tinejdžere objavili smo dva pisca s portugalskog jezičkog područja – Za starije od 16 i Knjige koje su progutale mog oca. Mislim da će i te knjige biti privlačne mladima, kao što su bili i naši prethodni prevodi sa portugalskog.“
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Bivši članovi Odbora Festa o smeni su saznali iz medijskog istupa sekretarke za kulturu, i sumnjaju da će bez profesionalne strategije i analize dosadašnjih grešaka biti moguć dalji razvoj te manifestacije
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
