"Ova nagrada mi je više od nagrade. Kao njegov dar meni", kaže Tatjana Mandić Rigonat koja je na upravo završenom festivalu „Purgatorije“ u Tivtu, dobila nagradu „Jagoš Marković“. I ostale glavne nagrade pripale su Beograđanima
Prvi laureat nagrade „Jagoš Marković“, tek ustanovljene na Festivalu „Purgatorije“ u Tivtu, je Tatjana Mandić Rigonat za režiju predstave „Mirandolina“.
„Jagoša sam upoznala kad je imao 16 godona u Dubrovniku i nagovorila ga da ode na prijemni“, kaže Tatjana Mandić Rigonat za „Vreme“.
„Na letovanje sam ponela knjige zaispit iz jugo -drame kod čuvene profesorke Mirjane Miočinovič i medju njima je bila i drama koja je te godine bila tema za prijemni. Pisao je rad između plivanja, i gledanja predstava na Dubrovačkim letnjim igrama. Goca Goncić i Nevena Janać su bile takođe podrška da ode na prijemni. Došao je kod mene u Beograd. Bili smo prijatelji pre nego što je postao slavan.To su ona najlepša jednostavna bezinteresna druženja.Ova nagrada mi je više od nagrade. Kao njegov dar meni.“
U obrazloženju žirija koji je Tatjani Mandić Rigonat jednoglasno dodelio ovu nagradu, piše:
„Iako bismo mogli reći da je teatarski komad ’Mirandolina’ opšte mesto svetske dramatike, rediteljka ga donosi u vehementnoj i dinamičnoj interpretaciji stavljajući u fokus krčmaricu Mirandolinu kao jaku i mudru ženu kojoj inteligencija ne dopušta da se svede na dopadljiv ženski Eros, već svoje kvalitete pretače u ženski aktivizam – feminizam, a svoju rediteljsku misao mudro plasira u sjajnoj interpretaciji glumice Katarine Marković. Njena režija korespondira s današnjim vremenom borbe žena za isti status u društvu, ne poništavajući autentične ženske kvalitete, a posebno je uspešna u radu s glumcima koje prepoznaje, kao više ili manje potentne interprete svojih uloga. U ovoj predstavi osobena kreacija, znalački rediteljski zanat i profesionalizam rezultirali su dopadljivom i repertoarno važnom predstavom kako za profesionalce tako i za publiku.“
Osim Tatjani Mandić Rigonat, „Mirandolina“ je „dobila“ još jednu nagradu: za najbolju žensku ulogu, Katarine Marković.
Nagrada za najbolju predstavu jednoglasno je pripala predstavi „Edip“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Žiri je u svom obrazloženju naveo: „Ova predstava je izvanredan primer savremenog tumačenja klasične antičke drame, koja je dobila nove dimenzije, ali nije izgubila svoj osnovni značaj – tragičnu sudbinu glavnog lika koji, ne znajući, ulazi u incestuozni odnos sa majkom.“
Milanu Mariću je jednoglasno dodeljena nagrada za najbolju mušku ulogu za njegovu interpretaciju Edipa u predstavi „Edip“.
Specijalna nagrada za najuspešniju vizuelno-tehničku inovaciju dodeljena je predstavi „Obraćanje naciji“ Ateljea 212. Takođe, Nagrada za glumačku bravuru pripala je kolektivnoj igri predstave „Moj muž“ Dramskog teatra Skoplje.
Festival je, prema izboru reditelja Borisa Liješevića, predstavio deset najistaknutijih pozorišnih predstava iz regiona.
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
